Демографија Новог Зеланда

Из Википедије, слободне енциклопедије

Нови Зеланд има око 4,4 милиона житеља.[1] Нови Зеланд је већим делом урбана земља, са 72 процента становништва у једној од 16 градских зона, и 53 процента у једном од четири највећа града Окланду, Крајстчерчу, Велингтону и Хамилтону.[2] Градови Новог Зеланда су често високо рангирани у истраживањима о квалитету живота. Окланд се, по истраживању консултантске куће Мерсер за 2010. годину, налази на четвртом месту по квалитету живота и стандарту а Велингтон на дванаестом месту.[3]

Очекивана животна доб на Новом Зеланду 2008. је била 82,4 године за жене и 78,4 за мушкарце.[4] Очекивана животна доб при рођењу ће по предвиђању бити повећана на 85 година до 2050. године а морталитет новорођенчади ће опасти.[5] Очекује се да 2050. године Нови Зеланд достигне 5,3 милиона становника а да просечна старост буде повећана са 36 на 43 године, и да проценат старијих од 60 година буде повећан са 18 на 29 процената.[5]

Етничка припадност и имиграција[уреди]

Густина насељености 2006. ██ Мање од једне особе по километру квадратном ██ 1 или више особа по километру квадратном ██ 10 или више особа по километру квадратном ██ 250 или више особа по километру квадратном ██ 1000 или више особа по километру квадратном ██ 4000 или више особа по километру квадратном
Етнички сасатав Новог Зеланда (1991—2006)[6]
Година 1991. 1996. 2001. 2006.
Европљани 2 783 028 (83,2 %) 2 879 085 (83,1 %) 2 871 432 (80,1 %) 2 997 051 (77,6 %)
Маори 434 847 (13,0 %) 523 374 (15,1 %) 526 281 (14,7 %) 565 329 (14,6 %)
Тихоокеански народи 167 070 (5,0 %) 202 233 (5,8 %) 231 798 (6,5 %) 265 974 (6,9 %)
Азијати 99 759 (3,0 %) 173 502 (5,0 %) 238 176 (6,6 %) 354 549 (9,2 %)
други 6 597 (0,2 %) 15 804 (0,5 %) 24 885 (0,7 %) 36 237 (0,9 %)
укупно 3 345 741 3 466 515 3 586 641 3 860 163

На попису 2006. године, 67,6% становништва се изјаснило као Европљани а 14,6% као Маори.[7] Друге важније етничке групе су Азијати (9,2%) и Пацифички народи (6,9%) док се 11,1% изјаснило као Новозеланђани а 1% је припадало некој другој етничкој групи.[8][9] Резултати су доста различити у односу на ранији период, на попису 1961. 92% се изјаснило као Европљани а 7% као Маори, док су азијске и пацифичке мањине чиниле преосталих 1%.[10] Иако је званичан термин за становника Новог Зеланда „Новозеланђанин“ (енгл. New Zealander) неформално се користи израз „Киви“, како међународно, тако и од стране локалаца.[11] Маорска реч Pākehā означава Новозеланђане европског порекла, мада ова реч није прихваћена од стране свих,[12][13] а неки Маори је користе за све неполинежане на Новом Зеланду.[14]

Етнички састав На попису 2006. године, 67,6% становништва се изјаснило као Европљани а 14,6% као Маори.[7] Друге важније етничке групе су Азијати (9,2%) и Пацифички народи (6,9%) док се 11,1% изјаснило као Новозеланђани а 1% је припадало некој другој етничкој групи.[8][9]

Маори су били први људи на Новом Зеланду, а за њима су уследили први европски досељеници. Након периода колонизације имигранти су били углавном из Британије, Ирске и Аустралије, због рестриктивне политике сличне политици Беле Аустралије.[15] Осим њих постојао је значајан број имиграната Холанђана, Далматинаца[16] (које су локални Маори називали Тарара због брзог говора[17][18]), Италијана и Немаца као и других европских имиграната који су долазили из других колонија у Аустралији, Северној и Јужној Америци и Јужној Африци.[19] Након Велике депресије промењена је имиграциона политика што је довело до промене етничког састава. У периоду 2009. – 2010. одређено је да се изда 45–50.000 трајних боравишних дозвола, што је нешто више од једног новог имигранта на сваких 100 становника.[20] Укупно је 23% становника Новог Зеланда рођена у другој држави и већина њих живи у региону Окланда.[21] Већина је дошла из Уједињеног Краљевства и Ирске (29%) убрзано се повећава број имиграната из Источне Азије, понајвише из Кине али и из Кореје, Тајвана, Јапана и Хонгконга.[22] Број страних студената је тако повећан након 1990их и у 2002. години 20.000 њих је студирало на високошколским установама Новог Зеланда.[23]

Језик[уреди]

Енглески је доминантан језик, и њиме се служи 98% становништва.[24] Новозеландска варијанта енглеског је најсличнија аустралијској варијанти енглеског језика и странцима је тешко да разликују ова два акцента.[25] Најпрепознатљивија одлика новозеландског енглеског је промена кратких предњих вокала - тврдо „и“ које звучи као глас шва (као нпр. „а“ у речи about), кратко „е“ које звучи као кратко „и“ и кратко „а“ које звучи као стандардно кратко „е“.[26] Стога странцима речи „bad“, „dead“, „fish“ и „chips“ звуче као „bed“, „did“, „fush“ и „chups“.

