Демографија Војводине

Из Википедије, слободне енциклопедије

Демографија Војводине обухвата приказ демографске структуре Аутономне Покрајине Војводине. Према попису из 2011. године, Војводина има 1.931.809 становника.

Демографски развој Војводине у периоду од 1880 до 2002

Садржај

Становништво Војводине у антици[уреди]

Пре римског освајања, на подручју данашње Војводине су живели индоевропски народи илирског, трачко-дачког и келтског порекла. Од илирских (панонских) племена, овде су живели Амантини и Бреуци, од трачко-дачких племена Агатирзи, Гети, Дачани и Синги, а од келтских племена Скордисци, Боји и Ерависци. Касније се досељавају Римљани, Сармати и Готи. Од сарматских племена, овде су живели Јазиги, Роксолани и Лимигани.

Становништво Војводине у средњем веку[уреди]

9. век
У време доласка Мађара у Средњу Европу (896. године), ову регију су насељавали искључиво Словени.[1]

Становништво Војводине од 16. до 18. века[уреди]

16-18. век
У време османске управе (16-18. век), Срби су чинили апсолутну већину становништва на подручју данашње Војводине.[2]

1690[уреди]

1690.
1690. године, у Војводини (без Срема) живело је око 210.000 Срба.[3] У ово време, готово целокупно становништво региона чинили су Срби, уз које је живео и мањи број Шокаца.[4]

Становништво Војводине у 19. и почетком 20. века[уреди]

У овом периоду израђен је читав низ карата које су приказивале тадашњи етнички састав становништва Југоисточне Европе. На некима од ових карата постоје извесни пропусти и грешке, тако да ове карте на појединим местима не приказују стварни састав становништва на одређеним подручјима.

Пописи становништва у Хабзбуршкој монархији[уреди]

Бачка - Попис становништва 1715. године[уреди]

1715.
Према аустријском попису у Бачкој из 1715. године, Срби, Буњевци и Шокци су чинили 97,6% становништва региона.[5] У целом попису нађено је само 40 старешина домова који нису били Јужни Словени.[6]

Бачка - Попис становништва 1720. године[уреди]

Попис у Бачкој из 1720. године, забележио је да у региону живи 104.569 становника, од чега:[7]

народност број %
Срби 76.000 73
Буњевци и Шокци 22.000 21
Мађари 5.019 /
Немци 750 /
укупно 104.569 100

Банат - Пописи становништва после 1718. године[уреди]

1718.
После Пожаревачког мира из 1718. године, први аустријски попис у Банату, забележио је око 20.000 становника, углавном Срба.[8]

Бачка - Попис становништва 1820. године[уреди]

Становништво Бачке, 1820. године:[7]

народност број %
Срби, Буњевци и Шокци 170.942 44
Мађари 121.688 31
Немци 91.016 23
укупно 387.914 100

Попис становништва 1880. године[уреди]

језик[9] број %
српски 416.116 35,5
немачки 285.920 24,4
мађарски 265.287 22,6
хрватски, буњевачки и шокачки 72.486 6,2
румунски 69.668 5,9
словачки 43.318 3,7
русински и украјински 9.299 0,8
остали 10.635 0,9
укупно 1.172.729 100

Попис становништва 1890. године[уреди]

језик[9] број %
српски 457.873 34,4
мађарски 324.430 24,4
немачки 321.563 24,2
хрватски, буњевачки и шокачки 80.404 6
румунски 73.492 5,5
словачки 49.834 3,7
русински и украјински 11.022 0,8
остали 12.525 1
укупно 1.331.143 100

Попис становништва 1900. године[уреди]

Језички састав[уреди]

језик[9] број %
српски 483.176 33,7
мађарски 378.634 26,4
немачки 336.430 23,5
хрватски, буњевачки и шокачки 80.901 5,6
румунски 74.718 5,2
словачки 53.832 3,8
русински и украјински 12.663 0,9
остали 12.394 0,9
укупно 1.432.748 100

Верски састав[уреди]

религија[10] број %
Католицизам 679.533 47,4
Православље 556.128 38,8
Протестантизам 152.980 10,7
Јудаизам 23.510 1,7
остали 20.597 1,4
укупно 1.432.748 100

Попис становништва 1910. године[уреди]

Последњи попис становништва у Аустроугарској одржан је 1910. године. Овај попис није бележио етничку припадност, па ни искључиво матерњи језик становништва, већ „најчешће говорен језик“ [11], тако да резултати пописа преувеличавају број говорника мађарског језика с обзиром да је ово био званични језик у то време и многи грађани којима мађарски није био матерњи су изјавили да га најчешће користе у свакодневној комуникацији.

