Деспотово
Деспотово | |
|---|---|
 Православна црква | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобачки |
| Општина | Бачка Паланка |
| Становништво | |
| — 2011. |  1.853 |
| — густина | 42/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 27′ 26″ С; 19° 31′ 38″ И / 45.45731° С; 19.52735° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 83 m |
| Површина | 43,7 km2 |
.svg)  Деспотово Деспотово на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 21468 |
| Позивни број | 021 |
| Регистарска ознака | BP |
Деспотово, раније Сентиван, је насеље у општини Бачка Паланка, у Јужнобачком округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1853 становника.
Овде се налази Српска православна црква у Деспотову.
Географски положај[уреди | уреди извор]
Атар Деспотова има облик релативно правилног осмоугаоника, у ком је насеље смештено у централном делу. Површина атара је 4,046 ha 96a 45 m² и по томе се налази на 6. месту у општини. Уз источни руб насеља пролази канал Нови Сад-Савино Село који је део хидросистема ДТД.
Атар Деспотова се налази на Јужнобачкој лесној тераси, на њеном унутрашњем делу, те се сврстава у групу унутрашњих насеља, овог рељефног облика. Надморска висина атара креће се од 83 до 88 m мада су дна удолина нижа за око 2 m.
Важан фактор географског положаја су и саобраћајне прилике. Деспотово се налази на регионалном путу Р-119 Бачка Паланка-Кула. Код Силбаша се овај пут укршта са путем Нови Сад-Бачки Петровац-Оџаци-Сомбор. Код Савиног Села Р-119 се укршта са путем Врбас-Србобран-Бечеј.
Од Бачке Паланке је удаљено 28 km, од Врбаса 19 km, Куле 17 km, Оџака 25 km, Бачког Петровца 21 km и од Новог Сада 46 km.
Историја[уреди | уреди извор]
Током свог постојања насеље је често мењало свој назив као и број житеља што потврђује бурну историју овог подручја. У писаним документима насеље је први пут поменуто у 13. веку по називом „Сентиван“, вероватно по породици чији је посед био Sentivanji. Током друге половине 13. века помиње се као Senntivankesi (kesi — село). На самом почетку 15. века (1418. година) помиње се као Деспот Сентиван, што значи да је био посед неког од српских деспота. Кроз 15. век помиње се као Eđazašsentivan, али и као Kišsentivan 1559, те Sentivan у другој половини 16. века. И у 18. веку помиње се као Despot Sent Ivan, а 1904. Мађари селу дају име Ursentivan. Од краја Првог светског рата зове се Деспот Свети Иван, а после Другог светског рата носи име Васиљево (по руском војнику Васиљу, првом ослободиоцу који је ушао у село). После тога добија назив Ново Васиљево, а своје данашње име Деспотово добија маја 1952. године.
Првобитно насеље је имало три уздужне улице и три попречне, које се, уз незнатна одступања, секу под правим углом. Касније се село ширило дуж и око ових улица, па је до данас задржало приближно исти (правоугаони) облик и изглед, а има пет попречник и уздужних улица. Старије куће су грађене углавном од черпића, нове куће углавном одступају и одударају од ранијег изгледа, положаја и начина градње.
Деспотово је електрифицирано 1952. године, а 1973. године је извршена реконструкција електричне мреже када је и доведена трофазна струја. Године 1970. је асфалтиран пут Силбаш-Пивнице, а 1972. године пут према Савином Селу. Те године уграђена и телефонска централа са 40 бројева. Дана 20. децембра 1990. године пуштена је у рад аналогна телефонска централа са преко 600 телефонских прикључака, која је 2004. гоине замењена новом савременом дигиталном централом. Током 2004. и 2005. године у селу је срушена и сазидана нова зграда за потребе месне канцеларије и месне зајденице. На самом почетку 2006. године изграђена је и пуштена у рад једина еко чесма у селу.
Деспотово у данашње време[уреди | уреди извор]
У централном делу насеља налазе се сви важнији објекти. Ту је основна школа (прва школа у Деспотову почела је са радом крајем 60-их година 18. века), православна црква, дом културе, здравствена станица, задружни дом, ватрогасни и ловачки дом, читаоница, месна заједница, месна канцеларија, пошта и др. Према последњем попису организованом 2002. године у Деспотову је било 676 домаћинстава.
У Деспотову нема индустријских погона. Значај занатске делатности и број запослених у њој из године у годину опада, број трговинских радњи се повећава, а неколико угоститељских објеката типа кафане подмирују најосновније потребе становништва. У насељу, иначе, функционише земљорадничка задруга ОЗЗ „Деспотово“ која газдује са око 17% пољопривредно обрадивог земљишта и са рибњаком кога чини седам језера укупне површине 210 ha. У овој задрузи запослено је осамдесетак житеља Деспотова. Што се тиче културног развоја села, битно је поменути КУД „Логовац“ из Деспотова, које чува фолклорне и традиционалне вредности. Сваке године одржавају се „Ивањдански сусрети“, свечаност која траје три дана и окупља љубитеље фолклора и добре старе песме.
На периферији Деспотова постоји хала-индустријски објекат који је „пуштен у погон“ од јесени 2007. године, отворена је фирма „Нова Италија“, која се бави производњом папирних и пластифицираних кеса, те су ту многи житељи Деспотова нашли своје радно место.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Деспотово живи 1654 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (39,4 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 676 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,10.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 3 | 2 | ||
| 80+ | 17 | 35 | ||
| 75—79 | 23 | 36 | ||
| 70—74 | 45 | 61 | ||
| 65—69 | 72 | 75 | ||
| 60—64 | 53 | 81 | ||
| 55—59 | 43 | 52 | ||
| 50—54 | 80 | 61 | ||
| 45—49 | 92 | 82 | ||
| 40—44 | 90 | 84 | ||
| 35—39 | 68 | 68 | ||
| 30—34 | 57 | 52 | ||
| 25—29 | 82 | 58 | ||
| 20—24 | 57 | 71 | ||
| 15—19 | 79 | 79 | ||
| 10—14 | 61 | 69 | ||
| 5—9 | 42 | 60 | ||
| 0—4 | 55 | 51 | ||
| Просек : | 39,4 | 41,1 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 861 | 235 | 551 | 39 | 35 | 1 |
| Женски | 897 | 144 | 552 | 169 | 31 | 1 |
| УКУПНО | 1.758 | 379 | 1.103 | 208 | 66 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 449 | 287 | 10 | 0 | 47 |
| Женски | 239 | 141 | 0 | 0 | 31 |
| УКУПНО | 688 | 428 | 10 | 0 | 78 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 4 | 24 | 3 | 13 |
| Женски | 0 | 2 | 21 | 5 | 2 |
| УКУПНО | 1 | 6 | 45 | 8 | 15 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 3 | 3 | 17 | 4 | 4 |
| Женски | 3 | 2 | 4 | 6 | 17 |
| УКУПНО | 6 | 5 | 21 | 10 | 21 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 6 | 0 | 0 | 23 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 4 | |
| УКУПНО | 7 | 0 | 0 | 27 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
| Насељена места општине Бачка Паланка |  | |
|---|---|---|
| Знаменитости и споменици културе | ||
| Верски објекти у општини Бачка Паланка | ||
| Спорт у општини Бачка Паланка | ||
