Демографија Новог Зеланда

Из Википедије, слободне енциклопедије

Нови Зеланд има око 4,4 милиона житеља.[1] Нови Зеланд је већим делом урбана земља, са 72 процента становништва у једној од 16 градских зона, и 53 процента у једном од четири највећа града Окланду, Крајстчерчу, Велингтону и Хамилтону.[2] Градови Новог Зеланда су често високо рангирани у истраживањима о квалитету живота. Окланд се, по истраживању консултантске куће Мерсер за 2010. годину, налази на четвртом месту по квалитету живота и стандарту а Велингтон на дванаестом месту.[3]

Очекивана животна доб на Новом Зеланду 2008. је била 82,4 године за жене и 78,4 за мушкарце.[4] Очекивана животна доб при рођењу ће по предвиђању бити повећана на 85 година до 2050. године а морталитет новорођенчади ће опасти.[5] Очекује се да 2050. године Нови Зеланд достигне 5,3 милиона становника а да просечна старост буде повећана са 36 на 43 године, и да проценат старијих од 60 година буде повећан са 18 на 29 процената.[5]

Етничка припадност и имиграција[уреди]

Густина насељености 2006.
  Мање од једне особе по километру квадратном
  1 или више особа по километру квадратном
  10 или више особа по километру квадратном
  250 или више особа по километру квадратном
  1000 или више особа по километру квадратном
  4000 или више особа по километру квадратном
Етнички сасатав Новог Зеланда (1991—2006)[6]
Година 1991. 1996. 2001. 2006.
Европљани 2 783 028 (83,2 %) 2 879 085 (83,1 %) 2 871 432 (80,1 %) 2 997 051 (77,6 %)
Маори 434 847 (13,0 %) 523 374 (15,1 %) 526 281 (14,7 %) 565 329 (14,6 %)
Тихоокеански народи 167 070 (5,0 %) 202 233 (5,8 %) 231 798 (6,5 %) 265 974 (6,9 %)
Азијати 99 759 (3,0 %) 173 502 (5,0 %) 238 176 (6,6 %) 354 549 (9,2 %)
други 6 597 (0,2 %) 15 804 (0,5 %) 24 885 (0,7 %) 36 237 (0,9 %)
укупно 3 345 741 3 466 515 3 586 641 3 860 163

На попису 2006. године, 67,6% становништва се изјаснило као Европљани а 14,6% као Маори.[7] Друге важније етничке групе су Азијати (9,2%) и Пацифички народи (6,9%) док се 11,1% изјаснило као Новозеланђани а 1% је припадало некој другој етничкој групи.[8][9] Резултати су доста различити у односу на ранији период, на попису 1961. 92% се изјаснило као Европљани а 7% као Маори, док су азијске и пацифичке мањине чиниле преосталих 1%.[10] Иако је званичан термин за становника Новог Зеланда „Новозеланђанин“ (енгл. New Zealander) неформално се користи израз „Киви“, како међународно, тако и од стране локалаца.[11] Маорска реч Pākehā означава Новозеланђане европског порекла, мада ова реч није прихваћена од стране свих,[12][13] а неки Маори је користе за све неполинежане на Новом Зеланду.[14]

Етнички састав На попису 2006. године, 67,6% становништва се изјаснило као Европљани а 14,6% као Маори.[7] Друге важније етничке групе су Азијати (9,2%) и Пацифички народи (6,9%) док се 11,1% изјаснило као Новозеланђани а 1% је припадало некој другој етничкој групи.[8][9]

Маори су били први људи на Новом Зеланду, а за њима су уследили први европски досељеници. Након периода колонизације имигранти су били углавном из Британије, Ирске и Аустралије, због рестриктивне политике сличне политици Беле Аустралије.[15] Осим њих постојао је значајан број имиграната Холанђана, Далматинаца[16] (које су локални Маори називали Тарара због брзог говора[17][18]), Италијана и Немаца као и других европских имиграната који су долазили из других колонија у Аустралији, Северној и Јужној Америци и Јужној Африци.[19] Након Велике депресије промењена је имиграциона политика што је довело до промене етничког састава. У периоду 2009. – 2010. одређено је да се изда 45–50.000 трајних боравишних дозвола, што је нешто више од једног новог имигранта на сваких 100 становника.[20] Укупно је 23% становника Новог Зеланда рођена у другој држави и већина њих живи у региону Окланда.[21] Већина је дошла из Уједињеног Краљевства и Ирске (29%) убрзано се повећава број имиграната из Источне Азије, понајвише из Кине али и из Кореје, Тајвана, Јапана и Хонгконга.[22] Број страних студената је тако повећан након 1990их и у 2002. години 20.000 њих је студирало на високошколским установама Новог Зеланда.[23]

Језик[уреди]

Енглески је доминантан језик, и њиме се служи 98% становништва.[24] Новозеландска варијанта енглеског је најсличнија аустралијској варијанти енглеског језика и странцима је тешко да разликују ова два акцента.[25] Најпрепознатљивија одлика новозеландског енглеског је промена кратких предњих вокала - тврдо „и“ које звучи као глас шва (као нпр. „а“ у речи about), кратко „е“ које звучи као кратко „и“ и кратко „а“ које звучи као стандардно кратко „е“.[26] Стога странцима речи „bad“, „dead“, „fish“ и „chips“ звуче као „bed“, „did“, „fush“ и „chups“.

