Демографска историја Суботице

Из Википедије, слободне енциклопедије
Година Становника
1702. 1.969
1720. 2.200
1765. 9.556
1766. 9.730
1770. 9.840
1771. 10.252
1772. 10.364
1778. 21.471
1785. 23.000
1786. 24.000
1836. 32.984
1850. 48.126
1868. 63.000
1869. 57.556
1880. 62.556
1890. 74.250
1900. 82.835
1910. 93.232
1919. 101.286
1921. 90.961
1931. 100.058
1941. 102.726
1948. 63.079
1953. 66.091
1961. 75.036
1971. 88.813
1981. 100.516
1991. 100.386
2002. 99.981

Демографска историја Суботице

Преглед демографске историје[уреди]

Сеоба Буњеваца у Бачку

Пре отоманских освајања у 16. веку, у граду су живели углавном Мађари, [1] док су током Отоманске владавине (16-17. век) живели углавном Муслимани и Срби.[2] Од краја 17. века до друге половине 19. века, у Суботици су живели углавном Буњевци, [3][4] а до половине 18. века у граду је у знатном броју живело и српско становништво, [5] које се тада делимично исељава, а у Суботицу почињу да се насељавају Мађари, Словаци, Немци, итд.[6][3]

На крају 19. и почетком 20. века, резултати пописа показују да су говорници мађарског језика били бројнији него говорници буњевачког језика.[7] Ипак, не може се са сигурношћу тврдити да ли су Мађари или Буњевци били најбројнији народ у Суботици у то време. По тврдњи неких историчара (на пример британског историчара Алена Џона Персивала Тејлора), пописи становништва одржани у Краљевини Угарској током овог времена се сматрају делимично нетачним, из разлога што се нису вршили по етничком саставу или стриктно по матерњем језику, него такође по „језику који је обично у употреби“.[8] Стога резултати пописа претерују у броју становника који говоре мађарски, пошто је ово био званични језик у то доба, и многи грађани којима мађарски није био матерњи (Буњевци, Јевреји, итд) су на попису изјавили да се служе овим језиком. Политика мађаризације (хунгаризације) Мађарске владе је такође имала велики утицај, због тога што је велики број Буњеваца био мађаризован, [9] односно, њихов матерњи (јужнословенски) језик је био замењен мађарским језиком. Код дела Буњевачког становништва био је изражен билингуализам (двојезичност), с којим се управо може објаснити разлика у резултатима угарских пописа пре 1918. године и југословенских пописа после 1918. године (на којима је већина становништва Суботице изјавила да говори српски или хрватски језик), односно, овде се очигледно ради о истој (двојезичној) популацији, која је за време угарске управе на пописима писала мађарски језик, а за време југословенске управе српски или хрватски језик.

Према пописима становништва Краљевине Југославије који су одржани између два светска рата, у Суботици су најбројнији били говорници српског или хрватског језика католичке вере, односно Буњевци. Неки мађарски историчари тврде да је попис одржан 1931. године тачнији него пописи одржани одмах након формирања Југославије (1919, 1921),[тражи се извор од 01. 2010.] будући да претходна два показују изузетно ниске бројке за Мађаре, јер, према њима, нова југословенска власт је имала политичке разлоге да умањи исказану бројност мађарске популације.[тражи се извор од 01. 2010.]

Мађарски попис становништва Суботице из 1941. године (за који су неки историчари рекли да је тенденциозан и да није за јавну употребу [10]), показује да 59,9% становништва говори мађарским језиком,[7] тј. да је број становника који говори мађарски порастао за око 20.000 у односу на претходни попис (од 41.401 (или 41,38%) у 1931. на 61.581 (или 59,9%) у 1941). Истовремено, смањен је број говорника српског или хрватског језика са 53.484 (или 53,45%) у 1931. на 38.428 (или 37,41%) у 1941.

Наредни пописи спроведени у СФРЈ исказују етнички састав становништва, и према попису из 1948. године (спроведеном на истом градском подручју као и претходни пописи) у Суботици је било 46,10% Мађара, 40,65% Хрвата и 10,35% Срба. На пописима у СФРЈ, Буњевцима није било дозвољено да изразе своје национално опредељење, тако да су сви који су се изјашњавали као Буњевци били сврстани у Хрвате, [11] све до пописа из 1991. године који Буњевце и Хрвате исказује посебно.

Податке о смањењу броја становника Суботице са 100.058 у 1931. години (или 102.726 у 1941. години) на 63.079 у 1948. години треба узети са резервом, јер је градско подручје Суботице раније било пространије и обухватало је и територије 16 околних пустара, на којима су се налазили салаши, али су те групе салаша тек после Другог светског рата постале самостална насеља, [6] тако да њихово становништво више није рачунато у број становника самог града. Тиме се може објаснити и разлика у етно-лингвистичком саставу становништва Суботице на предратним и послератним пописима, односно, пописи спроведени пре Другог светског рата обављени су на тадашњем пространијем градском подручју на којем је преовлађивало буњевачкосрпско) становништво, док су послератни пописи обављени на територијално умањеном градском подручју на којем је тада преовлађивало мађарско становништво. 1953. године Мађара има 32.194 или 50,6%.[7] Следећи пописи такође исказују Мађаре као најбројнију етничку групу у граду, с тим да је њихово процентуално учешће у опадању: 50,02% у 1961, 48,49% у 1971, 43,84% у 1981, 39,6% у 1991 и 34,99% у 2002.

Интересантно је напоменути да је према попису из 1850. године Суботица имала 48.126 становника. Пре Првог светског рата овај број је скоро достигао цифру од 100.000 људи. Када је Суботица постала део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у 1918, била је трећи по величини град новоформиране државе, одмах иза Београда и Загреба.[тражи се извор од 01. 2010.] Касније су је претекли многи други градови региона.

После пописа у Румунији и Србији из 2002. године, Суботица је постала највећи град ван Мађарске у ком су Мађари најбројнија етничка група (До тада је то био град Тиргу Муреш у Румунији, али Мађари више нису најбројнија етничка група у овом граду). У другој половини 20. века, а нарочито током деведесетих година, у граду се повећала бројност српског становништва, које је по попису из 2002. године чинило другу по бројности етничку групу у Суботици.

Подаци из 1720. године[уреди]

Према попису из 1720. године, Суботица је имала 264 дома са више од 2.200 житеља. Становништво су углавном чинили Буњевци и Срби, а у попису је забележен податак да у граду живе само 2 Мађара, од којих је један био граничар, а други ковач.[12]

Подаци из 1743. године[уреди]

Становништво Суботице 1743. године: [5]

Подаци из 1748. године[уреди]

У Суботици је 1748. године било 562 домаћинства, од којих већина буњевачких. Становници православне вере (Срби) живели су у 58 домова, а Мађари у 48 домова.[13]

Подаци из 1778. године[уреди]

1778. године, број становника Суботице износио је 21.471, од којих су 17.043 (79,38%) били Буњевци и Срби.[13]

Подаци из 1786. године[уреди]

Суботица је 1786. године имала преко 24.000 становника, од којих, поред већинских Буњеваца, 1/4 Срба и 1/8 Мађара.[14]

Подаци из 1868. године[уреди]

Према Буњевачком календару за 1868. годину, Суботица је имала 63.000 становника, а етнички састав града изгледао је овако: [4]

Подаци из 1880. године[уреди]

1880. године, у Суботици је било 62.556 становника, од којих је 31.592 (или 50,5%) говорило мађарски језик.[7]

Подаци из 1890. године[уреди]

Језички попис Суботице према подацима из 1890. године: Суботица је имала 72.737 становника, који су говорили следеће језике:

Подаци из 1910. године[уреди]

Према попису из 1910. године, језички састав је изгледао овако: 94.610 становника је подељено по најчешће говореном језику: [15][7]

Подаци из 1919. године[уреди]

Етнички састав Суботице према попису из 1919. године - од укупно 101.286 становника, било је припадника следећих етничких група:

Подаци из 1921. године[уреди]

Језички састав становништва Суботице према попису из 1921. године - од укупно 90.961 становника, било је говорника следећих језика:

По вери, било је:

Подаци из 1931. године[уреди]

Језички састав становништва Суботице према попису из 1931. године - од укупно 100.058 становника, било је говорника следећих језика: [16][7]

Међу говорницима српског или хрватског језика било је 43.933 католика, 9.079 православних и 255 Јевреја, док је међу говорницима мађарског језика било 37.608 католика и 2.443 Јевреја.

