Дени Сасу Нгесо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дени Сасу Нгесо

{{{опис_слике}}}

Биографија
Датум рођења 23. новембар 1943. (1943-11-23) (71 год.)
Место рођења Еду (Француска Екваторијална Африка)
Супружник Антоанет Сасу Нгесо
Политичка партија Радничка партија Конга
Мандат(и)
Председник Народне Републике Конго
8. фебруар 197931. август 1992.
Претходник Жан-Пјер Чикаја (вд)
Наследник Паскал Лисуба
Председник Републике Конго
25. октобар 1997
Претходник Паскал Лисуба

Дени Сасу Нгесо (фр. Denis Sassou Nguesso; Еду, 23. новембар 1943) је политичар и председник Републике Конго од 1997. године. Био је и председник Народне Републике Конго од 1979. до њеног укидања 1992. године. Такође је председник Радничке партије Конга од 1979. године.

Биографија[уреди]

Рођен је 1943. године у месту Еду, у племену Мбочи, на северу земље. Ушао је у војску 1960. године, нетом пре проглашења независности Републике Конго од француске колонијалне власти. Брзо се истакао у војсци, па је био послат на војне вежбе у Алжир и Француску. Био је уверени социјалиста још од 1963, тако да је 1968. године учествовао у војном удару којег је извршио Марјан Нгуаби. Био је један од оснивача Радничке партије Конга 1969. године.

Године 1970, именован је директором за безбедност и добио министарско место у новој влади. Након атентата на Нгуабија 1977. године, Нгесо је задржао утицај у новонасталој ситуацији, накратко дошавши на чело Војног комитета Радничке партије Конга, који је привремено контролисао државу док нови председник није постао Жоаким Јомби-Опанго. Нгесо је био награђен промакнућем у пуковника и додељењем места заменика председника Војног комитета РПК. Био је начелу ове функције до 5. фебруара 1979. године, када је Опанго био принуђен дати оставку због оптужби за корупцију. Дана 8. фебруара 1979, Нгесо је изабран за новог председника.[1]

Председник НР Конга[уреди]

Нгесо је био изнимно посвећен марксизму, али је упркос томе водио прагматичну политику. Преговарао је са Међународним монетарним фондом о добивању зајмова и допустио страним улагачима из Француске и САД да врше вађење нафте и минерала. Године 1981, посетио је Москву и потписао двадесетогодишњи споразум о пријатељству и сарадњи са Совјетским Савезом.

Фебруара 1984. године, Нгесо је поновно био изабран на још један петогодишњи мандат председника државе, а на Трећем конгресу РПК, јула 1984, за председника Централног комитета Радничке партије.[2] Од 1986. до 1987. године био је председник Организације афричког јединства. Крајем 1987, суочио се с озбиљном војном побуном на северу државе.

На Четвртом конгресу РПК, јула 1989, поновно је био изабран за председника партије и председника републике.[3] Исте године, под утицајем економско-политичких промена у Источном блоку и под притиском Француза, покренуо је реформе чији је коначни циљ био ресторација капитализма у Конгу. Године 1990, увео је вишестраначје, а остали страначки вође су му дозволили да остане на месту председника до краја реформи у држави.[4]

Избори 1992. године[уреди]

На парламентарним изборима јула 1992. године, Радничка партија Конга освојила је само 19 од 125 посланичких места. На председничким зобирима одржаним у августу исте године, Нгесо је испао у првом гласачком кругу, на трећем месту са 17% освојених гласова. У другом кругу Нгесо је подржао Паскала Лисубу, који је напослетку постао нови председник. Едуар Колелас је завршио на другом месту.[5]

Лисуба је ускоро био оптужен за организоване преваре током гласања, а крајем 1993. године између Лисубе и Колеласа су избили сукоби у којима је погинуло око 1500 људи. Наредне године, Нгесо је напустио Конго и отишао у Париз. Вратио се 26. јануара 1997. године, како би учествовао на председничким изборима у јулу.[6]

Председник Републике Конго[уреди]

Јуна 1997. године, владине снаге опколиле су Нгесову кућу у Бразавилу, јер су се у њој налазили људи који су наводно учествовали у уличном насиљу 1993. године. Избио је сукоб између владиних снага и Нгесове личне страже, који је ускоро прерастао у грађански рат. Нгесо је до октобра, уз помоћ трупа из Анголе, имао контролу над целом земљом и положио председничку заклетву 25. октобра 1997. године.[6]

Године 1998, покренуо је период трогодишње транзиције и следеће изборе зацртао за 2002. годину. На тим изборима је освојио 90% гласова. Његов једини против кандидат, Андре Милонго, повукао је кандидатуру три дана пре избора, тврдећи да ће избори били лажирани. Јануара исте године, усвојен је нови устав, који је председнику дао веће овласти и продужио председнички мандат са пет на седам година.[7]

Јануара 2006, Нгесо је изабран за председника Афричке уније, наследнице Организације афричког јединства. На Петом ванредном конгресу Радничке партије Конга у децембру 2006, поново је био изабран за председника партије.[8]

Јула 2009, освојивши на председничким изборима 78,61% гласова (опозиционари су бојкотовали изборе), Нгесо је преузео још један седмогодишњи мандат.[9] Дана 15. августа 2010. године, присуствовао је великој паради на улицама Бразавила, одржаној у част 50. годишњице проглашења независности од Француске.[10]

Извори[уреди]

  1. ^ "May 1979 - Appointment of President Sassou-Ngouesso confirmed - President elected Prime Minister - Ex-President to be tried for Treason", Keesing's Record of World Events, volume 25, May 1979 Congo, page 29,628.
  2. ^ "Nov 1984 - Re-election of President - Government changes", Keesing's Record of World Events, Volume 30, November, 1984 Congo, Page 33201.
  3. ^ "Aug 1989 - CONGO", Keesing's Record of World Events, Volume 35, August, 1989 Congo, Page 36842.
  4. ^ John F. Clark, "Congo: Transition and the Struggle to Consolidate", in Political Reform in Francophone Africa (1997), ed. John F. Clark and David E. Gardinier, pages 68–69.
  5. ^ John F. Clark, "Congo: Transition and the Struggle to Consolidate", in Political Reform in Francophone Africa (1997), ed. John F. Clark and David E. Gardinier, pages 70–71.
  6. ^ а б "ENTRE ARBITRAIRE ET IMPUNITE : LES DROITS DE L'HOMME AU CONGO-BRAZZAVILLE", Congolese Human Rights Observatory and International Federation of Human Rights (fidh.org), April 1998 ((fr)).
  7. ^ Richard Songo, "Le putschiste Sassou devient officiellement "président élu"", Congopage.com, August 14, 2002 ((fr)).
  8. ^ Willy Mbossa, "Denis Sassou Nguesso reconduit à la tête du comité central du Parti congolais du travail", Les Dépêches de Brazzaville, December 30, 2006 ((fr)).
  9. ^ "Congo leader in pardon for ex-president at start of new term", AFP, 14 August 2009.
  10. ^ "Congo celebrates 50 years independence", AFP, 15 August 2010.

Спољашње везе[уреди]