Демографија Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије

Демографија Србије обухвата приказ демографске структуре Републике Србије. Према попису из 2002. године, који не обухвата податке за АП Косово и Метохија), пописани део Србије има 7.498.001 становника. Од тога 52% становништва живи у градовима, док је проценат писменог становништва 96,4% (мушкарци 98,9%, жене 94,1%). Стопа рађања је 1,78 деце у просеку по свакој жени. Просечна дужина живота становника пописаног дела Србије је 74 године (мушкарци 71, жене 76).

Садржај

Народи и религија на тлу данашње Србије у античко доба[уреди]

У античком добу, подручје данашње Србије насељавало је више индоевропских народа. У питању су била различита племена Илира, Трачана и Келта. У географском смислу, Илири су насељавали западне, Трачани источне, а Келти северне делове данашње Србије. Касније су се појавили и Римљани и Сармати. Током римске власти, локално становништво је постепено романизовано, а од остатака овог становништва ће настати популације касније познате под именом Власи.

Иако су у већем делу античког доба становници територије данашње Србије углавном били пагани, део подручја данашње Србије око Сирмијума и Сингидунума је представљао један од раних центара ширења Хришћанства у Римском царству.

Народи и религија на тлу данашње Србије у доба Сеобе народа и средњем веку[уреди]

Током Сеобе народа, подручје данашње Србије су населили германски (Готи, Гепиди, Ломбарди) и турски народи (Хуни, Авари, Бугари), а такође и Словени. На овом подручју су у мањој мери становали и византијски Грци, а касније се досељавају и Мађари. Крајем средњег века, на територију данашње Србије долазе и османски Турци.

Након раскола Хришћанске цркве 1054. године, на подручју данашње Србије је доминирало Православље, док се са севера ширио Католицизам, а са југоистока Богумилство.

Народи и религија на тлу данашње Србије у новом веку[уреди]

Током османске владавине, на подручју данашње Србије су, поред православних Срба, живели и исламизовани Срби, а у мањем броју и Турци, Арапи, Јевреји, Роми, Цинцари и Грци. Крајем 17. и у првој половини 18. века, када северни делови територије данашње Србије долазе под управу Хабзбуршке монархије, на ове просторе се почињу насељавати Немци, Мађари, Словаци, Русини, Румуни и други.

Српски етнички простор у периоду од 19. до почетка 20. века[уреди]

Пописи становништва у Кнежевини Србији и Краљевини Србији[уреди]

Број становника и густина Србије у периоду 1834—1910. година

Попис становништва 1834. године[уреди]

Укупно - 678.192

Попис становништва 1841. године[уреди]

Укупно - 828.895

Попис становништва 1843. године[уреди]

Укупно - 859.545

Попис становништва 1846. године[уреди]

Укупно - 915.080

Попис становништва 1850. године[уреди]

Укупно - 956.893

Попис становништва 1854. године[уреди]

Укупно - 998.919

Попис становништва 1859. године[уреди]

Укупно - 1.078.281

Попис становништва 1863. године[уреди]

Укупно - 1.108.668

Попис становништва 1866. године[уреди]

Укупно - 1.216.348

Етнички састав:

Попис становништва 1874. године[уреди]

Укупно - 1.353.890

Попис становништва 1884. године[уреди]

Укупно - 1.901.336

Етнички састав:

Верски састав:

Пописи становништва у Краљевини СХС и Краљевини Југославији[уреди]

Попис становништва 1921. године[уреди]

Простор данашње Србије:

Укупно - 4.807.605

Језички састав:

Покрајина Србија (1918—1922):

Укупно - 4.133.478

Пописи становништва у Србији од 1948. године[уреди]

Попис становништва 1948. године[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Попис становништва 1948. у ФНРЈ
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Попис становништва 1948. у Србији - градови
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Попис становништва 1948. у Србији - срезови

Укупно - 6,527,966

Етнички састав:

Попис становништва 1953. године[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Попис становништва 1953. у ФНРЈ

Укупно - 6,979,154

Етнички састав:

Попис становништва 1961. године[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Попис становништва 1961. у ФНРЈ

Укупно - 7.642.227

Етнички састав:

Попис становништва 1971. године[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Попис становништва 1971. у СФРЈ

Укупно - 8.446.591

Етнички састав:

Попис становништва 1981. године[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Попис становништва 1981. у СФРЈ

Укупно - 9.313.676

Етнички састав:


Попис становништва 1991. године[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Попис становништва 1991. у СФРЈ