Након Другог светског рата Маори су обесхрабривани да користе свој језик у школама и на радним местима и он је као језик заједнице опстајао само у забаченим крајевима. У скорије време наступио је процес ревитализације,[27][28] маорски је проглашен за званични језик 1987.[29] и говори га 4,1% становника.[24] Данас постоје школе на маорском као и два канала Маорске телевизије.[30] Многа места имају двоструке називе, на маорском и енглеском. После енглеског и маорског најраспрострањенији је самоански који са по више од 40.000 људи прате француски, хинди, јуе и северни кинески.[24][31] Новозеландски знаковни језик користи око 28.000 људи и постао је званичан језик 2006. године.[32]

Образовање и вероисповест[уреди]

Доминантне религије, англиканизам и пресбитеријанизам су резултат насељавања Северног острва од стране Енглеза и Јужног острва од стране Шкота.

Основно и средње образовање је обавезно за децу до 6 до 16 година, док већина у школу креће са 5 година.[33] Постоји 13 разреда а јавне школе су бесплатне. Нови Зеланд има стопу писмености одраслих од 99 процената, док половина становништва од 15 до 29 година има неки вид вишег образовања.[33] Постоји пет типова високошколских установа, универзитети, колеџи, политехничке школе, специјалистички колеџи и „вананге[34] (маорски универзитети) као и приватне високошколске образовне установе.[35] Факултетску диплому има 14,2 процената становништва, 30,4 процената има неку врсту вишег образовања а 22,4 процента нема никакво звање.[36]

Хришћанство је главна религија на Новом Зеланду. према попису 2006. 55,6 процената становништва се изјаснило као Хришћани, 34,7 процената се изјаснило да нема вероисповест а око 4 процента се изјаснило према некој другој религији.[37] Главни хришћанске деноминације су англиканизам, католицизам, презбитеријанизам и методизам. Такође постоји значајан број пентекосталаца, баптиста и припадника Цркве Исуса Христа светаца последњих дана као и мароске цркве „Ратана“. Мањинске вероисповести по попису су хиндуизам, будизам и ислам.[31][38]

Референце[уреди]

