Деклинације именица у латинском језику

Из Википедије, слободне енциклопедије

Садржај

Прва деклинација[уреди]

По првој (а-) деклинацији у латинском језику се мењају именице и придеви женског рода који у генитиву једнине имају наставак -ae. Номинатив једнине ових именица и придева има наставак .

Све именица у латински језик се наводе на следећи начин: прво се наводи номинатив те именице (нпр. stella), а затим и облик за генитив (stellae). Када се наведу облици за номинатив и генитив, следи род именице: m.(чита се маскулинум) за мушки род, f.(фемининум) за женски и n.(неутрум) за средњи род. Затим се наводи значење речи. У пракси, то овако изгледа:

stella, stellae f. - звезда; femina, feminae f. - жена ; nauta, nautae m. - морнар ; итд.

Често се прибегава скраћеном навођењу речи. Оно се разликује само по томе што се пише само генитивни наставак (код именица прва деклинација је то наставак -ае, код друга деклинација -us или -um и др.) Па то изгледа овако:

stella, -ae f. - звезда; femina, -ae f. - жена ; nauta, -ae m. - морнар ; итд.

Међутим, када су именице неправилне, какав је случај са именицама трећа деклинација, наводи се пун облик. Нпр. rex, regis m. - краљ. Навођење генитивног наставка и рода је обавезно при навођењу речи у речницима, због постојања хомонима (нпр. malus - зло и malus - јабука). Разлика у овим речима је у роду (зло је мушког а јабука женског рода). Посебно је важно навођење код именица четврте деклинације, јер је облик за номинатив исти као и номинативу друге деклинације на -us.

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив stĕllă stĕllae
вокатив stĕlla stĕllae
генитив stĕllae stĕllārum
датив stĕllae stĕllīs
акузатив stĕllăm stĕllās
аблатив stĕllā stĕllīs

Именице прве деклинације су женског рода. Именице мушког рода су изузетак. Мушког рода су имена мушких лица, народа, река, као и мушких занимања: Mūrēnă, Dŏlābĕllă, Scaevŏlă1, Porsenă (лична имена), Sequănă (река Сена), Hădrĭă (Јадранско море), Persă (Персијанац), agricŏlă (земљорадник), nauta(морнар),collega, pirata(гусар), poëta(песник), athleta и scriba(писар). Архаични облици генитива једнине са завршетком -ās очувани су у изразима: pater familias (домаћин), mater familias (домаћица), filia familias, filius familia. У облику за датив-аблатив множине именице dea, filia, liberta имају наставак -ābus уколико се јаве уз исти падеж именица истог корена, мушког рода које се мењају по другој деклинацији (filius, deus, libertus): deis et deabus (или deis deabusque), filiis et filiabus (или filiis filiabusque), libertis et libertabus (или libertis libertabusque). Ове именице женског рода добијају наставак -abus да би се разликовале од именица мушког рода које гласе истоветно у облику за датив-аблатив множине. Именице amphora (врч) и drachma, преузете из старогрчког језика, у генитиву множине обично имају наставак -um. Код именица сложених са -cola и -gena песници користе -um за наставак генитива множине (caelicolum, terrigenum).

Преузете грчке речи са основом на -a, најпре су се мењале по променама латинске прве деклинације. Касније, нарочито песници све више воде рачуна о грчкој промени, преузимају грчке падежне завршетке, у потпуности или делимично. Тако, поред облика који је у складу да променом прве деклинације, постоје и облици који углавном следе грчку промену:

epitomē:    ē, ēs, ae, ēn,ē, ē 
Andromachē: ē (ă), ēs (ae), ae, ēn (ăm),ē (ă), ē (ā)
Orestēs:    ēs, ae, ae, ēn (ăm), ē, ē
Persēs:     ēs, ae, ae, ēn (ăm), ē, ă
Anchīsēs:   ēs, ae, ae, ēn (ăm), ē (ā, ă), ē (ā)
Aeneadēs:   ēs (ă), ae, ae, ēn (ăm), ē (ā), ē (ā)
Comētēs:    ēs (ă), ae, ae, ēn (ăm), ă, ē (ā)
Electra:    ā (ă), ae, ae, ān (ăm), ā (ă), ā
Aenĕas:     ās, ae, ae, ān (ăm), ā, ā

Осим личних имена, има око тридесет и пет оваквих именица. Грчке именице које имају множину узимају наставке латинске промене. У генитиву множине грчке именице на -ades, -ides имау наставак -um.

