Демографија Румуније

Из Википедије, слободне енциклопедије
  • Етничке заједнице (попис 2002.):
Националне мањине Румуније
УКУПНО 21.680.974 100,00%
Румуни 19.399.597 89,48%
Мађари 1.431.807 6,60%
Роми 535.140 2,47%
Украјинци 61.098 0,28%
Немци 59.764 0,28%
Руси 35.791 0,20%
Турци 32.098 0,20%
Татари 23.935 0,10%
Срби 22.561 0,10%
остали око 70.000 0,30%
  • Етничке заједнице (попис 2011.):
УКУПНО 20.121.641 100,00%
Румуни 16.792.868 83,46%
Мађари 1.227.623 6,10%
Роми 621.573 3,09%
Украјинци 50.920 0,25%
Немци 36.042 0,18%
Турци 27.698 0,14%
Руси 23.487 0,12%
Татари 20.282 0,10%
Срби 18.076 0,09%
остали 1.303.072 6.48%
  • Вероисповести (процена за 2002.):
Религијска мапа Румуније
Православци 87%
Протестанти 6,8%
Римокатолици 5,6%
остали (углавном Муслимани) 0,4%
неизјашњени 0,2%

Званични језик Румуније је румунски (Limbă Româna или само Româna), романски језик из италске подгрупе индоевропских језика.

Од мањинских језика, претежно су заступљени мађарски и немачки језик у Трансилванији, као и ромски. У румунском Банату мали број становника говори српски, а у округу Сућеава, мала етничка заједница (неколико хиљада људи) су Пољаци.

Већина становника Румуније су верници румунске православне цркве. У општинама где живе Мађари и Немци, најчешћа вероисповест су римокатоличка и протестантска.

У Добруџи, области на обали Црног Мора живи мала муслиманска заједница (претежно турског порекла), као остатак отоманске колонизације у прошлости.