Демократска странка (Србија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Демократска странка
ДС
Лого ДС-а
Председник Драган Ђилас
Почасни председник Борис Тадић
Потпредседници Бојан Пајтић
Наташа Вучковић
Весна Мартиновић
Дејан Николић
Миодраг Ракић
Горан Ћирић
Јован Марковић
Председник Политичког савета Драгољуб Мићуновић
Оснивач Љубомир Давидовић (1919)
Коалиција Избор за бољи живот — Борис Тадић
Слоган "Посао. Инвестиције. Сигурност"
Основана 16. фебруар 1919. (обновљена 1989. након гашења 1948.)
Седиште Крунска 69, Београд
Држава Застава Србије Србија
Млади огранак Демократска омладина
Број чланова (фебруар 2013) 196.673 [1]
Идеологија Социјалдемократија,[2] Трећи пут,[2]
Социјални либерализам,[3]
Европеизам.
Политичка позиција Центар[4] / Леви центар
Народна скупштина Републике Србије
45 / 250
Скупштина Аутономне Покрајине Војводине
58 / 120
Скупштина града Београда
50 / 110
Међународно чланство Социјалистичка интернационала
Европска странка Партија европског социјализма
Боје жута, плава
интернет страница

Демократска странка (скраћено ДС) је социјалдемократска[3] опозициона политичка странка у Србији. Њен председник је актуелни градоначелник Београда Драган Ђилас, изабран на XV ванредној изборној Скупштини. Друга је по величини политичка партија у Србији и највећа опозициона партија у парламенту.

Садржај

Историја [уреди]

Оснивање [уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демократска странка (Југославија)
Љубомир Давидовић
Милан Грол
Председници Демократске Странке од 1919 до 1948. године

Демократска странка основана је 16. фебруара 1919. године у Сарајеву уједињењем странака самосталних радикала, напредњака, либерала и српског дела Хрватско-српске коалиције. Њен први лидер био је Љубомир Давидовић. У политичком животу Краљевине Југославије, ДС је имала велики утицај. На изборима је увек била у врху по добијеним гласовима, али је на власти била само 1919. и 1924. године, укупно мање од године дана.

Након Давидовићеве смрти, 1940. године, лидер ДС постаје Милан Грол.

Забрана [уреди]

После Другог светског рата, 1945, и формирања нове, социјалистичке, државе: Федеративне Народне Републике Југославије у којој је власт била КПЈ, за ДС и остале странке није било места, иако је Милан Грол, тадашњи лидер демократа, био потпредседник у привременој југословенској Влади под вођством лидера КПЈ, Јосипа Броза Тита. Након што су комунисти победили на изборима новембра 1945. године, забранили су рад свим странкама. Руководство странке у емиграцији се противи власти у Југославији све до 1948. године када се практично фактички и гаси са политичке сцене.

Од 1948. до 1990. године чланови и симпатизери махом емигрантске демократе окупљају се у Демократској алтернативи са иницијативом обнављања.

Обнављање рада [уреди]

Драгољуб Мићуновић

11. децембра 1989. група интелектуалаца је одржала конференцију за новинаре и најавила обнављање рада Демократске странке. Још није била формирана законска основа за вишепартијски систем, али је атмосфера пред распад тадашње СФРЈ најављивала крај једнопартијског режима. Са конференције је упућен позив за прикључење првој опозиционој странци у Србији. Оснивачка скупштина је одржана 3. фебруара 1990. године. За њеног председника је изабран Драгољуб Мићуновић а за председника извршног одбора Коста Чавошки. 12. маја, у малом позоришту "Душко Радовић" у Београду одржана скупштина Демократске Омладине. За председника изабран студент Александар Тодоровић. 13. јуна, странка узима учешће на првом антивладином протестном митингу.

На другој изборној скупштини странке 29. септембра 1990. године, Коста Чавошки бива побеђен од стране актуелног председника Драгољуба Мићуновића и подноси оставку на место председника извршног одбора. За потпредседнике су изабрани Десимир Тошић и Војислав Коштуница. 9. децембра, одржавају први вишестраначки избори у Србији на којима странка има кандидате у 176 од 250 изборних јединица на којима странка осваја 7 мандата. ДС није имао кандидата на изборима за председника. Кампања за ове изборе је носила назив "Преломите паметно".

Страначке промене, СЛС и ДСС [уреди]

Неколико дана после избора 1990. године, 28. јануара 1991. године из странке иступа група чланова у којој су били Никола Милошевић, Коста Чавошки, Александар Илић, Милан Божић, Владан Василијевић, Љубомир Јачић и Александар Саша Петровић са још десетак угледних личности пошто су сматрали да нису створени услови за поштене изборе, и 12. априла 1991. оснивају Српску либералну странку. Странка је постојала до 2010.[5] Странка се по свом политичком програму сврставала у конзервативне и либералне странке, а по свом опредељењу била је монархистичка. Захтевала је рехабилитацију свих политичких осуђеника, обележавање имена свих погинулих Срба у прошлом веку као и подизања споменика страдалим Србима, као и отварање канцеларије при Влади Србије која ће се бавити страдањем Срба у прошлим ратовима.

13. јуна 1992. године унутар странке се јавља озбиљна тензија, а због идеје о стварању коалиције са СПО-ом и независним интелектуалцима под именом ДЕПОС. Главни одбор ДС-а је одлучио да подржи ДЕПОС али не и да приступи. Тим поводом у ДС-у формира се "Група Демократске странке за Демократски покрет Србије". У тој групи су: народни посланици, Војислав Коштуница, Мирко Петровић, Михајло Ковач, академици Борислав Пекић и Младен Србиновић, проф. Радослав Стојановић, Марко Јанковић и Душан Вукајловић, председник градског одбора Владан Батић, Драшко Петровић, Владета Јанковић и др.; које је за ДЕПОС. 26. јула 1992. ова група без Борислава Пекића (преминуо 2. јула), оснива Демократску странку Србије, на чије је чело дошао Војислав Коштуница.

25. октобра, пред превремене изборе за републички парламент ДС је наступио у коалицији са Реформистичком демократском странком Војводине. Слоган кампање је гласио: "Хоћемо, можемо, боље". 20. децембра, одржани су превремени савезни, републички у обе републике, покрајински парламентарни, локални и председнички избори у Србији и Црној Гори због проглашења Савезне Републике Југославије. ДС ни на овим изборима није имала кадидата за председника, на парламентарним републичким изборима је освојила 6 мандата а на савезним 5.

13. марта 1993. на седници главног одбора изабрани су нови потпредседници странке Вида Огњеновић и Драган Домазет. За секретара главног одбора изабран је Борис Тадић. Уведен је политички савет. За председника извршног одбора изабран је Зоран Ђинђић. 11. маја, одржана је седница председништва ДО и за председницу изабрана студентикња Драгана Лазић. 29. маја је орджана конститутивна седница градског одбора. За председника је изабран проф. Милан Гале Мушкатировић а за потпредседника проф. Радомир Шапер. Неколико месеци после избора Мушкатировић се тешко разболео и преминуо а њега је на месту председника наследио Шапер дотадашњи потпредсеник. 15. септембра, на конститутивнoј седници политичког савета за председника је изабран Слободан Вучковић.

Нови лидер Зоран Ђинђић [уреди]

Зоран Ђинђић

16. и 30. октобра 1993. одржане су седнице главног одбора Демократске странке и за носиоцa кампање изабран је Зоран Ђинђић на републичким изборима. Слоган кампање је био: "Поштено - Ђинђић, Демократска странка". Под његовим вођством кампања је остала запажена јер је са Ђинђићем на челу, Демократска странка обишла током предизборне кампање око 100 места у Србији. Резултат на изборима је био да је ДС освојио 29 мандата у скупштини Србије, што је касније условило и промену на месту председника странке.

На ванредној скупштини Демократске странке одржаној 5. јануара 1994. у Београду др Драгољуб Мићуновић поднео је оставку. Oставке су поднели Вида Огњеновић дотадашња потпредседница и Предраг Здравковић председник статутарне комисије. За новог председника изабран је др Зоран Ђинђић а за потпредседнике су изабрани Мирољуб Лабус и Милорад Перишић. За предсеника надзорног одбора изабран је Иван Вујачић. 12. маја на седници главног одбора распраљало се о самосталним одлукама чланова ДС-а Слободана Радуловића и Радоја Ђукића (искључени су 16. маја) да уђу у владу са владајућом странком СПС-ом. Поднео је оставку председник политичког савета Слободан Вучковић. За предсеника Извршног одбора изабрана је Љиљана Лучић а за председника ДО Срђа Поповић. 25. јуна одржана је нова ванредна скупштина за у Новом Саду. Изабран је нови политички савет. За председника политичког савета изабран је Радомир Шапер.

15. априла 1995. одржана је редовна скупштина ДС-а. За председника је реизабран Зоран Ђинђић. За потпредседник су изабрани Слободан Гавриловић и Зоран Живковић а реизабрани Мирољуб Лабус и Миодраг Перишић. После ове скупштине Драгољуб Мићуновић и још неки чланови напуштају ДС.

Демократски центар [уреди]

Почетком 1996. године, др Драгољуб Мићуновић је основао невладину организацију под именом "Фондација Центар за демократију" да бих се после неколико месеци (2. фебруар) та фондација прерасла у нову странку – Демократски центар. У Демократски центар прелазе неколико истакнутих руководилаца странке као што су: Вида Огњеновић, Десимир Тошић и многи други. 2004. године Демократски центар се ујединио са Демократском Странком.

Протести 1996/97. [уреди]

У лето 1996. године, пред савезне и локалне изборе, ДС је формирала коалицију ЗАЈЕДНО са СПО, ГСС и ДСС, који је учествовао у овој коалицији само на савезним изборима. Трочлана коалиција Заједно освојила је на локалним изборима победу у више градова Србије. Наступиле су тромесечне демонстрације на улицама Београда и других градова Србије, пошто актуелна влада није признала пораз. Коначно је режим, почетком 1997, признао опозицији победу, делимично и под притиском мисије Фелипеа Гонзалеса, западног посредника.

21. фебруара 1997. године, Зоран Ђинђић је изабран за градоначелника Београда, али његов мандат није потрајао дуго јер је смењен 30. септембра, седам месеци након избора гласовима Социјалистичке партије Србије, Српске радикалне странке и Српског покрета обнове. 24. маја 1997. на Скупштини странке Ђинђићу је поново потврђено место председника. Потпредседник је постао Слободан Вуксановић а Миодраг Перишић, Зоран Живковић и Слободан Гавриловић су реизабрани. За председника политичког савета изабран је Мирољуб Лабус. Пред крај године Лабус је поднео оставку и напустио ДС.

18. јула 1998. одржана је ванредна скупштина ДС-а под слоганом "Да Србији крене". Ђинђић је поново реизабран за председника ДС-а. На место једног од потпредседника изабрана је Љиљана Лучић, док су Перишић, Вуксановић и Живковић поново реизабрани.

7. и 8. фебруара 1999. одржане су седнице главног одбора Демократске странке у Новом Саду. Потпредседник странке Миодраг Перишић је поднео оставку, али остао члан главног одбора и савезни посланик у већу грађана. 16. фебруара портпарол Чедомир Антић је поднео оставку на ту функцију. У септембру 1999. председник Демократског центра Драгољуб Мићуновић је позвао све опозиционе странке у Србији на уједињење организујући "Округли сто опозиционих странака у Србији", на коме се формулишу захтеви опозиције за расписивање ванредних избора и који је резултирао стварањем коалиције ДОС. 21. октобра основана је коалиција "Савез за промене" а у њу су ушле: Демократска странка, Демохришћанска странка Србије, Грађански савез Србије, Нова Србија, Социјалдемократија а подржали су је и Драгослав Аврамовић и Милан Панић.

Победа ДОС-а и НДС [уреди]

На страначкој изборној скупштини 27. фебруара 2000. Зоран Ђинђић је победио пети пут у трци за председника странке. Против кандидат за председника странке му је био дотадашњи потпредседник Слободан Вуксановић. За потпредседнике су изабрани Предраг Филипов и Борис Тадић а реизабрани Слободан Гавриловић и Зоран Живковић. После ове скупштине Вуксановић напушта ДС и 2001. оснива Народну демократску странку a крајем 2004. је ујединио са Демократском странком Србије. 20. и 21. јуна 2000. одржане су седнице главног одбора Демократске странке у Великој Плани. На овој седници се одлучило да се одлучније иде на изборе а представљен је и план акције под називом "Милион сигурних гласова". За шефа Изборног штаба ДС-а постављен је Чедомир Јовановић.

21. јула 2000. године, створена је коалиција Демократска опозиција Србије (ДОС) уједињавањем "Савеза за промене" и још 10 опозиционих странака да бих на крају сачињавао коалицију од 18 странака. У ДОС-у су најјачи били Српски покрет обнове и ДС. Међутим, СПО је током те године напустио ову коалицију.

ДОС је за кандидата на ванредним изборима за председника СРЈ 24. септембра 2000. изабрао Војислава Коштуницу, који је и победио. Актуелна власт је пак сматрала да су резултати лажирани. Организовани су масовни митинзи и 5. октобра народ је на силу заузео све најважније државне институције и довео ДОС на власт, а победу је потврдио и Уставни суд. Годину дана касније на исти дан одржана је скупштина ДС-а на којој је шести пут реизабран Зоран Ђинђић а за потпредседнике изабрани су Чедомир Јовановић и Гордана Чомић а реизабрани Зоран Живковић и Борис Тадић.

Влада Зорана Ђинђића [уреди]

Демократска опозиција Србије је на изборима за Скупштину Србије, 23. децембра 2000. освојила већину од чак 176 народних посланика у парламенту (ДС-у је припало 47 места). За председника нове Владе Србије изабран је Зоран Ђинђић.

Странка југословенског председника Коштунице, ДСС је августа 2001. године напустила ДОС и републичку Владу. То је означило велику кризу у владајућој коалицији, али је премијер ипак успео да сачува коалицију и већину у Скупштини.

На изборима за председника Србије 2002. Демократска странка је подржала бившег потпредсеника и бившег члана, кандидата са листе <<Група грађана – „Најбоље за Србију – Мирољуб Лабус">> Мирољуба Лабуса, који је био и председник је Управног одбора Г17 плус, експертске групе 17 економиста из Србије и Црне Горе. Републичка изборна комисија је ове изборе поништила и они су били неуспешни јер је важио стари закон по коме излазност морала бити већа од 50%. 15. децембра 2002. Мирољуб Лабус постаје председник нове странке Г17 плус.

Убиство Ђинђића и крај ДОС-а [уреди]

Дана 12. марта 2003. године убијен је премијер Србије и лидер демократа Зоран Ђинђић. Сахрањен је 15. марта у Београду. Главни одбор партије одлучио је да странку води, до избора новог председника, Зоран Живковић. Он је постао и председник српске Владе.

ДОС се распао у јесен 2003. године, када је и Влада изгубила већину у Скупштини. Расписани су ванредни парламентарни избори за 28. децембар. Демократска странка наступила је самостално и освојила 37 посланичких места. Међутим, она није ушла у нову Владу, коју су формирали ДСС, Г17+ и коалиција СПО-НС, уз помоћ СПС.

Руководство Бориса Тадића [уреди]

Борис Тадић - од 2004 до 2012. председник а данас почасни председник ДС-а

На децембарским изборима 2003. године, Борис Тадић, тадашњи потпредседник демократа и тадашњи министар одбране СЦГ, предводио је листу ДС и тада је постао шеф Посланичке групе партије у републичком парламенту.

На изборима за председника ДС, 22. фебруара 2004, Скупштина странке изабрала је убедљивом већином гласова Бориса Тадића за новог лидера, против кандидат му је био дотадашњи заменик Зоран Живковић. Четири потпредседника изабрана су са Тадићеве листе. То су били Ненад Богдановић, Бојан Пајтић, Душан Петровић и Слободан Гавриловић.

Тадић је постао кандидат ДС на изборима за председника Србије јуна 2004. Победио је у другом кругу, 27. јуна, кандидата Српске радикалне странке Томислава Николића.

ЛДП и опозиција [уреди]

У децембру 2004. године на иницијативу 11 чланова ДС-а из странке је искључен бивши потпредседник Чедомир Јовановић. Заједно са њим из странке иступају Ненад Прокић, Никола Самарџић, Бранислав Лечић и Ђорђе Ђукић. Крајем 2005. године у новембру још 16 чланова ДС иступа из странке и заједно са Јовановићем оснивају нову странку Либерално-демократску партију.

Пре изласка ЛДП фракције, Демократска странка се спојила с Демократским центром и Отпором и привукла је известан број чланова Грађанског савеза Србије. Посланици Демократске странке одлучили су да напусте републичку Скупштину, октобра 2005. године, због тога што сматрају да су им незаконито одузета два мандата.

На XII страначкој Скупштини, 18. фебруара 2006, Борис Тадић је реизабран на функцију председника. За потпредседнике су изабрани Драган Шутановац и Вида Огњеновић а реизабрани Ненад Богдановић, Бојан Пајтић и Душан Петровић.

Избори 2007, 2008 и 2012. [уреди]

На изборима за Народну скупштину одржаним 21. јануара 2007. године, Демократска странка је учествовала у коалицији са странком Расима Љајића и освојила је 64 посланичка места и 37 представника у Скупштини Аутономне покрајине Војводине.

На изборима 2008. Демократска странка је, заједно са Г17+, СПО-ом, СДП-ом и ЛСВ-ом, у оквиру коалиције За европску Србију, освојила 102 мандата у Скупштини Републике Србије (ДС је добила 64) и 57 у Скупштини АП Војводине.

На XIV страначкој Скупштини, 18. децембра 2010, Тадић је поново реизабран за председника странке.

На скупштинским изборима 2012. ДС је направила коалицију са СДПС, ЛСВ, ДХСС и још неким малим странкама под називом Избор за бољи живот — Борис Тадић. Ова коалција је освојила 22,07% и 67 посланика од којих 49 је добила ДС (касније је задржала 48).

Међутим на председничким изборима кандидат ДС-а Борис Тадић је у првом кругу стигао први са 25,31% али је побеђен у другом кругу од напредњачког кандидата Томислава Николића. ДС након безуспешног покушаја формирања Владе прелази у опозицију.

После седнице Главног одбора 4. новембра 2012, дотадашњи председник Борис Тадић одлучио је да се не кандидује поново на функицију председника.[6]

Нови председник Драган Ђилас [уреди]

Драган Ђилас - Председник ДС-а од 2012. године

На XV ванредној изборној Скупштини Демократске странке 25. новембра 2012, за новог председника изабран је Драган Ђилас, актуелни градоначелник Београда и дотадашњи заменик председника странке. Први пут у историји странке проширен је број потпредседника са 5 на 7 и уведена функција почасног председника. За почасног председника акламацијом је именован Борис Тадић. [7] Драгољуб Мићуновић је поново изабран за председника Политичког савета ДС. 27. децембра 2012. године. главни одбор је одлучио да сви министри из бивше владе врате мандате странци. [8] Од бивших министара већина је понудила мандате странци. За разлику од других бившим министрима Горану Богдановићу, Божидару Ђелићу и Драгану Шутановцу дозвољено је да задрже мандате под тврдњом да су потребни странци у парламенту. Горан Богдановић задржао је свој мандат по тврдњи странке јер је једини од бивших министара са Косова и Метохије и због решавања косовског питања којим се бавио као бивши министар за Косово и Метохију. Драган Шутановац задржао је свој мандат по тврдњи странке јер се бавио безбедносним питањима као бивши министар одбране. Божидар Ђелић задржао је свој мандат по тврдњи странке јер се бавио европским интеграцијама. Бивши министар Милан Марковић је напустио странку након враћања мандата.[9] Мандате странци одбили су да врате Душан Петровић и Вук Јеремић. Због противљења одлуци странке Извршни одбор је искључио Душана Петровића 31. јануара.[10] a Вука Јеремића 14. фебруара 2013. године.[11] Вук Јеремић је због те одлуке поднeо тужбу Уставном суду сматрајући да одлука странке није уставна. [12] Руководство странке је сматрало да странка треба да пружи подршку актуелној власти у решавањима косовског питања. [13]

Истакнути чланови [уреди]

  • Драган Ђилас - Председник ДС и Градоначелник Београда.
  • Борис Тадић - Почасни председник ДС, Председник ДС 2004-2012. и Председник Републике Србије 2004-2012.
  • Бојан Пајтић - Заменик председникa ДС и Председник Владе АП Војводине.
  • Драгољуб Мићуновић - Председник Политичког савета ДС и Посланик у Народној скупштини Републике Србије. Члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Председник ДС 1990-1994.
  • Драган Шутановац - Посланик у Народној скупштини Републике Србије.
  • Јелена Триван - Посланица у Народној скупштини Републике Србије. Потпредседница ДС 2010-2012.
  • Божидар Ђелић - Члан Председништва ДС, Посланик у Народној скупштини Републике Србије и потпредседник Владе Републике Србије 2007-2011.
  • Мирко Цветковић - Члан Ресорног одбора Демократске странке за привреду и Посланик у Народној скупштини Републике Србије, Председник Владе Републике Србије 2008-2012.
  • Оливер Дулић - Члан Председништва ДС и Посланик у Народној скупштини Републике Србије.
  • Љиљана Лучић - Посланица у Народној скупштини Републике Србије. Потпредседница ДС 1998-2000.
  • Ружица Ђинђић - Чланица Председништва ДС и почасна председница Форума жена ДС.
  • Александар Шапић - Председник Градског одбора ДС Београд и председник општине Нови Београд.
  • Борислав Стефановић - Секретар Председништва ДС и шеф Преговарачког тима за Косово и Метохију.
  • Зоран Алимпић - Заменик председника Скупштине града Београда.
  • Александра Јерков - Члан Председништва и Портпарол ДС.
  • Иван Вујачић - Члан Политичког савета. Члан Председништва ДС. 2008-2012. и Амбасадор Србије у САД. 2002-2009.
  • Драган Домазет - Члан Политичког савета. Потпредседник ДС 1992-1993.
  • Предраг Филипов - Амбасадор Србије у Словенији 2007-2012, Амбасадор Србије у Јапану 2001-2006 и потпредседник ДС 2000-2001.
  • Слободан Гавриловић - Потпредседник ДС 1995-1998, 1999-2001 и 2004-2006.
  • Вида Огњеновић - Чланица Политичког савета. Амбасадор Србије у Данској 2011-2013 и потпредседница ДС 2004-2006. Придружени члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989.
  • Радмила Хрустановић - Амбасадор Србије у Словачкој, Заменица градоначелника 2004-2008 и Градоначелница Београда 2001-2004.
  • Срђан Шапер - Члан Председништва ДС. 2008-2010.
  • Љубомир Тадић - Придружени члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989.
  • Звездана Поповић - Придружени члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989.

Бивши чланови [уреди]

1919 - 1948 [уреди]

  • Љубомир Давидовић - Један од оснивача ДС 1919. Председник ДС 1919-1940, градоначелник Београда 1910-1914 и председник владе Краљевине СХС 1919-1920, 1924. Преминуо 19. фебруара 1940. године.
  • Милан Грол - Председник ДС 1940-1946 и Министар просвете Краљевине СХС 1927-1929.
  • Јаша Продановић - Један од оснивача ДС 1919. Напустио странку 1919.
  • Љубомир Стојановић - Један од оснивача ДС 1919. Напустио странку 1919.
  • Милорад Драшковић - Министар унутрашњих послова Краљевине СХС 1920-1921. Убијен у атентату 21. јула 1921.
  • Иван Тавчар - Градоначелник Љубљане 1911–1921. Преминуо 19. фебруара 1923. године.
  • Светозар Прибићевић - Један од оснивача ДС 1919. Министар унутрашњих послова 1920-1921 и министар просвете 1920-1922 Краљевине СХС. Напустио странку 1924.
  • Грегор Жерјав - Министар социјалне политике Краљевине СХС 1921-1922. Напустио странку 1924.
  • Милко Брезигар - Посланик у скупштини Краљевине СХС 1919-1924. Напустио странку 1924.
  • Иван Рибар - Председник Уставотворне скупштине Краљевине СХС 1920-1922. Искључен из странке 1938.
  • Војислав Вељковић - Један од оснивача ДС 1919. Преминуо 28. јануара 1931. године.
  • Иван Хрибар - Градоначелник Љубљане 1896–1910. Преминуо 18. aприла 1941. године.

од 1989 [уреди]

  • Десимир Тошић - Председник предратне Демократске омладине 1940-1948. Потпредседник ДС 1990-1993. Преминуо 8. фебруара 2008.
  • Борислав Пекић - Члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Преминуо 2. јула 1992.
  • Никола Милошевић - Придружени члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Напустио ДС 1991. Премниуо 24. јануара 2007.
  • Коста Чавошки - Члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Председник Извршног одбора ДС 1990. Напустио ДС 1991.
  • Владан Василијевић - Придружени члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Напустио ДС 1991. Премниуо 29. априла 1997.
  • Гојко Ђого - Члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Напустио ДС 1991.
  • Слободан Инић - Члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Напустио ДС 1991.
  • Владимир Глигоров - Члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Напустио ДС 1991.
  • Милован Данојлић - Члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Напустио ДС 1991.
  • Војислав Коштуница - Члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Потпредседник ДС 1990-1992. Напустио ДС 1992.
  • Душан Вукајловић - Члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Напустио ДС 1992. Преминуо 1994.
  • Радослав Стојановић - Члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Напустио ДС 1992. Преминуо 31. августа 2011.
  • Марко Јанковић - Члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Напустио ДС 1992.
  • Мирко Петровић - Придружени члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Напустио ДС 1992.
  • Ђурђе Нинковић - Придружени члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Напустио ДС 1992.
  • Александар Саша Петровић - Придружени члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Напустио ДС 1992. Премниуо 20. августа 1994.
  • Александар Илић - Придружени члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Напустио ДС 1992.
  • Владан Батић - Председник градског одбора Београд ДС 1990-1992. Напустио странку 1992. Преминуо 29. децембра 2010. године.
  • Милан Гале Мушкатировић - Председник градског одбора ДС Београд 1993. Преминуо 27. септембрa 1993 године.
  • Радомир Шапер - Председник градског одбора ДС Београд 1993-1994. Преминуо 6. децембра 1998. године.
  • Мирољуб Лабус - Потпредседник ДС 1994-1997. Напустио странку 1997.
  • Слободан Вуксановић - Потпредседник ДС 1997-2000. Напустио странку 2000.
  • Зоран Ђинђић - Члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Председник ДС 1994-2003. Убијен у атентату 12. марта 2003. године.
  • Милорад Перишић - Члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Амбасадор Србије у Канади 2001-2003 и потпредседник ДС 1994-1999. Преминуо 6. маја 2003. године.
  • Чедомир Јовановић - Потпредседник ДС 2001-2004. Искључен из странке 2004.
  • Бранислав Лечић - Министар за културу 2001-2004. Напустио странку 2005.
  • Ненад Богдановић - Потпредседник ДС 2004-2007. Градоначелник Београда 2004-2007. Преминуо 27. септембра 2007. године.
  • Горан Кнежевић - Градоначелник Зрењанина у два мандата. Искључен из странке 2009.
  • Зоран Живковић - Заменик председника ДС 2001-2004., вршилац дужности председника 2003-2004 и Председник Владе Републике Србије 2003-2004. Напустио странку 2012.
  • Милан Марковић - Министар за државну управу и локалну самоуправу 2007-2012. Напустио странку 2012.
  • Душан Петровић - Посланик у Народној скупштини Републике Србије. Искључен из странке 2013.
  • Вук Јеремић - Председник Генералне Скупштине УН и Посланик у Народној скупштини Републике Србије. Искључен из странке 2013.

Фото галерија [уреди]

  • Борис Тадић на конвенцији ДС у Лесковцу током предизборне кампање 2007.

  • Прослава добијања кандидатуре за чланство у Европској унији 2012.

  • Борис Тадић на конвенцији ДС у Београду током изборне кампање 2012.

Референце [уреди]

  1. ^ ДС у бројкама, на званичном сајту Демократске странке
  2. ^ а б Parties and Elections in Europe
  3. ^ а б Идеологија и политичке странке у Србији
  4. ^ Andric, Gordana (26 October 2011), „Serbian Liberals Mull Pro-European Coalition“, Balkan Insight 
  5. ^ Politichka scena bez Liberala, SDP-a, SLS-a
  6. ^ Tadić odustao od kandidature
  7. ^ Dragan Đilas novi predsednik DS
  8. ^ Đilas:Jedna stranka, jedna politika
  9. ^ Marković napustio DS
  10. ^ "Dušan Petrović isključen iz DS"
  11. ^ I Vuk Jeremić isključen iz DS-a
  12. ^ "Odluka DS o mandatima krši Ustav"
  13. ^ Đilas: Podrška Vladi oko Kosova

Литература [уреди]

  • Србија и Демократска Странка - Хронологија 1990-2010. „Мојовић, Горица“, Београд 2010. година. ISBN 978-86-7856-115-3.

Спољашње везе [уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :


п • р • у
Политичке странке у Србији
Демократска странка • Демократска странка Србије • Г17 плус • Демохришћанска странка Србије • Заједно за Шумадију • Јединствена Србија • Либерално-демократска партија • Лига социјалдемократа Војводине • Листа за Санџак • Народна партија • Ниједан од понуђених одговора • Нова Србија • Партија уједињених пензионера Србије • Покрет снага Србије • Реформистичка странка • Савез војвођанских Мађара • Социјалдемократска партија Србије • Социјалдемократска унија • Социјалистичка партија Србије • Српска напредна странка • Српска радикална странка • Српски покрет обнове

- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Демократска_странка_(Србија)&oldid=7167214“