Дечја књижевност
| Књижевност |
|---|
|
Облици
|
| роман • песма • драма |
| Жанрови |
| епика • лирика • драма |
| Медији |
| књига • представа |
| Технике |
| проза • стих (поезија) |
| Науке |
| критика • теорија • историја |
Дечја књижевност је књижевни жанр где су деца циљана публика, иако је могуће да у овим књигама уживају и одрасли. У ову групу спадају и књиге које деца сама изабиру и читају, као и оне које наставници, родитељи, критичари, издавачи, библиотекари или књижаре одреде погодним за децу.
Неки сматрају да је дечја литература написана искључиво за децу, али многе књиге које су писане за одрасле данас се сматрају дечјим, као на пример Марк Твенове „Пустоловине Хаклбери Фина“. Дешавало се и супротно, да књиге писане за децу имају примарно одраслу публику. Доста класика дечје литературе у ствари имају неколико нивоа тако да их радо читају и деца и одрасли. На пример, многи ће прочитати „Алису у Земљи чуда“ као деца, али и као одрасли, и уочити значења која су им била скривена као деци.
Покушај да се идентификују карактеристике дела под називом дечја литература пружа нам добре смернице, које критичари обично прихватају. Међутим, за сваку од ових особина постоје бројни изузеци, или књиге за одрасле које поседују исте.
Честе карактеристике дечје литературе [уреди]
- Деца имају главне улоге
- Тематски одговара дечјем узрасту
- Релативно кратка, садржи слике (поготово за мању децу)
- Написана једноставним језиком
- Уско повезана са догађајима - доста дијалога а мало описа
- Садржи авантуре
- Покушава да васпитава децу у вези са понашањем у одређеним ситуацијама
- Срећан крај (добро побеђује зло)