Деже Јакаб

С Википедије, слободне енциклопедије
Деже Јакаб
Лични подаци
Датум рођења(1864-11-04)4. новембар 1864.
Место рођењаБихарев, Аустријско царство
Датум смрти5. август 1932.(1932-08-05) (67 год.)
Место смртиБудимпешта, Краљевина Мађарска

Деже Јакаб (мађ. Jakab Dezső; Бихарев, 4. новембар 18645. август 1932, Будимпешта) је био мађарски архитекта јеврејског порекла. Био је следбеник Едена Лехнера, родоначелника сецесије у Мађарској.

Биографија[уреди | уреди извор]

Дипломирао је 1893. године на Техничком факултету у Будимпешти. По дипломирању, током студијских путовања обишао је Немачку, Италију, Француску, Холандију и Британију. У исто време радио је у архитектонском бироу Едена Лехнера и учествовао у дизајнирању зграде Министарства пољопривреде 1896. године. Већ тада је сарађивао са Марцелом Комором, са којим је 1897. године отворио пројектантски биро у Будимпешти. Наредних двадесет година, до краја Првог светског рата овај тандем пројектовао је читав низ грађевина у земљама некадашње Угарске. Специјалност Деже Јакаба био је дизајн ентеријера и пројектовање најситнијих детаља, док је Марцел Комор обично био носилац пројекта.[1][2]

Најзначајнија дела[уреди | уреди извор]

Хотел Трансилванија, Велики Варадин

Велики број дела Деже Јакаба проглашена су за споменике културе и налазе се под заштитом државе. Нека од њих суː

Зграде у Србији[уреди | уреди извор]

Објекти које су Деже Јакаб и Марцел Комор пројектовали у Суботици и Палићу познати су симболи ових места и споменици културе.

Градска кућа, Суботица

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Jakab Dezső. „Budapest Architect”. Приступљено 6. 5. 2015.  (језик: енглески)
  2. ^ Брошура Сецесија у Суботици и Сегедину. „Palic.rs” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 09. 2015. г. Приступљено 6. 5. 2015. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]