Номинатив једнине. Поређење са осачко-умбарским и грчким говори да је реч о гласу који је некада био дугачак по квантитету. Постоје разне претпоставке о краћењу самогласника. Неки виде узрок у утицају дволожних речи у облику јамба где је долазило до краћења дугог самогласника („закон јамба“). Други траже узрок у утицају вокатива једнине, где је завршно -a било кратко. Трећи налазе узрок у утицају именица са суфиксом -ia, где је завршно -a било кратко.

Генитив једнине. У језику старих римских писаца (Ливије Андроник, Невије) јавља се са наставком -ās. У класичном латинском овај облик се одржао само у изразима pater familias, mater familias, filia familias, filius familias.

Завршетак -ae који се налази у класичном латинском настао је краћењем самогласника двосложне групе -āī. Још се код Енија и Плаута може наћи овај наставак. Чак га и Вергилије користи када свом језику жели дати архаичну боју. Дифтонг -ai (добијен краћењем двосложне групе -āī) у класичном латинском прелази у -ae.

Датив једнине. Дативски завршетак -ae потиче од старог завршетка -ăĭ (од старијег -āĭ). До краћења је дошло по закону „vodalis ante vocalem corripitur“). На натписима се може прочитати: Fortunai Poblicai. У осачком се наилази на исти завршетак.

Акузатив једнине. Завршава се на -ăm које потичеод старијег -ām, где се дуги самогласник крати пред крајњим сугласником (сваким осим испред -s).

Аблатив једнине. Аблатив једнине је најпре имао завршетак -ād. Овај је завршетак настао аналогијом према завршетку друге деклинације *-ōd. На натписима се може наћи: sententiad, praidad. Касније, крајње -d се губило у положају иза дугог самогласника.

Локатив једнине. На натписима се може пронаћи стари локативски наставак -ai у локативском облику Romai („у Риму“). Како је у класичном језику -ai дало -ae, локатив једнине се у свом класичном облику изједначио са обликом за генитив једнине.

Номинатив и вокатив множине. Општеиталски завршетак је по сведочанствима осачких и умбарских натписа био -ās. Траг таквог завршетка се може наћи у стиху који потиче из првог века пре нове ере: laetitas insperatas. Тај стари завршетак замењен је завршетком -āi > -ai (> -ae). Може се наћи на натписима: tabelai, datai. Аналоган је наставку -oi из друге деклинације, а води порекло из заменичке промене.

Генитив множине се завршава наставком -ārŭm који произилази од наставка -āsōm. То потврђују и осачки и грчки облици. Овај наставак је преузет из заменичке промене. Стари генитив множине који се завршава на -ŭm од *-ā-ōm (са наставком -ōm из именичке промене) може се наћи у композитима на -cola и -gena: agricolum, terrigenum. Завршетак -arum могао је да настане и аналогијом према другој деклинацији.

Датив, аблатив, инструментал и локатив множине. Завршетак -īs' је настао од *-ā-īs. Натписи сведоче да је прелаз -ais у -is ишао преко међуоблика -eis: soueis=suis. Код основа које су се завршавале на -ia (нпр. gratia) јавља се правилан неконтраховани облик на -ĭīs: gratiis. Ипак, већ од Енија се могу наћи контраховани облици (Iunīs од Iuniis) и сл. У класично доба користе се напоредо и контраховани и неконтраховани облици. Акузативски наставак -ās настао је од -ans. Испред гласа s назал се губи уз дужење претходног самогласника.

Друга деклинација[уреди]

По другој (o-) деклинацији у латинском језику се мењају именице и придеви мушког и средњег рода које у генитиву једнине имају наставак -i. Номинатив једнине ове деклинације указује на род. Тако су именице и придеви на -us и -er мушког рода а именице и придеви на -um средњег рода. Само једна именица се завршава на -ir (vir), а мења се као именице на -er.