Језички састав[уреди]

језик[9] број %
српски 510.754 33,8
мађарски 425.672 28,1
немачки 324.017 21,4
хрватски, буњевачки и шокачки 91.016 6
румунски 75.318 5
словачки 56.690 3,7
русински и украјински 13.497 0,9
остали 16.019 1,1
укупно 1.512.983 100


Језичке карте Војводине 1910.
Језички састав Српски Мађарски Немачки Румунски Словачки
Vojvodina-1910-Language.gif Vojvodina-1910-Serbian.gif Vojvodina-1910-Hungarian.gif Vojvodina-1910-German.gif Vojvodina-1910-Romanian.gif Vojvodina-1910-Slovak.gif

Верски састав[уреди]

религија[10] број %
Католицизам 719.471 47,5
Православље 593.215 39,1
Протестантизам 160.221 10,6
Јудаизам 22.218 1,5
остали 20.179 1,3
укупно 1.515.304 100


Верске карте Војводине 1910.
Верски састав Православна Католичка Лутеранска Калвинскистичка Гркокатоличка
Vojvodina-1910-Religion.gif Vojvodina-1910-Orthodox.gif Vojvodina-1910-Catholic.gif Vojvodina-1910-Lutheran.gif Vojvodina-1910-Calvinist.gif Vojvodina-1910-GreekCatholic.gif

Пописи становништва у Краљевини СХС и Краљевини Југославији[уреди]

Попис становништва 1921. године[уреди]

Језички састав[уреди]

језик[9] број %
српски 533.466 34,9
мађарски 363.450 23,8
немачки 335.902 22
хрватски, буњевачки и шокачки 129.788 8,5
румунски 67.675 4,4
словачки 59.540 3,9
русински и украјински 13.644 0,9
остали 24.773 1,6
укупно 1.528.238 100

Верски састав[уреди]

религија[10] број %
Католицизам 724.958 47,2
Православље 611.940 39,8
Протестантизам 159.182 10,4
Јудаизам 19.528 1,3
Ислам 1.870 0,1
остали 18.316 1,2
укупно 1.535.794 100

Попис становништва 1931. године[уреди]

Језички састав[уреди]

језик[9] број %
српски 613.910 37,8
мађарски 376.176 23,2
немачки 328.631 20,2
хрватски, буњевачки и шокачки 132.517 8,2
остали 172.924 10,6
укупно 1.624.158 100

Према другим подацима,[тражи се извор од 11. 2011.] у Војводини је било укупно 1.739.735 становника, који су говорили следеће језике:

Верски састав[уреди]

религија[10] број %
Католицизам 727.213 44,8
Православље 689.296 42,4
Протестантизам 158.280 9,8
Ислам 1.654 0,1
остали 47.715 2,9
укупно 1.624.158 100

Напомена: на попису из 1931. године је било и 21.000 (или 1%) Јевреја

Према другим подацима,[тражи се извор од 11. 2011.] у Војводини је било укупно 1.739.735 становника, подељених у следеће вероисповести:

Верске карте Војводине 1931.
Верски састав Православна Католичка Евангеличка Гркокатоличка
Vojvodina-Religion-1931.GIF Vojvodina-Orthodox-1931.GIF Vojvodina-Catholic-1931.GIF Vojvodina-Evangelical-1931.GIF Vojvodina-GreekCatholic-1931.GIF

Попис становништва 1941. године[уреди]

Напомена: подаци са пописа становништва у Бачкој из 1941. године, који је обављен у време мађарске окупације, комбиновани су овде са подацима са пописа у Банату и Срему из 1931.

језик[9] број %
српски 577.067 35,3
мађарски 465.920 28,5
немачки 318.259 19,4
хрватски, буњевачки и шокачки 105.810 6,5
остали 169.311 10,3
укупно 1.636.367 100

Пописи становништва у Војводини од 1948. године[уреди]

Попис становништва 1948. године[уреди]

Укупно - 1.663.212 [12] [13]

       


Етничке карте Војводине 1948.
Етнички састав Срби Мађари Хрвати Словаци Румуни Немци Црногорци Русини-Украиници
Vojvodina-Ethnic-1948.GIF Vojvodina-Serbs-1948.GIF Vojvodina-Hungarians-1948.GIF Vojvodina-Croats-1948.GIF Vojvodina-Slovak-1948.GIF Vojvodina-Romanians-1948.GIF Vojvodina-Germans-1948.GIF Vojvodina-Montenegrins-1948.GIF Vojvodina-Rusyns-Ukr-1948.GIF

