Детелина камењарка

Из Википедије, слободне енциклопедије
детелина камењарка
Anthyllis vulneraria
Anthyllis vulneraria
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Fabales
породица: Fabaceae
потпородица: Faboideae
род: Anthyllis
Биномијална номенклатура
Anthyllis vulneraria
L.
Екологија таксона
Животна форма:
H (хемикриптофита)

Детелина камењарка (рањеник, рањеница, алпски рањеник, белодун, зечја детелина), (лат. Anthyllis vulneraria), је једногодишња или двогодишња зељаста биљка из породице махунарки (Fabaceae).

  • Име рода потиче од гр. anthos = цвет и julos = маља, због длакавих чашичних листића, а име врсте од лат. vulnus = рана (користи се као епителизант).
  • Синоними:
    • A. alpestris
    • A. vulneraria L. var. alpestris Kit.
    • A. vulgaris A. Kern
    • Vulneraria heterophylla Moench.

Опис биљке[уреди]

Стабљика успаравна или пузећа, длакава, на пресеку округла и висока до 60 cm. Листови сложени непарно перасто при чему су приземни са дугачком дршком, а остали седећи. Цветови су лептирасти са круничним листићима који су бледоружичасти, жуто до црвено обојени и цевастом, маљавом чашицом. Сакупљени су у лоптасте, главичасте цвасти које се налазе на врху стабљика. Плод је махуна са 2-8 белих семена.

Станиште[уреди]

Распрострањена је по балканским планинама, Алпима и Карпатима. Насељава суве и умереновлажне ливаде брдскопланинаског појаса на кречњачком и сиромашном земљишту. Припада планинским хелиофитама.

Хемијски састав дроге[уреди]

У фармацеутске сврхе, као дрога, се користи:

  • надземни део биљке са цветом (Anthyllidis herba) и
  • цвет (Anthyllidis flos).

Ти делови биљке садрже:

Употреба[уреди]

Користи се у народној медицини најчешће споља као средство у воду декокта за зарастање рана, затим код повреда типа [[дисторзија]] и контузија као и код опекотина, еритема. Осим за спољашњу употребу, улази и у састав чајева за чишћење организма и крви као и диуретских чајева.

Литература[уреди]

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе[уреди]