Именице мушког рода на на -ŭs[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив campŭs campī
вокатив campĕ campī
генитив campī campōrum
датив campō campīs
акузатив campŭm campōs
аблатив campō campīs


Стандардна промена[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив lib'ĕr'  lib'r'ī
вокатив lib'ĕr'  lib'r'ī
генитив lib'r'ī lib'r'ōrum
датив lib'r'ō lib'r'īs
акузатив lib'r'ŭm lib'r'ōs
аблатив lib'r'ō lib'r'īs

Именице које имају инфиксно -ĕ- у свим падежима[уреди]

Већина именица и придева на -er губи у промени -e- из номинатива једнине. Само мали број именица и придева на -er чува тај самогласник: puer, vesper, socer, gener и оне које су сложене са -fer или -ger -- armifer, signifer, armiger, Liber (име); као и придеви: liber, tener, miser, asper.1

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив pŭer  pŭerī
вокатив pŭer  pŭerī
генитив pŭerī pŭerōrum
датив pŭerō pŭerīs
акузатив pŭerŭm pŭerōs
аблатив pŭerō pŭerīs

Именица vĭr[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив vĭr  vĭrī
вокатив vĭr  vĭrī
генитив vĭrī vĭrōrum
датив vĭrō vĭrīs
акузатив vĭrŭm vĭrōs
аблатив vĭrō vĭrīs

Именице средњег рода на -ŭm[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив bellŭm bellă
вокатив bellŭm bellă
генитив bellī bellōrum
датив bellō bellīs
акузатив bellŭm bellă
аблатив bellō bellīs

Именице друге промене су мушког или средњег рода. Именице мушког рода се у номинативу завршавају на -us, -er или -ir, док се именице средњег рода у номинативу једнине завршавају на -um. Именице женског рода су изузетак.

Женског рода су имена:

  • стабала (зато што рађају) -- fagus (буква), ornus (јасен), pirus (крушка), pinus(бор), malus(јабука), cerasus(трешња), prunus(шљива), prunus persica (бресква), populus(топола);
  • имена земаља -- Aegiptus;
  • имена острва и градова -- Delus, Corynthus, Rhodus, Pharus;
  • именице: alvus (трбух), colus (преслица), humus (тло), vannus (вејалица);
  • неке именице преузете из грчког: atomus (атом), diphthongus (дифтонг), dialectus (дијалекат) итд.

Средњег рода су именице: virus (отров), pelăgus (море), vulgus (светина) и користе се само у једнини.

Deus, dei, им. м. р. (бог) у номинативу множине може да гласи и dei (што је очекивани облик), али и dii и . Исто тако у облику за датив и аблатив множине може да гласи: deis, diis или dīs. Генитив множине може да гласи и deorum (што је очекивани облик) и deum. Вокатив једнине гласи deus. Locus, loci, им. м. р. (место) у номинативу множине може да гласи loci (што је очекивани облик) када значи „места у књизи“. Може да гласи и loca, када значи „места на земљи“. Сличан двоструки облик за множину јавља се и код именице iocus, ioci, им. м. р. (шала). Облици loca и ioca следе промену средњег рода множине друге деклинације.

Именице грчке о-деклинације преузимане су у латински језик тако што је наставак -ος' у латинском транскрибован као -us:

  • Σίκελος -> Siculus
  • σκόπελος -> scopulus

Касније, у класично доба песници задржавају грчке наставке -ος и -ον у транскрипцији личних имена у облицима за номинатив и акузатив:

  • Dēlŏs (али и Dēlŭs), Dēlŏs, Dēlī, Dēlō, Dēlŏn, Dēlĕ, Dēlō;
  • Ĭlĭŏn (али и Ĭlĭŭm), Ĭlĭŏn, Ĭlĭī, Ĭlĭō, Ĭlĭŏn, Ĭlĭŏn, Ĭlĭō.

