Декартов координатни систем
Декартов координанти систем (ДКС) се користи у математици за једнозначно дефинисање положаја тачака у простору. Карактеристика овог система је да су његове координатне осе међусобно нормалне.
Декартов координатни систем је измислио француски математичар и филозоф Рене Декарт, који је, између осталих ствари, покушавао да споји алгебру и Еуклидску геометрију. Овај рад је много утицао на развој аналитичке геометрије, рачуна и картографије.
Идеја о овом систему је развијена 1637. у два Декартова дела. У другом делу свог Метода предавања, Декарт је увео нову идеју одређивања положаја тачке или предмета на површини, користећи две нормалне осе као помагало за мерење. У Геометрији, Декарт је даље објаснио горе споменути концепт.
ДКС у равни [уреди]
Дводимензиони ДКС се користи да једнозначно одреди сваку тачку у равни помоћу два броја, који се обично означавају са x и y. Декартов координатни систем је дефинисан са две осе (x-оса или апциса и y-оса или ордината). Избором мере за сваку осу и означавањем јединица мере дуж оса формира се скала.
Коришћењем Декартовог координатног система геометријске фигуре (као што су криве) се могу исказати алгебарским једначинама, тј. једначинама које задовољавају координате на тачкама које леже на фигури. На пример, круг полупречника 2 се може приказати формулом x2 + y2 = 4.
ДКС у простору [уреди]
Декартов координатни систем се може користити у простору (где се користе три координате: x, y и z) и у вишедимензионалним системима.
Спољашње везе [уреди]
| Овај незавршени чланак Декартов координатни систем везан је за математику. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |