Демократска опозиција Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Демократска опозиција Србије
ДОС
DOS logotip.jpg
Лидери Зоран Ђинђић,
Војислав Коштуница,
Небојша Човић,
Велимир Илић
Слоган "Брига за државу и нацију"
Основана 10. јануарa 2000.
Распуштена 18. новембра 2003.
Претходне странке Коалиција Заједно
Држава Flag of FR Yugoslavia.svg СРЈ
Идеологија Велики шатор
Скупштина СРЈ - Веће Грађана
58 / 138
Скупштина СРЈ - Веће Република
10 / 40
Републичка скупштина
176 / 250


(2000-2003)

Демократска опозиција Србије (ДОС) је била политичка коалиција која је настала 10. јануара 2000. године на иницијативу Српског покрета обнове и сачињавало ју је 19 странака које су биле опозиција тадашњем српском режиму Слободана Милошевића. Најјаче странке у ДОС-у биле су Српски покрет обнове и Демократска странка, али је након атентата на Вука Драшковића у Будви, 18 странака ДОС-а одбацило споразум који су потписали сви лидери странака ДОС-а осим Момчила Перишића и одлучило да се ипак иде на изборе без СПО-а.[тражи се извор од 09. 2009.] Кандидат ДОС-а на председничким изборима био је Војислав Коштуница из Демократске странке Србије.

Поред ДС и ДСС, ДОС су чинили Демократска алтернатива, Нова Србија, Грађански савез Србије, Демохришћанска странка Србије, Лига социјалдемократа Војводине, Социјалдемократска унија, Савез војвођанских Мађара, Реформисти Војводине, Санџачка демократска партија, Коалиција Војводина, Социјалдемократија, Покрет за демократску Србију, Лига за Шумадију, Нова демократија и Демократски центар. Уз ДОС су тада били Г-17+ и Отпор.[1]

Победа 2000. године[уреди]

Лидери Демократске опозиције Србије су били:

  1. др Војислав Коштуница (Демократска странка Србије),
  2. др Зоран Ђинђић (Демократска странка),
  3. мр Велимир Илић (Нова Србија),
  4. др Небојша Човић (Демократска алтернатива),
  5. др Драгољуб Мићуновић (Демократски центар),
  6. др Жарко Кораћ (Социјалдемократска унија),
  7. др Горан Свилановић (Грађански савез Србије),
  8. др Владан Батић (Демохришћанска странка Србије),
  9. др Драган Веселинов (Коалиција Војводина),
  10. генерал Вук Обрадовић (Социјалдемократија),
  11. Душан Михајловић (Нова демократија),
  12. Јожеф Каса (Савез војвођанских Мађара),
  13. Миодраг Исаков (Реформисти Војводине)
  14. Ненад Чанак (Лига социјалдемократа Војводине),
  15. генерал Момчило Перишић (Покрет за демократску Србију),
  16. Расим Љајић (Санџачка демократска партија),
  17. Бранислав Ковачевић (Лига за Шумадију),
  18. др Мирољуб Лабус (Г17 плус),
  19. Срђа Поповић (ОТПОР).

На редовним изборима за Скупштину СРЈ, локалну самоуправу Србије, и ванредне изборе за председника СРЈ, 24. септембра 2000. године, ДОС је однео танку победу у првом изборном кругу .[тражи се извор од 09. 2009.] Кандидат Војислав Коштуница, вођа једне од чланица ДОС-а (Демократске странке Србије) победио је кандидата СПС-а и ЈУЛ-а и тадашњег југословенског председника Слободана Милошевића. Иначе, ДОС је победио у око 90% општина на територији Србије. Власт је одбила да призна опозициону победу. Током десет дана протеста широм целе земље, догодио се централни митинг ДОС-а у Београду, 5. октобра 2000. Тада је испред савезне Скупштине протестовало око милион људи. Већину демонстраната чинили су незадовољни грађани, а учествовале су и разне навијачке групе(Звезде и Партизана највише), организација ОТПОР и други. Током поподнева, маса је упала у Скупштину, и том приликом су на згради настала одређена оштећења, а у гужви је нестао и један број гласачких листића који се налазио у згради. Демонстранти су заузели и зграду државне телевизије и остале државне институције.[1]

ДОС је дошао на власт. Војислав Коштуница положио је заклетву 7. октобра и ступио на дужност председника Савезне Републике Југославије. ДОС је на савезном нивоу био у коалицији са Социјалистичком народном партијом, до избора 2000. коалиционог партнера Социјалистичке партије Србије. Премијер СРЈ је постао Зоран Жижић, а након његове оставке, премијер је постао Драгиша Пешић. Драгољуб Мићуновић је био председник Већа грађана Савезне скупштине, а Срђа Божовић (СНП) председник Већа република.

Ђинђићева влада[уреди]

Зоран Ђинђић

Након пораза на савезним изборима, републичка влада Мирко Марјановића је поднела оставку, па су прелазну владу до избора чинили ДОС, СПО и СПС. Председник привремене владе је био социјалиста Миломир Минић.

23. децембра 2000. године, одржани су ванредни избори за Скупштину Србије. ДОС је освојио 176 посланичких места (од 250) и имао двотрећинску већину у скупштини. ДС и ДСС су имале по 40 мандата, док је остатак припао преосталим странкама. За шефа посланичког клуба ДОС-а је постављен Чедомир Јовановић, а Драган Маршићанин је постао председник Народне скупштине.

Крајем јануара 2001. године, формирана је Влада Србије на челу са Зораном Ђинђићем, вођом Демократске странке. Ова Влада је извршила низ радикалних економских и друштвених промена. Почела је приватизација предузећа, као и спровођење проевропских и продемократских промена.

Дана 1. априла ухапшен је бивши југословенски председник Слободан Милошевић. Он је 28. јуна изручен Хашком трибуналу за ратне злочине.

Дана 3. августа у Београду је убијен бивши радник Службе државне безбедности Србије, Момир Гавриловић.

ДСС је оптужио Владу Србије да је умешана у ово убиство. Две недеље касније, 17. августа, ДСС је напустила републичку Владу и владајућу коалицију, оптужујући их да су повезани са организованим криминалом.

Септембра 2002. године, на изборима за председника Србије, владајући ДОС је за кандидата истакао Мирољуба Лабуса. Тада најјача опозициона партија, ДСС, истакла је Коштуницу. Он је у другом кругу освојио више гласова од Лабуса, али није изабран због недовољног броја изашлих бирача.[1]

Крај ДОС-а[уреди]

Фебруара 2003. године, укинута је СРЈ и проглашена Државна заједница Србија и Црна Гора. Тиме је Коштуница изгубио државну функцију и његова партија је прешла у опозицију. ДОС је учврстио своју власт. Међутим, 12. марта, испред зграде Владе, убијен је у атентату Зоран Ђинђић, председник Владе и главни лидер владајуће коалиције. Сахрањен је три дана касније, у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. И поред тога што је власт била озбиљно уздрмана, ДОС је успео да задржи премијерску позицију. За новог председника Владе изабран је Зоран Живковић, тадашњи заменик председника Демократске странке и савезни министар полиције.

Његов кабинет, који се разликовао од Ђинђићевог само по избору новог потпредседника Владе - Чедомира Јовановића, био је током те 2003. године на доста климавим ногама. Афере су се низале, и опозиционе странке (ДСС, Српска радикална странка, Социјалистичка партија Србије) почеле су да јачају. Октобра месеца, Скупштина Србије почела је расправу о изгласавању неповерења Влади, коју је иницирала опозиција. У сред те расправе, 13. новембра, тадашња в. д. председника Републике, Наташа Мићић, распустила је парламент и расписала ванредне скупштинске изборе за 28. децембар.

Демократска странка одлучила је да самостално иде на изборе и за носиоца листе истакла Бориса Тадића, потпредседника странке. То је био крај ДОС-а, јер странке из те коалиције нису заједнички наступиле на изборима.

На изборима, Српска радикална странка освојила је највише посланичких места - 82. Коштуничин ДСС освојио је 53, ДС 37, Г17 плус 34, а СПС и коалиција Српски покрет обнове - Нова Србија по 22.[1]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г Flags of the World: Democratic Opposition of Serbia, Tomislav Todorović, 22 Novembar 2005

Спољашње везе[уреди]