Именице на -eus из грчког језика најпре су се мењале по промени друге деклинације, задржавајући притом грчки облик за вокатив (-u). Касније, у доба Маријала и Стација за генитив једнине користе се и транскрибовани грчки падежни облици за генитив и акузатив једнине:

  • Ŏrpĕŭs, Ŏrphĕī (Ŏrphĕŏs), Ŏrphĕō, Ŏrphĕŭm (Ŏrphĕă), Ŏrphĕŭ, Ŏrphĕō

Номинатив једнине. Наставци за номинатив једнине -us и -um су настали од старијих облика -os и -om. Због слабе артикулације крајње -s и -m на натписима често недостаје: Furio, dono, pocolo. Ови наставци се одржавају до краја 3. века пре нове ере, када прелазе у класичне облике. Именице на -er и -ir су настале од облика који се завршавао на -ros: *agros > ager, *viros > vir, sacros > sacer (последњи пример постоји на натпису). Понекад се у језику јављају колебања што доводи до двоструких облика: inferus и infer, socerus и socer.

Генитив једнине. Наставак за генитив једнине је примарно . Када је у језику дошло до мешања у изговору дифтонга -ei са , овај облик се почео на натписима појављивати и као Romanei уместо Romani. Јављају се чак и упоредо и један и други облик: Pupili Romanei.

Код именица на -ius, завршетак -iī у генитиву једнине даје . Хорације и Вергилије углавном користе као наставак , а ређе и -iī. У каснијем латинском (1. век у време Домицијана (уопштавају се неконтраховани облици на -iī. Контраховани облици за генитив једнине одржавају се само у неким сталним формулама као: res manicipi nec manicipi, compendi facio итд.

Датив једнине. Стари наставак за датив једнине је -ōĭ. Акузатив једнине. Стари наставак за акузатив једнине је био -ŏm. Има га на натписима и у умбарском језику: Louciom (натпис), poplo(m) (умбарски, латински облик је populum). Због слабе артикулације крајње фонеме m често отпада па га на натписима често нема: oino, optumo == unum, optimum. У класичном језику -ŏm даје -ŭm.

Вокатив једнине. Стари вокатив једнине именица и придева је имао наставак -e. Код Плаута се може наћи облик puere. Тумачења за ову промену су: (1) губитак самогласника, (2) уједначавање са номинативом једнине и (3) апсорпција крајњег самогласника од стране фонеме r. Римски граматичари Цицероновог доба говоре о акцентовању вокатива личног имена Válĕrī (на трећем слогу од краја). То би могло да значи да овај вокатив није настао од облике *Valerie, већ да је првобитно било дуго . Ипак, код Ливија Андроника се може наћи вокавив filie; умабрски има сличан вокатив: arsie sancte.

Аблатив једнине. На старим натписима се моженаћи на аблативски облик са наставком -ōd: Gnaivod, poplicod, preivatod. Иза дугог самогласника крајње -d се губи крајем 3. века п. н. е. Понекад је долазило до мешања облика за аблатив и инструментал. Траг инструменталног наставка на се може наћи у прилозима типа certē (поред аблативског облика certō). На једном натпису се може наћи облик rected са крајњим -d који је аналогијом према аблативским облицима на -od додат инструменталу.

Номинатив и вокатив множине. Класични завршетак номинатива једнине настао је од старијег -oi. Реч је о заменичком наставку које у грчком и латинском постао именички: *dominoi, λόγοι. Дифтонг -oi засведочен је и код граматичара графијом -oe: pilumnoe poploe, fescemone итд. У класичном језику -oi даје преко прелазног ступња -ei који се може наћи на натписима насталим до почетка 2. века п. н. е.: foideratei, oinovorsei, virei.

Трећа деклинација[уреди]

Именице на -ĭs[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив navĭs navēs
вокатив navĭs navēs
генитив navĭs navĭŭm
датив navī navĭbŭs
акузатив navĕm navēs
аблатив navĕ navĭbŭs

Именице на -ēs[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив nubēs nubēs
вокатив nubēs nubēs
генитив nubĭs nubĭŭm
датив nubī nubĭbŭs
акузатив nubĕm nubēs
аблатив nubĕ nubĭbŭs

Именице на -s[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив urbs urbēs
вокатив urbs urbēs
генитив urbĭs urbĭŭm
датив urbī urbĭbŭs
акузатив urbĕm urbēs
аблатив urbĕ urbĭbŭs

