Десензитизација (психологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Десензитизација је елиминација или минимализовање физичких или психичких реакција на стимулус. Бихевиористички оријентисани социјални радници користе форму десентизације познату као систематску десентизацију како би помогли појединим клијентима да превазиђу одређене страхове или неефективне обрасце понашања.[1][2][3]

На пример, агорафобни пацијенти, који се боје отвореног простора и друштвеним окупљањима изван своје куће, могу бити постепено стимулисани до повећају интеракције са спољним светом путем њиховог стављања у ситуације које су непријатне, али које не провоцирају панику код њих. Овладавање њиховим анксиозношћу у веома малим дозама може им омогућити да преузму веће кораке до самосталности. Десензитизација може бити алтернатива или додатак лековима за смањење анксиозности.[4]

Извори[уреди]

  1. ^ Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.
  2. ^ Wolpe, Joseph (1958). Psychotherapy by reciprocal inhibition. Stanford, Calif: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0509-7. 
  3. ^ „Systematic Desensitization -- Self-administered“. 
  4. ^ Arnow, Bruce Alan; Taylor, C. (1988). The nature and treatment of anxiety disorders. New York: Free Press ; London. ISBN 978-0-02-932981-8. 

Литература[уреди]

  • Arnow, Bruce Alan; Taylor, C. (1988). The nature and treatment of anxiety disorders. New York: Free Press ; London. ISBN 978-0-02-932981-8. 
  • Wolpe, Joseph (1958). Psychotherapy by reciprocal inhibition. Stanford, Calif: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0509-7.