Десикант

Из Википедије, слободне енциклопедије

Стипса, чешће стручно десикант, свако је хемијско једињење које упија воду. Та особина стипсе, названа хигроскопност, примењује се у индустрији (посебно хемијској) и у лабораторијским експериментима.[1]

У широкој упореби су чврсти десиканти као средства за уклањање ексесивне влаге која би могла да оштети или уништи производе осетљиве на влагу. Неки од уобичајених десиканата су: силикагел, калцијум-сулфат, калцијум-хлорид, и монтморилонитна глина. Силикагел се често користи у кутијама музичких инструмената.

Извори[уреди]

  1. ^ Jerry Wurm, Douglas Kosar, Tom Klemens. „Desiccant“. 

Литература[уреди]

  • Chai, Christina Li Lin; Armarego, W. L. F. (2003). Purification of laboratory chemicals. Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 978-0-7506-7571-0. 
  • Lavan, Z.; Jean-Baptiste Monnier, Worek, W. M. (1982). „Second Law Analysis of Desiccant Cooling Systems“. Journal of Solar Energy Engineering 104: 229-236. DOI:10.1115/1.3266307. 
  • S. Sadik; J. W. White (1982). „True potato seed drying over rice“. Potato Research 25: 269. DOI:10.1007/BF02357312.