Декамерон
Из Википедија
Декамерон је збирка од 100 приповједака коју је написао италијански аутор Ђовани Бокачо. Вјероватно је започета 1350, а заршена 1353. године. То је средњевјековни алегријски рад чије приче имају облике од еротских од трагичних. Теме су љубавне или о лукавности и разним несланим шалама. Иако је то велико умјетничко дјело са елементима забавног карактера, ипак је то важан историјски документ живота у 14. вијеку. Декамерон у пријеводу значи 10 дана.
Свака прича је прожета поруком да треба уживати у сваком тренутку, као и критиком лажног морала. Све приче су повезане једном оквирном која говори како су се седам девојака и три младића склонили од куге која је харала Фиренцом на оближњем имању, где су провели 10 дана тако што је свако испричао по једну причу. После сваке приче се налази податак ког дана је испричана прича и која је била по реду тога дана. Бокачо је ову збирку приповедака посветио својој драгој Фјамети.
[уреди] Теме по данима
- 1. дан - нема утврђену тему, краљица је Пампинеа
- 2. дан - неприлике са срећним крајем, краљица је Филомена
- 3. дан - о домишљатим људима, краљица је Немфиле
- 4. дан - о несрећним љубавима, краљ је Филострато
- 5. дан - о срећним љубавима, краљица је Фиамета
- 6. дан - о онима који су се вештом досетком осветили или спасили, краљица је Елиза
- 7. дан - о женама које су превариле мужеве, краљ је Дионес
- 8. дан - шале жена са мушкарцима и обратно, краљица је Лаурета
- 9. дан - слободна тема, краљица је Емелија
- 10. дан - о племенитим поступцима, краљ је Памфил
 |
Овај незавршени чланак Декамерон, везан је за књижевност. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |
