Деспотовица
| Деспотовица | |
|---|---|
 Деспотовица у Горњем Милановцу | |
| Опште информације | |
| Дужина | 24 km |
| Басен | 220 km2 |
| Пр. проток | 0,5 m3⁄s |
| Слив | Црноморски |
| Водоток | |
| Ушће | Дичина |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Србија |
| Река на Викимедијиној остави | |
Деспотовица је река у централној Србији. Површина њеног слива износи 220 км², дужина тока је 24 км,[1] а просечан проток на ушћу је 0,5 m³/s.
Ток[уреди | уреди извор]
Извире на јужним падинама планине Рудник, под именом Рудничка река[2] и тече ка југу. Код села Мајдан се ова река спаја с Мајданском реком и одатле добија назив Деспотовица. Ту се истовремено завршава њен горњи, а почиње средњи ток који има све каракеристике равничарске реке.
Доњи ток почиње после Горњег Милановца, где река тече између Вујна и Илијака, стварајући лепу, живописну клисуру између Горњег Милановца и Брђана.
У изворишном делу долина је узана и дубока, средњи ток јој је у Горњомилановачкој котлини, а доњим током се пробија кроз Брђанску клисуру, усечену у серпентинској маси Вујна и Илијака. По изласку из клисуре улива се у селу Брђани у Дичину (са леве стране), а ова преко Чемернице у Западну Мораву и припада црноморском сливу.
Назив[уреди | уреди извор]
Сматра се да је названа по средњовековним српским деспотима, који су на Руднику имали своје ковнице новца, а неки аутори наводе да је име добила баш по деспоту Ђурђу Бранковићу, који је сахрањен у Кривој Реци.[3]
-
Деспотовица у Брђанској клисури -
Деспотовица током великих поплава 2014. -
Деспотовица током великих поплава 2014. -
Деспотовица током великих поплава 2014. -
Деспотовица током великих поплава 2014.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Добричић, Зоран (15. 8. 2013). „Колико је Деспотовица стварно дугачка?”. Таковске новине, година LII, број 2023.
- ^ Борисав Челиковић, приређивач: Српске земље, насеља, порекло становништва, обичаји; књига прва Качер;
Милоје Т. Ракић: Качер, антропогеографска проучавања, 1905;
Јеремија М. Павловић. Качер и Качерци. 1928. ISBN 978-86-83697-73-1. - ^ Живадин М. Стевановић: Постанак и развитак Горњег Милановца, 1968; издање писца.
Литература[уреди | уреди извор]
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.