Именице на -ĕr[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив imb'ĕr'  imb'r'ēs
вокатив imb'ĕr'  imb'r'ēs
генитив imb'r'ĭs imb'r'ĭŭm
датив imb'r'ī imb'r'ĭbŭs
акузатив imb'r'ĕm imb'r'ēs
аблатив imb'r'ĕ imb'r'ĭbŭs

Именице на [уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив marĕ marĭă
вокатив marĕ marĭă
генитив marĭs marĭŭm
датив marī marĭbŭs
акузатив marĕ marĭă
аблатив marĕ marĭbŭs

Именице на -ăl[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив anim'ăl'  anim'āl'ĭă
вокатив anim'ăl'  anim'āl'ĭă
генитив anim'āl'ĭs anim'āl'ĭŭm
датив anim'āl'ī anim'āl'ĭbŭs
акузатив anim'ăl'  anim'āl'ĭă
аблатив anim'ăl'ĕ anim'āl'ĭbŭs

Именице на -ăr[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив calc'ăr'  calc'ār'ĭă
вокатив calc'ăr'  calc'ār'ĭă
генитив calc'ār'ĭs calc'ār'ĭŭm
датив calc'ār'ī calc'ār'ĭbŭs
акузатив calc'ăr'  calc'ār'ĭă
аблатив calc'ăr'ĕ calc'ār'ĭbŭs

Именице на -ŏr, -ōrĭs[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив vict'ŏr'  vict'ōr'ēs
вокатив vict'ŏr'  vict'ōr'ēs
генитив vict'ōr'ĭs vict'ōr'ŭm
датив vict'ōr'ī vict'ōr'ĭbŭs
акузатив vict'ōr'ĕm vict'ōr'ēs
аблатив vict'ōr'ĕ vict'ōr'ĭbŭs

Именице на -ōs, -ōrĭs[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив mō's'  mō'r'ēs
вокатив mō'r'  mō'r'ēs
генитив mō'r'ĭs mō'r'ŭm
датив mō'r'ī mō'r'ĭbŭs
акузатив mō'r'ĕm mō'r'ēs
аблатив mō'r'ĕ mō'r'ĭbŭs

Именице на , -ōnĭs[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив leō  leō'n'ēs
вокатив leō  leō'n'ēs
генитив leō'n'ĭs leō'n'ŭm
датив leō'n'ī leō'n'ĭbŭs
акузатив leō'n'ĕm leō'n'ēs
аблатив leō'n'ĕ leō'n'ĭbŭs

Именице на -ĕr, -ĕrĭs[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив passĕr  passĕrēs
вокатив passĕr  passĕrēs
генитив passĕrĭs passĕrŭm
датив passĕrī passĕrĭbŭs
акузатив passĕrĕm passĕrēs
аблатив passĕrĕ passĕrĭbŭs

Именице на -ĕs, -ĭtĭs[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив mil'ĕs'  mil'ĭt'ēs
вокатив mil'ĕs'  mil'ĭt'ēs
генитив mil'ĭt'ĭs mil'ĭt'ŭm
датив mil'ĭt'ī mil'ĭt'ĭbŭs
акузатив mil'ĭt'ĕm mil'ĭt'ēs
аблатив mil'ĭt'ĕ mil'ĭt'ĭbŭs

Именице на -ĕx, -ĭcĭs[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив iud'ĕx'  iud'ĭc'ēs
вокатив iud'ĕx'  iud'ĭc'ēs
генитив iud'ĭc'ĭs iud'ĭc'ŭm
датив iud'ĭc'ī iud'ĭc'ĭbŭs
акузатив iud'ĭc'ĕm iud'ĭc'ēs
аблатив iud'ĭc'ĕ iud'ĭc'ĭbŭs

Именице на -ās, -ātĭs[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив civitās civitā't'ēs
вокатив civitās civitā't'ēs
генитив civitā't'ĭs civitā't'ŭm
датив civitā't'ī civitā't'ĭbŭs
акузатив civitā't'ĕm civitā't'ēs
аблатив civitā't'ĕ civitā't'ĭbŭs