Након Другог светског рата Маори су обесхрабривани да користе свој језик у школама и на радним местима и он је као језик заједнице опстајао само у забаченим крајевима. У скорије време наступио је процес ревитализације,[27][28] маорски је проглашен за званични језик 1987.[29] и говори га 4,1% становника.[24] Данас постоје школе на маорском као и два канала Маорске телевизије.[30] Многа места имају двоструке називе, на маорском и енглеском. После енглеског и маорског најраспрострањенији је самоански који са по више од 40.000 људи прате француски, хинди, јуе и северни кинески.[24][31] Новозеландски знаковни језик користи око 28.000 људи и постао је званичан језик 2006. године.[32]

Образовање и вероисповест[уреди]

Доминантне религије, англиканизам и пресбитеријанизам су резултат насељавања Северног острва од стране Енглеза и Јужног острва од стране Шкота.

Основно и средње образовање је обавезно за децу до 6 до 16 година, док већина у школу креће са 5 година.[33] Постоји 13 разреда а јавне школе су бесплатне. Нови Зеланд има стопу писмености одраслих од 99 процената, док половина становништва од 15 до 29 година има неки вид вишег образовања.[33] Постоји пет типова високошколских установа, универзитети, колеџи, политехничке школе, специјалистички колеџи и „вананге[34] (маорски универзитети) као и приватне високошколске образовне установе.[35] Факултетску диплому има 14,2 процената становништва, 30,4 процената има неку врсту вишег образовања а 22,4 процента нема никакво звање.[36]

Хришћанство је главна религија на Новом Зеланду. према попису 2006. 55,6 процената становништва се изјаснило као Хришћани, 34,7 процената се изјаснило да нема вероисповест а око 4 процента се изјаснило према некој другој религији.[37] Главни хришћанске деноминације су англиканизам, католицизам, презбитеријанизам и методизам. Такође постоји значајан број пентекосталаца, баптиста и припадника Цркве Исуса Христа светаца последњих дана као и мароске цркве „Ратана“. Мањинске вероисповести по попису су хиндуизам, будизам и ислам.[31][38]

Референце[уреди]