Попис становништва 1953. године[уреди]

Етнички састав[уреди]

народност[14] број %
Срби 865.538 50,9
Мађари 435.179 25,6
Хрвати 127.027 7,5
Словаци 71.153 4,2
Румуни 57.218 3,4
Црногорци 30.516 1,8
Русини 23.038 1,4
Македонци 11.622 0,7
остали 78.254 4,6
укупно 1.699.545 100

Верски састав[уреди]

религија[10] број %
Православље 775.722 45,3
Католицизам 561.617 32,8
Протестантизам 105.173 6,2
Ислам 3.254 0,2
Јудаизам 651 /
остали 266.202 15,5
укупно 1.712.619 100

Попис становништва 1961. године[уреди]

Укупно - 1.854.965 [15]

       

Међу Осталима су и Роми са 3.312 [16]

Етничке карте Војводине 1971. по насељима
Етнички састав Срби Мађари Хрвати Црногорци Словаци Румуни
Vojvodina-Ethnic-1961.GIF Vojvodina - Udeo Srba po naseljima 1961.gif Vojvodina-1961-Hungarians.GIF Vojvodina - Udeo Hrvata po naseljima 1961.gif Vojvodina-Montenegrins-1961.gif Vojvodina-1961-Slovaks.GIF Vojvodina-1961-Romanians.GIF

Попис становништва 1971. године[уреди]

Укупно - 1.952.533

       
Етничке карте Војводине 1971. по насељима
Етнички састав Срби Мађари Хрвати Југословени Црногорци
Vojvodina-Ethnic-1971.gif Vojvodina-Serbs-1971.gif Vojvodina-Hungarians-1971.gif Vojvodina-Croats-1971.gif Vojvodina-Yugoslavs-1971.gif Vojvodina-Montenegrins-1971.gif

Попис становништва 1981. године[уреди]

Укупно - 2.034.772

       
Етничке карте Војводине 1981. по насељима
Етнички састав Срби Мађари Југословени Хрвати Словаци Румуни Црногорци
Vojvodina-Ethnic-1981.gif Vojvodina-Serbs-1981.gif Vojvodina-Hungarians-1981.gif Vojvodina-Yugoslavs-1981.gif Vojvodina-Croats-1981.gif Vojvodina-Slovaks-1981.GIF Vojvodina-Romanians-1981.gif Vojvodina - Udeo Crnogoraca po naseljima 1981.gif

Попис становништва 1991. године[уреди]

Етнички састав[уреди]

Укупно - 2.012.517

     
Етничке карте Војводине 1991. по насељима
Етнички састав Срби Мађари Југословени Хрвати Словаци Румуни Црногорци
Vojvodina-Ethnic-1991.gif Vojvodina-Serbs-1991.gif Vojvodina-Hungarians-1991.gif Vojvodina-Yugoslavs-1991.gif Vojvodina-Croats-1991.gif Vojvodina-Slovaks-1991.gif Vojvodina-Romanians-1991.gif Vojvodina-Montenegrins-1991.gif

Верски састав[уреди]

Укупно - 2.013.889

Верске карте Војводине 1991.
Верски састав Православна Католичка Протестантска
Vojvodina-Religion-1991.gif Vojvodina-Orthodox-1991.gif Vojvodina-Catholic-1991.gif Vojvodina-Protestant-1991.gif

Попис становништва 2002. године[уреди]

Етнички састав[уреди]

народност број %
укупно 2.031.992 100
Срби 1.321.807 65,05
Мађари 290.207 14,28
Словаци 56.637 2,79
Хрвати 56.546 2,78
Југословени 49.881 2,45
Црногорци 35.513 1,75
Румуни 30.419 1,5
Роми 29.057 1,43
Буњевци 19.766 0,97
Русини 15.626 0,77
Македонци 11.785 0,58
Украјинци 4.635 0,23
Муслимани 3.634 0,18
Немци 3.154 0,16
Словенци 2.005 0,1
Албанци 1.695 0,08
Бугари 1.658 0,08
Чеси 1.648 0,08
Руси 940 0,05
Горанци 606 0,03
Бошњаци 417 0,02
Власи 101 0
остали 5.311 0,26
регионални идентитет 10.154 0,5
неизјашњени 55.016 2,71
непознато 23.774 1,17

Верски састав[уреди]