Именице на -ăŭs, -ăŭdĭs[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив lăŭs lăŭ'd'ēs
вокатив lăŭs lăŭ'd'ēs
генитив lăŭ'd'ĭs lăŭ'd'ŭm
датив lăŭ'd'ī lăŭ'd'ĭbŭs
акузатив lăŭ'd'ĕm lăŭ'd'ēs
аблатив lăŭ'd'ĕ lăŭ'd'ĭbŭs

Именице на -ūs, -ūtĭs[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив virtūs virt'ūt'ēs
вокатив virtūs virt'ūt'ēs
генитив virt'ūt'ĭs virt'ūt'ŭm
датив virt'ūt'ī virt'ūt'ĭbŭs
акузатив virt'ūt'ĕm virt'ūt'ēs
аблатив virt'ūt'ĕ virt'ūt'ĭbŭs

Именице на -ūs, -ūdĭs[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив plaūs pla'ūd'ēs
вокатив plaūs pla'ūd'ēs
генитив pla'ūd'ĭs pla'ūd'ŭm
датив pla'ūd'ī pla'ūd'ĭbŭs
акузатив pla'ūd'ĕm pla'ūd'ēs
аблатив pla'ūd'ĕ pla'ūd'ĭbŭs

Именице на -ĭŏ, -iōnĭs[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив natĭ'ŏ'  natĭ'ōn'ēs
вокатив natĭ'ŏ'  natĭ'ōn'ēs
генитив natĭ'ōn'ĭs natĭ'ōn'ŭm
датив natĭ'ōn'ī natĭ'ōn'ĭbŭs
акузатив natĭ'ōn'ĕm natĭ'ōn'ēs
аблатив natĭ'ōn'ĕ natĭ'ōn'ĭbŭs

Именице на -dō, -dĭnĭs[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив fortitud'ō'  fortitud'ĭn'ēs
вокатив fortitud'ō'  fortitud'ĭn'ēs
генитив fortitud'ĭn'ĭs fortitud'ĭn'ŭm
датив fortitud'ĭn'ī fortitud'ĭn'ĭbŭs
акузатив fortitud'ĭn'ĕm fortitud'ĭn'ēs
аблатив fortitud'ĭn'ĕ fortitud'ĭn'ĭbŭs

Именице на -gō, -gĭnĭs[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив imag'ō'  imag'ĭn'ēs
вокатив imag'ō'  imag'ĭn'ēs
генитив imag'ĭn'ĭs imag'ĭn'ŭm
датив imag'ĭn'ī imag'ĭn'ĭbŭs
акузатив imag'ĭn'ĕm imag'ĭn'ēs
аблатив imag'ĭn'ĕ imag'ĭn'ĭbŭs

Именице на -x, -cĭs[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив pax (pacs) pa'c'ēs
вокатив pax (pacs) pa'c'ēs
генитив pa'c'ĭs pa'c'ŭm
датив pa'c'ī pa'c'ĭbŭs
акузатив pa'c'ĕm pa'c'ēs
аблатив pa'c'ĕ pa'c'ĭbŭs

Именице на -x, -gĭs[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив lex (legs -> lecs) le'g'ēs
вокатив lex (legs -> lecs) le'g'ēs
генитив le'g'ĭs le'g'ŭm
датив le'g'ī le'g'ĭbŭs
акузатив le'g'ĕm le'g'ēs
аблатив le'g'ĕ le'g'ĭbŭs

Именице на -ŭs, -ŏrĭs[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив corpŭs corp'ŏr'ă
вокатив corpŭs corp'ŏr'ă
генитив corp'ŏr'ĭs corp'ŏr'ŭm
датив corp'ŏr'ī corp'ŏr'ĭbŭs
акузатив corpŭs corp'ŏr'ă
аблатив corp'ŏr'ĕ corp'ŏr'ĭbŭs

Именице на -ŭs, -ĕrĭs[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив genŭs gen'ĕr'ă
вокатив genŭs gen'ĕr'ă
генитив gen'ĕr'ĭs gen'ĕr'ŭm
датив gen'ĕr'ī gen'ĕr'ĭbŭs
акузатив genŭs gen'ĕr'ă
аблатив gen'ĕr'ĕ gen'ĕr'ĭbŭs