  1. ^ „Estimated resident population of New Zealand“. Statistics New Zealand Приступљено 30. 1. 2011..  The population clock updates every 10 minutes.
  2. ^ „Subnational population estimates at 30 јун 2009“. Statistics New Zealand. 30. 6. 2007. Приступљено 30. 4. 2010.. 
  3. ^ „Mercer 2010 Quality of Living survey highlights – Global“. Mercer. мај 2010 Приступљено 30. 4. 2010.. 
  4. ^ „Commentary“. Births and Deaths: децембар 2009 quarter. Statistics New Zealand Приступљено 27. 4. 2010.. 
  5. ^ а б Department of Economic and Social Affairs Population Division (2009) (PDF). World Population Prospects. 2008 revision. United Nations Приступљено 29. 8. 2009.. 
  6. ^ Ethnic composition of the population - Social Report 2010, Приступљено 1. 4. 2013.
  7. ^ а б „Ethnic groups in New Zealand“. 2006 Census QuickStats National highlights. Statistics New Zealand Приступљено 18. 1. 2011.. 
  8. ^ а б „Cultural diversity“. 2006 Census QuickStats National highlights. Statistics New Zealand Приступљено 30. 4. 2010.. 
  9. ^ а б „Māori Ethnic Population / Te Momo Iwi Māori“. QuickStats About Māori, Census 2006. Statistics New Zealand Приступљено 30. 4. 2010.. 
  10. ^ Collins, Simon (октобар 2010). „Ethnic mix changing rapidly“. New Zealand Herald. 
  11. ^ Callister, Paul (2004). „Seeking an Ethnic Identity: Is "New Zealander" a Valid Ethnic Category?“. New Zealand Population Review 30 (1&2): 5-22. 
  12. ^ Misa, Tapu (8 март 2006). „Ethnic Census status tells the whole truth“. New Zealand Herald. 
  13. ^ „Draft Report of a Review of the Official Ethnicity Statistical Standard: Proposals to Address the ‘New Zealander’ Response Issue“ (PDF). Statistics New Zealand. април 2009 Приступљено 18. 1. 2011.. 
  14. ^ Ranford, Jodie. „'Pakeha', Its Origin and Meaning“. Māori News Приступљено 20. 2. 2008.. 
  15. ^ Socidad Peruana de Medicina Intensiva (SOPEMI) (2000). Trends in international migration: continuous reporting system on migration. Organisation for Economic Co-operation and Development. стр. 276-278. 
  16. ^ Walrond, Carl (21. 9. 2007.). „Dalmatians“. Te Ara - the Encyclopedia of New Zealand Приступљено 30. 4. 2010.. 
  17. ^ Upoznajte Maore koji se prezivaju na -ić
  18. ^ Božić-Vrbančić, Senka (2008). Tarara: Croats and Maori in New Zealand : memory, belonging, identity. Otago University Press. ISBN 978-1-877372-09-4. 
  19. ^ „New Zealand Peoples“. Te Ara - the Encyclopedia of New Zealand Приступљено 30. 4. 2010.. 
  20. ^ „International Migration Outlook – New Zealand 2009/10“. New Zealand Department of Labour. 2010. p. 2. ISSN 1179-5085 Приступљено 16. 4. 2011.. 
  21. ^ „QuickStats About Culture and Identity: Birthplace and people born overseas“. Statistics New Zealand. март 2006 Приступљено 19. 1. 2011.. 
  22. ^ For the percentages: „QuickStats About Culture and Identity – Birthplace and people born overseas“. 2006 Census. Statistics New Zealand Приступљено 30. 4. 2010.. 
    For further detail within East Asia: „Culture and identity – Birthplace“. 2006 Census Population and dwellings tables. Statistics New Zealand Приступљено 30. 4. 2010.. 
  23. ^ Butcher, Andrew; McGrath, Terry (2004). „International Students in New Zealand: Needs and Responses“. International Education Journal 5 (4). 
  24. ^ а б в „QuickStats About Culture and Identity: Languages spoken“. Statistics New Zealand. март 2006 Приступљено 20. 2. 2008.. 
  25. ^ Hay, Maclagan & Gordon (2008), стр. 14.
  26. ^ * Bauer, L.; Warren, P.; Bardsley, D.; Kennedy, M.; Major, G. (2007). „New Zealand English“. Journal of the International Phonetic Association 37 (1): 97-102. DOI:10.1017/S0025100306002830. 
  27. ^ „Māori Language Week – Te Wiki o Te Reo Maori“. Ministry for Culture and Heritage Приступљено фебруар 2008. 
  28. ^ Squires, Nick (мај 2005). „British influence ebbs as New Zealand takes to talking Māori“. The Telegraph (Great Britain). 
  29. ^ „Waitangi Tribunal claim – Māori Language Week“. Ministry for Culture and Heritage. јул 2010 Приступљено 19. 1. 2011.. 
  30. ^ „Māori Television Launches 100 percent Māori Language Channel“. Māori Television Приступљено 30. 4. 2010.. 
  31. ^ а б „2006 Census Data – QuickStats About Culture and Identity – Tables“ (XLS). 2006 Census. Statistics New Zealand Приступљено 30. 4. 2010..  In tables 28 (Religious Affiliation) and 19 (Languages Spoken by Ethnic Group)
  32. ^ New Zealand Sign Language Act 2006 No 18 (as at 30 јун 2008), Public Act – New Zealand Legislation. Legislation.govt.nz (2008-06-30). Retrieved on 2011-11-29.
  33. ^ а б Dench, Olivia (јул 2010). „Education Statistics of New Zealand: 2009“. Education Counts Приступљено 19. 1. 2011.. 
  34. ^ „Education Act 1989 No 80 (as at 01 фебруар 2011), Public Act. Part 14: Establishment and disestablishment of tertiary institutions, Section 62: Establishment of institutions“. Education Act 1989 No 80. New Zealand Parliamentary Counsel Office/Te Tari Tohutohu Pāremata. 1. 2. 2011. Приступљено 15. 8. 2011.. 
  35. ^ „Studying in New Zealand: Tertiary education“. New Zealand Qualifications Authority Приступљено 15. 8. 2011.. 
  36. ^ „Educational attainment of the population“ (xls). Education Counts. 2006 Приступљено 21. 2. 2008.. 
  37. ^ „QuickStats About Culture and Identity: Religious affiliation“. Statistics New Zealand Приступљено 20. 1. 2011.. 
  38. ^ „Quick Stats About culture and Identity— 2006 Census“ (PDF). Statistics New Zealand Приступљено 28. 9. 2007.. 

Литература[уреди]