вероисповест број %
укупно 2.031.992 100
Православна 1.401.475 68,97
Католичка 388.313 19,11
Протестантска 72.159 3,55
Исламска 8.073 0,40
Јудаистичка 329 0,02
Неизјашњен 101.144 4,98
Непознато 42.876 2,11
Верске карте Војводине 2002.
Верски састав Православна Католичка Протестантска Верски састав
Vojvodina-Religion-2002.gif Vojvodina-Orthodox-2002.gif Vojvodina-Catholic-2002.gif Vojvodina-Protestant-2002.gif Vojvodina religion2002 map.png

Језички састав[уреди]

Попис становништва 2011. године[уреди]

Етнички састав[уреди]

народност број %
укупно 1.931.809 100
Срби 1.289.635 66,76
Мађари 251.136 13,00
Словаци 50.321 2,60
Хрвати 47.033 2,43
Роми 42.391 2,19
Румуни 25.410 1,32
Црногорци 22.141 1,15
Буњевци 16.469 0,85
Русини 13.928 0,72
Југословени 12.176 0,63
Македонци 10.392 0,54
Украјинци 4.202 0,22
Муслимани 3.360 0,17
Немци 3.272 0,17
Албанци 2.251 0,12
Словенци 1.815 0,09
Бугари 1.489 0,08
Горанци 1.179 0,06
Руси 1.173 0,06
Бошњаци 780 0,04
Власи 170 0,01
остали 6.710 0,35
регионална припадност 28.567 1,48
неизјашњени 81.018 4,19
непознато 14.791 0,77

Верски састав[уреди]

Од укупно 1.931.809 становника:

  • Православна 1 357 137 (70,25%)
  • Католичка 336 691 (17,43%)
  • Протестантска 64 029 (3,31%)
  • Исламска 14 206 (0,74%)

Језички састав[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Радонић (2008), стр. 129.
  2. ^ Kocsis, Karoly; Kocsis-Hodosi, Eszter (2001). Ethnic Geography of the Hungarian Minorities in the Carpathian Basin. Simon Publications LLC. стр. 155. ISBN 978-1-931313-75-9. 
  3. ^ Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 2, Нови Сад, 1990, pp. 26.
  4. ^ Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 2, Нови Сад, 1990, pp. 27.
  5. ^ An International Symposium "Southeastern Europe 1918-1995", Приступљено 1. 4. 2013.
  6. ^ Иван Јакшић, Из пописа становништва Угарске почетком XVIII века, Нови Сад, 1966, pp. 19.
  7. ^ а б Јован Пејин, Великомађарски каприц, Зрењанин, 2007, pp. 28.
  8. ^ Милан Туторов, Банатска рапсодија, Нови Сад, 2001, pp. 261.
  9. ^ а б в г д ђ е http://www.hungarian-history.hu/lib/hmcb/Tab21.htm
  10. ^ а б в г д Саша Кицошев - Драго Његован, Развој етничке и верске структуре Војводине, Нови Сад, 2010.
  11. ^ A. J. P. Taylor, The Habsburg Monarchy 1809-1918, 1948.
  12. ^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1948/pdf/G19484001.pdf
  13. ^ Лазо М. Костић, Српска Војводина и њене мањине, Нови Сад, 1999, pp. 33.
  14. ^ Vladimir Djurić, Slobodan Ćurčić and Saša Kicošev, The Ethnic Structure of the Population in Vojvodina, The Serbian Questions in The Balkans, University of Belgrade, publisher - Faculty of Geography, Belgrade 1995.
  15. ^ Попис Становништва 1961. Књига 6. Витална, Етничка, и Миграциона Обележја. Београд, 1967. XXIX
  16. ^ Попис Становништва, Домаћинстава, и Станова у 1961. Години. Национални Састав Становништва ФНР Југославије. Књига 3. Београд, 1994.

Литература[уреди]

  • Радонић, Јован (2008). Србија и Угарска у средњем веку, зборник Војводина. I. Нови Сад: ПРОМЕТЕЈ. стр. 129. 
  • Kocsis, Karoly; Kocsis-Hodosi, Eszter (2001). Ethnic Geography of the Hungarian Minorities in the Carpathian Basin. Simon Publications LLC. стр. 155. ISBN 978-1-931313-75-9. 
  • Dr Dušan J. Popović; Srbi u Vojvodini; knjige 1-3; Novi Sad; 1990.
  • Dr Branislav Bukurov; Bačka, Banat i Srem; Novi Sad; 1978.
  • Milan Tutorov; Banatska rapsodija - istorika Zrenjanina i Banata; Novi Sad; 2001.
  • Borislav Jankulov; Pregled kolonizacije Vojvodine u XVIII i XIX veku; Novi Sad - Pančevo; 2003.
  • Lazo M. Kostić; Srpska Vojvodina i njene mannine; Novi Sad; 1999.

Спољашње везе[уреди]