Подаци из 1941. године[уреди]

1941. године, у Суботици је било 102.726 становника, од којих је: [7]

Подаци из 1948. године[уреди]

По попису из 1948. године, Суботица је имала 112.194 становника, од којих: [17]

Напомена: Пописни резултати се односе на шире подручје града. Када се изузме број становника околних насељених места која су у овом периоду добила статус самосталних насеља, Суботица је 1948. године имала 63.079 становника.

Подаци из 1953. године[уреди]

1953. године, у Суботици је 32.194 (или 50,6%) становништва било мађарске народности.[7]

Подаци из 1961. године[уреди]

По попису из 1961. године, Суботица је имала 75.036 становника, од којих: [18]

Подаци из 1971. године[уреди]

По попису из 1971. године, Суботица је имала 88.813 становника, од којих: [19]

Подаци из 1981. године[уреди]

По попису из 1981. године, Суботица је имала 100.516 становника, од којих: [20]

Подаци из 1991. године[уреди]

По попису из 1991. године, Суботица је имала 100.386 становника, од којих: [21]

Подаци из 2002. године[уреди]

По попису из 2002. године, Суботица је имала 99.981 становника, од којих: [22]

Извори[уреди]

  1. ^ Петер Риц, Исечци из историјата Суботице и околине (Објављено на сајту Суботичке локалне самоуправе 1998. године).
  2. ^ Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 1, Нови Сад, 1990, pp. 212-259.
  3. ^ а б Етнолингвистичка и историјска истраживања о Буњевцима (Зборник радова), Матица српска, Нови Сад, 2008, pp. 19.
  4. ^ а б http://www.bunjevci.com/site/kalendari/kalendar_1868.pdf
  5. ^ а б Сеоске цркве и гробља у Војводини, Нови Сад, 2000, pp. 6.
  6. ^ а б Ћурчић 2007, стране 256
  7. ^ а б в г д ђ е ж http://www.hungarian-history.hu/lib/hmcb/Tab22.htm
  8. ^ Ален Џон Персивал Тејлор, Хабзбуршка монархија 1809—1918, Београд, 2001, pp. 299.
  9. ^ The Croatian Bunjevci, Приступљено 1. 4. 2013.
  10. ^ Звонимир Голубовић, Рација у Јужној Бачкој 1942. године, Нови Сад, 1992, pp. 15.
  11. ^ Етнолингвистичка и историјска истраживања о Буњевцима, Зборник радова са научног скупа одржаног 25. октобра 2008. године у Суботици, Матица српска, Нови Сад, 2008, pp. 105.
  12. ^ Етнолингвистичка и историјска истраживања о Буњевцима, Зборник радова са научног скупа одржаног 25. октобра 2008. године у Суботици, Матица српска, Нови Сад, 2008, pp. 24-25.
  13. ^ а б Етнолингвистичка и историјска истраживања о Буњевцима, Зборник радова са научног скупа одржаног 25. октобра 2008. године у Суботици, Матица српска, Нови Сад, 2008, pp. 31.
  14. ^ Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 2, Нови Сад, 1990, pp. 322.
  15. ^ www.talmamedia.com
  16. ^ http://rapidshare.com/files/15193702...i1931.htm.html
  17. ^ http://rapidshare.com/files/151937101/VOJ1948.htm.html
  18. ^ http://rapidshare.com/files/151937316/VOJ1961.htm.html
  19. ^ http://rapidshare.com/files/151937391/VOJ1971.htm.html
  20. ^ http://rapidshare.com/files/151937466/VOJ1981.htm.html
  21. ^ http://rapidshare.com/files/151937573/VOJ1991.htm.html
  22. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002, Становништво, књига 1, Национална или етничка припадност - Подаци по насељима, Република Србија - Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003.

Литература[уреди]

  • Ћурчић, Слободан (2007). Насеља Бачке - географске карактеристике. Нови Сад. стр. 256. 

Извори и литература[уреди]

  • Слободан Ћурчић, Број становника Војводине, Нови Сад, 1996.
  • Слободан Ћурчић, Насеља Бачке - географске карактеристике, Нови Сад, 2007.
  • Етнолингвистичка и историјска истраживања о Буњевцима, Зборник радова са научног скупа одржаног 25. октобра 2008. године у Суботици, Матица српска, Нови Сад, 2008.
  • Сеоске цркве и гробља у Војводини, Нови Сад, 2000.
  • Иван Иванић, О Буњевцима, Суботица, 1894.
  • Буњевачки календар за приступну 1868. годину.
  • Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књиге 1-3, Нови Сад, 1990.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]