  1. ^ „Estimated resident population of New Zealand“. Statistics New Zealand Приступљено 30. 1. 2011..  The population clock updates every 10 minutes.
  2. ^ „Subnational population estimates at 30 јун 2009“. Statistics New Zealand. 30. 6. 2007. Приступљено 30. 4. 2010.. 
  3. ^ „Mercer 2010 Quality of Living survey highlights – Global“. Mercer. мај 2010 Приступљено 30. 4. 2010.. 
  4. ^ „Commentary“. Births and Deaths: децембар 2009 quarter. Statistics New Zealand Приступљено 27. 4. 2010.. 
  5. ^ а б Department of Economic and Social Affairs Population Division (2009) (PDF). World Population Prospects. 2008 revision. United Nations Приступљено 29. 8. 2009.. 
  6. ^ Ethnic composition of the population - Social Report 2010, Приступљено 1. 4. 2013.
  7. ^ а б „Ethnic groups in New Zealand“. 2006 Census QuickStats National highlights. Statistics New Zealand Приступљено 18. 1. 2011.. 
  8. ^ а б „Cultural diversity“. 2006 Census QuickStats National highlights. Statistics New Zealand Приступљено 30. 4. 2010.. 
  9. ^ а б „Māori Ethnic Population / Te Momo Iwi Māori“. QuickStats About Māori, Census 2006. Statistics New Zealand Приступљено 30. 4. 2010.. 
  10. ^ Collins, Simon (октобар 2010). „Ethnic mix changing rapidly“. New Zealand Herald. 
  11. ^ Callister, Paul (2004). „Seeking an Ethnic Identity: Is "New Zealander" a Valid Ethnic Category?“. New Zealand Population Review 30 (1&2): 5-22. 
  12. ^ Misa, Tapu (8 март 2006). „Ethnic Census status tells the whole truth“. New Zealand Herald. 
  13. ^ „Draft Report of a Review of the Official Ethnicity Statistical Standard: Proposals to Address the ‘New Zealander’ Response Issue“ (PDF). Statistics New Zealand. април 2009 Приступљено 18. 1. 2011.. 
  14. ^ Ranford, Jodie. „'Pakeha', Its Origin and Meaning“. Māori News Приступљено 20. 2. 2008.. 
  15. ^ Socidad Peruana de Medicina Intensiva (SOPEMI) (2000). Trends in international migration: continuous reporting system on migration. Organisation for Economic Co-operation and Development. стр. 276-278. 
  16. ^ Walrond, Carl (21. 9. 2007.). „Dalmatians“. Te Ara - the Encyclopedia of New Zealand Приступљено 30. 4. 2010.. 
  17. ^ Upoznajte Maore koji se prezivaju na -ić
  18. ^ Božić-Vrbančić, Senka (2008). Tarara: Croats and Maori in New Zealand : memory, belonging, identity. Otago University Press. ISBN 978-1-877372-09-4. 
  19. ^ „New Zealand Peoples“. Te Ara - the Encyclopedia of New Zealand Приступљено 30. 4. 2010.. 
  20. ^ „International Migration Outlook – New Zealand 2009/10“. New Zealand Department of Labour. 2010. p. 2. ISSN 1179-5085 Приступљено 16. 4. 2011.. 
  21. ^ „QuickStats About Culture and Identity: Birthplace and people born overseas“. Statistics New Zealand. март 2006 Приступљено 19. 1. 2011.. 
  22. ^ For the percentages: „QuickStats About Culture and Identity – Birthplace and people born overseas“. 2006 Census. Statistics New Zealand Приступљено 30. 4. 2010.. 
    For further detail within East Asia: „Culture and identity – Birthplace“. 2006 Census Population and dwellings tables. Statistics New Zealand Приступљено 30. 4. 2010.. 
  23. ^ Butcher, Andrew; McGrath, Terry (2004). „International Students in New Zealand: Needs and Responses“. International Education Journal 5 (4). 
  24. ^ а б в „QuickStats About Culture and Identity: Languages spoken“. Statistics New Zealand. март 2006 Приступљено 20. 2. 2008.. 
  25. ^ Hay, Maclagan & Gordon (2008), стр. 14.
  26. ^ * Bauer, L.; Warren, P.; Bardsley, D.; Kennedy, M.; Major, G. (2007). „New Zealand English“. Journal of the International Phonetic Association 37 (1): 97-102. DOI:10.1017/S0025100306002830. 
  27. ^ „Māori Language Week – Te Wiki o Te Reo Maori“. Ministry for Culture and Heritage Приступљено фебруар 2008. 
  28. ^ Squires, Nick (мај 2005). „British influence ebbs as New Zealand takes to talking Māori“. The Telegraph (Great Britain). 
  29. ^ „Waitangi Tribunal claim – Māori Language Week“. Ministry for Culture and Heritage. јул 2010 Приступљено 19. 1. 2011.. 
  30. ^ „Māori Television Launches 100 percent Māori Language Channel“. Māori Television Приступљено 30. 4. 2010.. 
  31. ^ а б „2006 Census Data – QuickStats About Culture and Identity – Tables“ (XLS). 2006 Census. Statistics New Zealand Приступљено 30. 4. 2010..  In tables 28 (Religious Affiliation) and 19 (Languages Spoken by Ethnic Group)
  32. ^ New Zealand Sign Language Act 2006 No 18 (as at 30 јун 2008), Public Act – New Zealand Legislation. Legislation.govt.nz (2008-06-30). Retrieved on 2011-11-29.
  33. ^ а б Dench, Olivia (јул 2010). „Education Statistics of New Zealand: 2009“. Education Counts Приступљено 19. 1. 2011.. 
  34. ^ „Education Act 1989 No 80 (as at 01 фебруар 2011), Public Act. Part 14: Establishment and disestablishment of tertiary institutions, Section 62: Establishment of institutions“. Education Act 1989 No 80. New Zealand Parliamentary Counsel Office/Te Tari Tohutohu Pāremata. 1. 2. 2011. Приступљено 15. 8. 2011.. 
  35. ^ „Studying in New Zealand: Tertiary education“. New Zealand Qualifications Authority Приступљено 15. 8. 2011.. 
  36. ^ „Educational attainment of the population“ (xls). Education Counts. 2006 Приступљено 21. 2. 2008.. 
  37. ^ „QuickStats About Culture and Identity: Religious affiliation“. Statistics New Zealand Приступљено 20. 1. 2011.. 
  38. ^ „Quick Stats About culture and Identity— 2006 Census“ (PDF). Statistics New Zealand Приступљено 28. 9. 2007.. 

Литература[уреди]