Демократска странка (Србија)

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Демократска странка ДС
Председник	Борис Тадић
Заменик председника	Драган Ђилас
Секретар	Тамара Трипић
Портпарол	Јелена Триван
Оснивач	Љубомир Давидовић (1919) Драгољуб Мићуновић (1989)
Коалиција	За европску Србију
Слоган	"За јаку, стабилну... Европску Србију!"
Основана	16. фебруар 1919. (након гашења 1948.) обновљена 1989.
Држава	Србија
Млади огранак	Демократска омладина
Број чланова (фебруар 2012)	192.064
Идеологија	Социјални либерализам, Европеизам.
Политичка позиција	Леви центар
Народна скупштина	64 / 250
Међународно чланство	Социјалистичка интернационала
Европска странка	Партија европског социјализма
Боје	жута, плава
интернет страница

Демократска странка је социјал-либерална странка у Србији. Њен лидер је Борис Тадић, који је од јуна 2004. и председник Србије. Данас је Демократска странка на првом месту у Србији по броју посланика, одборника, председника општина и градоначелника. Тренутни председник Владе Републике Србије - Мирко Цветковић - такође је изабран од стране ДС после парламентарних избора 2008. године (водила је победничку листу За европску Србију). На последњој страначкој Скупштини, 18. фебруара 2006, Тадић је поново изабран за председника.

Историја

Оснивање

За више информација погледајте чланак Демократска странка (Југославија)

Демократска странка основана је 16. фебруара 1919. године у Сарајеву уједињењем странака самосталних радикала, напредњака, либерала и српског дела Хрватско-српске коалиције. Њен први лидер био је Љубомир Давидовић. У политичком животу Краљевине Југославије, ДС је имала велики утицај. На изборима је увек била у врху по добијеним гласовима, али је на власти била само 1919. и 1924. године, укупно мање од године дана.

Након Давидовићеве смрти, 1940. године, лидер ДС постаје Милан Грол.

Забрана

После Другог светског рата, 1945, и формирања нове, социјалистичке, државе: Федеративне Народне Републике Југославије у којој је власт била КПЈ, за ДС и остале странке није било места, иако је Милан Грол, тадашњи лидер демократа, био потпредседник у привременој југословенској Влади под вођством лидера КПЈ, Јосипа Броза Тита. Након што су комунисти победили на изборима новембра 1945. године, забранили су рад свим странкама и ДС је нестала из политичког живота.

Обнављање рада

11. децембра 1989. група интелектуалаца је одржала конференцију за новинаре и најавила обнављање рада Демократске странке. Још није била формирана законска основа за вишепартијски систем, али је атмосфера пред распад тадашње СФРЈ најављивала крај једнопартијског режима. Са конференције је упућен позив за прикључење првој опозиционој странци у Србији. Оснивачка скупштина је одржана 3. фебруара 1990. године. За њеног председника је изабран Драгољуб Мићуновић, а за председника извршног одбора Коста Чавошки. Странка узима учешће на првом антивладином протестном митингу. Децембра 1990. одржавају први вишестраначки избори у Србији на којима странка има кандидате у 176 од 250 изборних јединица на којима странка осваја 7 мандата.

1992. године унутар странке се јавља озбиљна тензија, а због идеје о стварању коалиције са СПО-ом и независним интелектуалцима под именом ДЕПОС. Тим поводом се од ДС-а отцепљује једно крило које је за ДЕПОС и формира Демократску странку Србије, на чије је чело дошао Војислав Коштуница.

На скупштини ДС, 1994. године, за новог лидера изабран је Зоран Ђинђић.

Српска либерална странка

Неколико дана пред изборе 1990. године, из странке иступа група од 10 чланова у којој су били Никола Милошевић и Коста Чавошки, као и режисер Саша Петровић, пошто су сматрали да нису створени услови за поштене изборе, и оснивају Српску либералну странку. Странка је постојала до 2010. Странка се по свом политичком програму сврставала у конзервативне и либералне странке, а по свом опредељењу била је монархистичка. Захтевала је рехабилитацију свих политичких осуђеника, обележавање имена свих погинулих Срба у прошлом веку као и подизања споменика страдалим Србима, као и отварање канцеларије при Влади Србије која ће се бавити страдањем Срба у прошлим ратовима.

Протести 1996/97.

Зоран Ђинђић

У лето 1996, пред савезне и локалне изборе, ДС је формирала коалицију са СПО, ГСС и ДСС, који је учествовао у овој коалицији само на савезним изборима. Трочлана коалиција Заједно освојила је на локалним изборима победу у више градова Србије. Наступиле су тромесечне демонстрације на улицама Београда и других градова Србије, пошто актуелна влада није признала пораз. Коначно је режим, почетком 1997, признао опозицији победу, делимично и под притиском мисије Фелипеа Гонзалеса, западног посредника.

Победа ДОС-а

Почетком јануара 2000. године, створена је коалиција Демократска опозиција Србије (ДОС), састављена од 18 странака. У ДОС-у су најјачи били Српски покрет обнове и ДС. Међутим, СПО је током те године напустио ову коалицију. ДОС је за кандидата на ванредним изборима за председника СРЈ 24. септембра 2000. изабрао Војислава Коштуницу, који је и победио. Актуелна власт је пак сматрала да су резултати лажирани. Организовани су масовни митинзи и 5. октобра народ је на силу заузео све најважније државне институције и довео ДОС на власт, а победу је потврдио и Уставни суд.

Ђинђићева Влада

Демократска опозиција Србије је на изборима за Скупштину Србије, 23. децембра 2000. освојила двотрећинску већину у парламенту. За председника нове Владе Србије изабран је Зоран Ђинђић.

Странка југословенског председника Коштунице, ДСС је августа 2001. године напустила ДОС и републичку Владу. То је означило велику кризу у владајућој коалицији, али је премијер Ђинђић сачувао коалицију и већину у Скупштини.

Убиство Ђинђића и крај ДОС-а

Дана 12. марта 2003. године убијен је премијер Србије и лидер демократа Зоран Ђинђић. Сахрањен је 15. марта у Београду. Главни одбор партије одлучио је да странку води, до избора новог председника, Зоран Живковић. Он је постао и председник српске Владе.

ДОС се распао у јесен 2003. године, када је и Влада изгубила већину у Скупштини. Расписани су ванредни парламентарни избори за 28. децембар. Демократска странка наступила је самостално и освојила 37 посланичких места. Међутим, она није ушла у нову Владу, коју су формирали ДСС, Г17+ и коалиција СПО-НС, уз помоћ СПС.

Ново руководство

Борис Тадић на конвенцији ДС у Лесковцу током предизборне кампање 2007.

На децембарским изборима, Борис Тадић, потпредседник демократа и тадашњи министар одбране СЦГ, предводио је листу ДС. Тада је и постао шеф Посланичке групе партије у републичком парламенту.

На изборима за председника ДС, фебруара 2004, Скупштина странке изабрала је убедљивом већином Бориса Тадића за новог лидера. Четири потпредседника изабрана су са Тадићеве листе. То су били Ненад Богдановић, Бојан Пајтић, Душан Петровић и Слободан Гавриловић.

Тадић је постао кандидат ДС на изборима за председника Србије јуна 2004. Победио је у другом кругу, 27. јуна, кандидата Српске радикалне странке Томислава Николића.

Посланици Демократске странке одлучили су да напусте републичку Скупштину, октобра 2005. године, због тога што сматрају да су им незаконито одузета два мандата.

На изборима за Народну скупштину одржаним 21. јануара 2007. године, Демократска странка је учествовала у коалицији са странком Расима Љајића и освојила је 64 посланичка места и 37 представника у Скупштини Аутономне покрајине Војводине.

На изборима 2008. Демократска странка је, заједно са Г17+, СПО-ом, СДП-ом и ЛСВ-ом, у оквиру коалиције За европску Србију, освојила 102 мандата у Скупштини Републике Србије (ДС је добила 64) и 57 у Скупштини АП Војводине.

Истакнути чланови

• Борис Тадић - Председник ДС и Председник Републике Србије.
• Драган Ђилас - Заменик председника ДС и Градоначелник Београда.
• Душан Петровић - Потпредседник ДС и министар у Влади Републике Србије.
• Бојан Пајтић - Потпредседник ДС и Председник Извршног већа АП Војводине.
• Драган Шутановац - Потпредседник ДС и министар у Влади Републике Србије.
• Драгољуб Мићуновић - Председник Политичког савета ДС. Један од 13 интелектуалаца који су обновили рад ДС 1989. Председник ДС 1989-1994.
• Божидар Ђелић - Члан Председништва ДС и потпредседник Владе Републике Србије.
• Оливер Дулић - Члан Председништва ДС и министар у Влади Републике Србије.
• Вук Јеремић - Члан ГО ДС и министар у Влади Републике Србије.
• Ружица Ђинђић - Члан Председништва ДС и почасна председница Форума жена ДС.
• Мирко Цветковић - Члан Ресорног одбора Демократске странке за привреду и Председник Владе Републике Србије.
• Зоран Алимпић - Члан Председништва ДС за регион Београд и заменик председника Скупштине града Београда.
• Александар Шапић - Председник Градског одбора Демократске странке Београд и Помоћник градоначелника Београда.
• Срђан Шапер - Члан Председништва ДС.

Бивши чланови

• Љубомир Давидовић - Председник ДС 1919-1940
• Милан Грол - Председник ДС 1940-1946
• Јаша Продановић - Један од оснивача ДС 1919. Напустио ДС 1921.
• Десимир Тошић - Председник предратне Демократске омладине. Први потпредседник обновљене Демокртаске Странке. Преминуо 8. фебруара 2008.
• Борислав Пекић - Члан предратне Демократске омладине. Један од 13 интелектуалаца који су обновили рад ДС 1989. Преминуо 1992.
• Војислав Коштуница - Један од 13 интелектуалаца који су обновили рад ДС 1989. Напустио ДС 1992.
• Владан Батић - Председник градског одбора Београд ДС 1990-1992. Напустио странку са Војиславом Коштуницом и Бориславом Пекићем 1992. Преминуо 29. децембра 2010 године.
• Радомир Шапер - Председник градског одбора Београд ДС 1992-1994. Преминуо 6. децембра 1998 године.
• Мирољуб Лабус - Потпредседник ДС 1994-1997. Напустио ДС 2002.
• Зоран Ђинђић - Један од 13 интелектуалаца који су обновили рад ДС 1989. године. Председник ДС 1994-2003. Убијен у атентату 12. марта 2003.
• Чедомир Јовановић - Потпредседник ДС 2001-2004. Искључен из ДС 2005.
• Бранислав Лечић - Министар за културу 2001-2004. Напустио ДС 2005.
• Ненад Богдановић - Потпредседник ДС 2004-2007. Преминуо 27. септембра 2007. године.
• Златибор Боци Ђорђевић - Потпредседник ДС за Косово и Метохију 1997-2002. Искључен из ДС 2002, смењен (предратни) извршни одбор са Косова и Метохије
• Зоран Живковић - Заменик председника ДС 2001-2004. и Председник Владе Републике Србије 2003-2004.
• Милутин Николић - Члан Председништва ДС и председник ДС за Косово и Метохију 1997-2002.

Спољашње везе

• Демократска странка (званични сајт)
• Демократска омладина (званичан сајт)
• Демократска омладина Војводине (званичан сајт)