Детерминација пола

Из Википедије, слободне енциклопедије

Детерминација пола човека[уреди]

Однос полова 1:1

У кариотипу човека налази се пар хромозома означених као полни хромозоми или гонозоми, јер садрже гене за детерминацију (лат. determinare = одредити) и функцију пола.

Женски пол је хомогаметан и ствара само један тип јајних ћелија (према томе који полни хромозом имају), ћелије са X хромозомом.

Мушки пол је хетерогаметан и ствара два типа гамета:

  • X-сперматозоиде и
  • Y-сперматозоиде.

Вероватноћа спајања са јајном ћелијом је иста за оба типа сперматозоида па је због тога однос полова 1 : 1 (у популацији је једнак број мушкараца и жена)- види схему :

Присутност Y хромозома одређује мушки пол без обзира на број X хромозома па тако и особе са аберацијом XXXXXY су мушког пола. О женском полу не одлучују два X хромозома него одсуство Y хромозома. Тако особе са Тарнеровим синдромом немају јајнике (за развиће јајника су потребна два X хромозома), али имају све друге полне органе и женски изглед.

SRY ген[уреди]

Данас се зна да за одређивање мушког пола није потребан цео Y хромозом већ само један део његовог кратког крака назван SRY који садржи ген за развиће тестиса још на ступњу ембриона. То је само почетак у развићу мушког пола, а касније се активира читав низ гена који управљају његовим развићем. Смештај SRY-гена близу краја крака хромозома носи одређене опасности. Може се десити да се део са SRY-геном одломи током сперматогенезе и изгуби (делеција) или се причврсти за нпр. X хромозом (транслокација). Као резултат тога може да настане:

  • Y-сперматозоид који нема СРY-ген и
  • X-сперматозоид који на X хромозому има прикачен SRY-ген.

Када такви сперматозоиди оплоде јајне ћелије настаће тзв:

  • XY жене или
  • XX мушкарци.

Према томе, мушки пол не одређује Y хромозом сам по себи већ присуство SRY-гена на њему.

Барово тело[уреди]

X хромозом садржи много гена важних за живот организма, што се види и по великом броју наследних болести које настају мутацијама гена на овом хромозому. Зато свака јединка, без обзира на пол, има барем један X хромозом. Да би се доза гена који се налазе на X хромозому између женског и мушког пола изједначила, долази до инактивације једног X хромозома. Тај хромозом се скупи у грудвицу у којој су гени неактивни и назива се Барово тело(полни хроматин). Нормална жена, дакле, има једно Барово тело, а нормалан мушкарац је без Барових тела.

Детерминација пола других биолошких врста[уреди]

Код већина бисексуалних (двополних) организама је пол детарминисан као код човека.

Постоје и неки изузеци :

  • код тврдокрилаца, паукова и стоноги:
    • женски пол има паран број хромозома: пар полних XX и аутозоме,
    • мушки пол је са непарним бројем хромозома: има један X хромозом и аутозоме.
  • код птица и лептира:
    • женски пол хетерогаметан (обележава се са ZW),
    • мушки пол је хомогаметан (ZZ) – обрнуто у односу на човека;
  • код пчела :
    • трутови се развијају из неоплођених јаја па су са хаплоидним бројем хромозома (n=16), **женке се развијају из оплођених јаја и имају 2n број хромозома.

Литература[уреди]

  • Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002.
  • Маринковић, Д, Туцић, Н, Кекић, В: Генетика, Научна књига, Београд
  • Татић, С, Костић, Г, Татић, Б: Хумани геном, ЗУНС, Београд, 2002.
  • Матић, Гордана: Основи молекуларне биологије, Завет, Београд, 1997.
  • Ридли, М: Геном - аутобиографија врсте у 23 поглавља, Плато, Београд, 2001.
  • Prentis S: Биотехнологија, Школска књига, Загреб, 1991.
  • Думановић, Ј, маринковић, Д, Денић, М: Генетички речник, Београд, 1985.
  • Косановић, М, Диклић, В: Одабрана поглавља из хумане генетике, Београд, 1986.
  • Лазаревић, М: Огледи из медицинске генетике, београд, 1986.
  • Швоб, Т. и срадници: Основи опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990.

Спољашње везе[уреди]