Именице на -ŭr, -ŭrĭs[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив fulgŭr  fulgŭră
вокатив fulgŭr  fulgŭră
генитив fulgŭrĭs fulgŭrŭm
датив fulgŭrī fulgŭrĭbŭs
акузатив fulgŭr  fulgŭră
аблатив fulgŭrĕ fulgŭrĭbŭs

Именице на -ŭr, -ŏrĭs[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив rob'ŭr'  rob'ŏr'ă
вокатив rob'ŭr'  rob'ŏr'ă
генитив rob'ŏr'ĭs rob'ŏr'ŭm
датив rob'ŏr'ī rob'ŏr'ĭbŭs
акузатив rob'ŭr'  rob'ŏr'ă
аблатив rob'ŏr'ĕ rob'ŏr'ĭbŭs

Именице на -c, -ctĭs[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив lăc  lăc't'ă
вокатив lăc  lăc't'ă
генитив lăc't'ĭs lăc't'ŭm
датив lăc't'ī lăc't'ĭbŭs
акузатив lăc  lăc't'ă
аблатив lăc't'ĕ lăc't'ĭbŭs

Именице на -l, -llĭs[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив mĕl  mĕl'l'ă
вокатив mĕl  mĕl'l'ă
генитив mĕl'l'ĭs mĕl'l'ŭm
датив mĕl'l'ī mĕl'l'ĭbŭs
акузатив mĕl  mĕl'l'ă
аблатив mĕl'l'ĕ mĕl'l'ĭbŭs

Именице на -ĕn, -ĭnĭs[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив nom'ĕn'  nom'ĭn'ă
вокатив nom'ĕn'  nom'ĭn'ă
генитив nom'ĭn'ĭs nom'ĭn'ŭm
датив nom'ĭn'ī nom'ĭn'ĭbŭs
акузатив nom'ĕn'  nom'ĭn'ă
аблатив nom'ĭn'ĕ nom'ĭn'ĭbŭs

Именице на -ŭt, -ĭtĭs[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив cap'ŭt'  cap'ĭt'ă
вокатив cap'ŭt'  cap'ĭt'ă
генитив cap'ĭt'ĭs cap'ĭt'ŭm
датив cap'ĭt'ī cap'ĭt'ĭbŭs
акузатив cap'ŭt'  cap'ĭt'ă
аблатив cap'ĭt'ĕ cap'ĭt'ĭbŭs

Четврта деклинација[уреди]

Именице мушког и женског рода на -ŭs[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив fructŭs fructūs
вокатив fructŭs fructūs
генитив fructūs fructŭŭm
датив fructŭī fructĭbŭs
акузатив fructŭm fructūs
аблатив fructū fructĭbŭs

Именице средњег рода на [уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив genū genŭă
вокатив genū genŭă
генитив genūs genŭŭm
датив genū genĭbŭs
акузатив genū genŭă
аблатив genū genĭbŭs

Пета деклинација[уреди]

Именице на -ēs, -ēī[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив di'ē's di'ē's
вокатив di'ē's di'ē's
генитив di'ē'ī di'ē'rŭm
датив di'ē'ī di'ē'bŭs
акузатив di'ĕ'm di'ē's
аблатив di'ē'&nbps; di'ē'bŭs

Именице на -ēs, -ĕī[уреди]

број - >
V - падеж
једнина множина
номинатив r'ē's r'ē's
вокатив r'ē's r'ē's
генитив r'ĕ'ī r'ē'rŭm
датив r'ĕ'ī r'ē'bŭs
акузатив r'ĕ'm r'ē's
аблатив r'ē'&nbps; r'ē'bŭs

Види још[уреди]

промењиве речи у латинском језику
именице у латинском језикупридеви у латинском језикузаменице у латинском језику
бројеви у латинском језикуглаголи у латинском језикуприлози у латинском језику
непромењиве речи у латинском језику
прилози у латинском језикупредлози у латинском језику
везници у латинском језикуузвици у латинском језику

Литература[уреди]

  • Бојана Шијачки-Маневић, Граматика латинског језика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1996.