(Попис су бојкотовали Албанци и делови ромског и муслиманског становништва, тако да је на Косову и Метохији пописано само 359.346 становника и од тога Албанаца само 9.091 (2,53%), Муслимана 57.758 (16,07%) и Рома 44.307 (12,33%), по тим подацима Срба је било на КиМ-у 194.190 (54,04%), Црногораца 20.365 (5,67%), Турака 10.445 (2,91%), Хрвата 8.062 (2,24%) и Југословена 3.457 (0,96%). Касније је Савезни завод за статистику уради званичну процену броја становника Албанаца на 1.596.072, Муслимана на 66.189, и Рома на 45.745, а за целокупну територију КиМ је процењено 1.956.196 становника)

- Званична процена:

Укупно - 9.778.991

Етнички састав:

- Пописано становништво:

Укупно - 8.118.917

Етнички састав:

Верски састав:

Попис становништва 2002. године (без података за АП Косово и Метохија)[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Попис становништва 2002. у Србији

Укупно - 7.498.001

Етнички састав:

Језички састав:

Верски састав:

Попис становништва 2011. године[уреди]

На попису становништва одржаном на територији Србије од 1. до 15. октобра 2011. године, пописано је 4,15% особа мање него на претходном попису. Узрок овоме био је негативни природни прираштај, као и делимични бојкот пописа.[1]

Национална припадност[уреди]

Према националној припадности, као Срби изјаснило се 83,3% особа, а још 20 етничких заједница имало је по више од 2.000 припадника. Примећен је веома велики раст броја особа које су се изјасниле по регионалној припадности, као и оних који се нису изјаснили. Осим тога, забележен је велики пораст броја особа изјашњених као Горанци и Роми. Највећи пад броја припадника био је међу Југословенима и Црногорцима:

Национална припадност
Националност Број Удео Промена
2002–2011.
Срби 5.988.093 83,32% -3,62%
Мађари 253.899 3,53% -13,43%
Роми 147.604 2,05% +36,43%
Бошњаци 145.278 2,02% +6,75%
Хрвати 57.900 0,81% -17,99%
Словаци 52.750 0,73% -10,63%
Црногорци 38.527 0,54% -44,2%
Власи 35.330 0,49% -11,79%
Румуни 29.332 0,41% -15,17%
Југословени 23.303 0,32% -71,13%
Македонци 22.755 0,32% -11,96%
Муслимани 22.301 0,31% +14,35%
Бугари 18.543 0,26% -9,53%
Буњевци 16.706 0,23% -16,52%
Русини 14.246 0,20% -10,43%
Горанци 7.767 0,11% +69,58%
Албанци 5.809 0,08% /
Украјинци 4.903 0,07% -8,42%
Немци 4.064 0,06% +4,18%
Словенци 4.033 0,06% /
Остали* 17.558 0,24% +26,12%
Регионална
припадност*
30.771 0,43% +167,92%
Неизјашњени 160.346 2,23% +48,84%
Непознато* 81.740 1,14% +8,29%
Укупно 7.186.862 100% -4,15%

Напомене:
- непотпун обухват
* - у категорију Остали сврстане су етничке заједнице које имају по мање од две хиљаде припадника (Ашкалије, Цинцари, Чеси, Италијани и др), као и особе које су се двојако изјасниле (Србин-Македонац, Мађар-Југословен, Црногорац-Србин и др)
* - у категорију Регионална припадност сврстане су особе које су се изјасниле по локалној припадности (нпр. Шумадинци, Војвођани, Врањанци, Ужичани, итд)
* - у категорију Непознато сврстане су особе за које није уписан одговор на питање о националној припадности, или је уписан нечитак одговор, или је уписан одговор који „не представља изјашњавање о националној припадности“ (нпр. Џедај, Ванземаљац, Црвена звезда, Земљанин, Космополит, итд)

Извор: Републички завод за статистику – Национална припадност, 29.11.2012.

Верски састав[уреди]

  • Република Србија - 7186862
  • Хришћанска - 6 555 931
    • православна - 6 079 396
    • католичка - 356 957
    • протестантска - 71 284
    • остале хришћанске - 3211
  • Исламска - 222 828
  • Јудаистичка - 578
  • Источњачке религије - 1237
  • Остало - 1776
  • Агностици - 4010
  • Нису верници (атеисти) - 80 053
  • Нису се изјаснили - 220 735
  • Непознато - 99 714

Извор: Књига 4: Вероисповест, матерњи језик и национална припадност

Језички састав[уреди]

  • Република Србија - 7186862
  • Српски - 6 330 919
  • Мађарски - 243 146
  • Босански - 138 871
  • Ромски - 100 668
  • Словачки - 49 796
  • Влашки - 43 095

Извор: Књига 4: Вероисповест, матерњи језик и национална припадност

Извори[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :