Дејан Стојановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дејан Стојановић

Dejan Stojanović, 2000.jpg
Дејан Стојановић, Чикаго 2000.

Информације
Датум рођења 11. март 1959.
Место рођења Пећ (НР Србија, Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ)
Дела
Најважнија дела
  • Круговање
  • Сунце себе гледа
  • Творитељ
  • Знак и његова деца
  • Облик
Потпис

Дејан Стојановић (11. март 1959.) је српско-амерички песник, публициста, пословни човек и бивши новинар.

Биографија[уреди]

Стојановић у Паризу, маја 1990.

Стојановић је завршио права на Универзитету у Приштини.

Ране 1978. почео је да пише поезију. Објавио је своје прве радове у неким од најзначајниих листова и часописа у бившој Југославији – загребачком Оку и Јединству и Стремљењима у Приштини. Раних осамдесетих, постао је секретар, па затим председник Књижевног клуба Карагач у Пећи. Направио је неколико интервјуа са значајним косовским уметницима. Његова прва књига песма, Круговање, објављена је 1993.

Као млад писац, 1986. био је награђен на литерарном фестивалу, Октобарска свитања, у Бору у конкуренцији од око 200 песника из целе бивше Југославије.[1] Касних осамдесетих прошлога века постао је члан Управног одбора Књижевне омладине Србије.

Године 1990. основао је компанију Метох и планирао издавачку делатност, али од тога није испало ништа. Током последњих неколико година, Стојановић је почео да пише на енглеском.

Спаљени рукописи и библиотека[уреди]

Неколико стотина страницањегових рукописа, заједно с библиотеком од преко хиљаду књига, спалили су милитантни Албанци после завршетка рата на Косову 1999. у пословним просторијама његовог брата у центру Пећи.[2]

Критика[уреди]

Cquote2.png
Стојановићев песнички концепт управо указује на једну мисаону основу која има филозофске и поетичке референце.... У поезији низа српских песника, чак и оних који припадају кругу такозваних чистих лиричара (Црњански) наилазимо на елементе појединих филозофских система или праваца који су постали песничке, чулне чињенице, као што се ово дешава и у поезији наглашено чулних, метафизичких песника (Бранко Миљковић). Зато се може рећи да помињање „атома“, „нечујне мелодије“, „елемената“ ... у Стојановићевој поезији несумњиво упућује на предсократовску мисао, или ону прву, изворну филозофију, у којој Биће и мишљење још увек нису били одвојени. Атомисти, питагорејци, филозофија праелемената, или Зенонове апорије – то су упоришта Стојановићеве поезије.[3]
Cquote2.png
 
— Милослав Шутић
Алек Вукадиновић и Дејан Стојановић, Београд 1990

Осамдесетих година прошлога века, Алек Вукадиновић своје мишљење о Стојановићу и његовој поезији исказао је овим речима:

Cquote2.png
Специфичан, изненађујуће оригиналан, изван токова колективно негованих сензибилитета и помодних трендова, Стојановић је изразит пример стваралачког индивидуализма у генерацији која је тај индивидуализам најмање неговала. Зато је његова књига Круговање не само пример изразитог песничког домета, који представља снажан прилог и подстицај изузетно значајном току нашег песништва, него и објава једног моралног и духовног пројекта. Пројекта који припада традицији српске духовности у најбољем и најизворнијем смислу те речи … и у контексту савременог песништва највише се приближава модерном класицизму.[4]
Cquote2.png
 
— Алек Вукадиновић

Новинарство[уреди]

Почетком 1990. Стојановић је почео је да пише за први опозициони лист у Србији, Погледи.[5] У овом периоду интервјуисао је неке од најпознатијих српских писаца у Београду, међу којима и Мома Капора, Алека Вукадиновића, и Николу Милошевића. Током своје друге посете Паризу у мају и јуну 1990. интервјуисао је неколико познатих српских сликара – Љубу Поповића, Петра Омчикуса, и Милоша Шобајића, као и француског математичара и песника Жака Клода Вилара.[6] У децембру 1990. отишао је у Америку као страни дописник.

За књигу интервјуа Разговори добио је награду Растко Петровић Удружења књижевника Србије и Матице исељеника Србије.[7] У књизи су се нашли, поред већ поменутих интервјуа, и интервјуи с неколико великих америчких писаца, укључујући Сола Белоуа, Чарлса Симића, и Стива Тешића.

Стил[уреди]

Стојановићеве књиге сачињене су од циклуса сажетих песама, једноставних и у исто време комплексних у смислу пажљиво организоване структуре, тако да остављају утисак дугих поема или спевова. Ово се нарочито односи на књиге Знак и његова деца,[8]Облик, [9] и Творитељ[10]у којима је, с релативно малим бројем речи понављаним у различитим контекстима, успео да створи и разради своју сопствену космогонију. Из тог разлога један критичар га је описао као космософисту.[11]

Галерија[уреди]

Књиге песама[уреди]

Dejan Stojanović, Krugovanje (1978-1987), 1993.jpg

Дејан Стојановић, Круговање (1978—1987), 1993. јпг

  • Круговање: 1978–1987, Народна књига, Алфа, Београд, 1993.
  • Круговање: 1978–1987, друго издање, Народна књига, Алфа, Београд, 1998.
  • Сунце себе гледа, Књижевна реч, Београд, 1999.
  • Знак и његова деца, Просвета, Београд, 2000.
  • Облик, Граматик, Подгорица, 2000.
  • Творитељ, Народна књига, Алфа, Београд, 2000.
  • Круговање, треће издање, Народна књига, Алфа, Београд, 2000.
  • Плес времена, Конрас, Београд, 2007.

Интервјуи[уреди]

  • Разговори, Књижевна реч, Београд, 1999

Референце[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Зоран Мишић, Погледи, број 159, август 1994., Крагујевац
  2. ^ Д. С., Плес времена, Напомене у вези с књигом првом, стр. 113, Конрас, 2007., Београд
  3. ^ Милослав Шутић, Значајни домети кратке лирске форме, Књижевна реч, број 515, јул 2001.; Одзиви, стр. 67, Конрас, библиотека Грош, 2002., Београд
  4. ^ Песнички кругови Дејана Стојановића, Круговање, Поговор, стр. 69, 1993., Београд
  5. ^ Александар Петров, Песник пред отвореним вратима, Американски Србобран, Књижевни додатак, децембар 2000.
  6. ^ Александар И. Поповић, Разговори, 1999
  7. ^ Душан Видаковић, Уметност интервјуисања, Збиља, број 62/63, новембар/децембар 2000.
  8. ^ Мирослав Мирковић Буца, Пркос тамним силама, Илустрована политика, рубрика Читати или не читати, број 2177, 7. X 2000.
  9. ^ Драгиња Урошевић, Борба, 2001, Београд
  10. ^ Оливер Јанковић, Белина света и папира, Борба, 28, 29, 30. 11. 2000, Београд
  11. ^ Давид Кецман Дако, Знакови смисла, Борба, 15. 3. 2001., Београд

Библиографија[уреди]

  • Бранко Микашиновић, Сунце себе гледа (енгл. World Literature Today, A Literary Quarterly of the University of Oklahoma, Norman, Oklahoma, Volume 74, Number 2, Page 442, Spring 2000)
  • Милослав Шутић, Значајни домети кратке лирске форме, Књижевна реч, број 515, јул 2001.; Одзиви, стр. 67, Конрас, библиотека Грош, 2002., Београд
  • Алек Вукадиновић, Песнички кругови Дејана Стојановића, Круговање, Поговор, стр. 69, 1993., Београд
  • Петар В. Арбутина, Сунце себе гледа, Соларни круг истине, Поговор, Књижевна реч, Београд, 1999.
  • Мирослав Мирковић Буца, Пркос тамним силама, Илустрована политика, рубрика Читати или не читати, број 2177, 7. X 2000., Београд
  • Александар Петров, Песник пред отвореним вратима, Американски Србобран, Књижевни додатак, децембар 2000., Питсбург
  • Петар Арбутина, Знак и његова деца, 2000., Београд
  • Давид Кецман Дако, Знакови смисла, Борба, 15. 3. 2001., Београд
  • Оливер Јанковић, Белина света и папира, Борба, 28, 29, 30. 11. 2000., Београд
  • Невена Витошевић, Симфонија знакова или складна породица, Књижевна реч, број 513, стр. 49, фебруар 2001., Београд
  • Зоран Мишић, Погледи, број 159, август 1994., Крагујевац
  • Душан Видаковић, Уметност интервјуисања, Збиља, број 62/63, новембар/децембар 2000.
  • Душан Видаковић, Слабији састав дијаспоре, интервју, Блиц, рубрика Култура, стр. 15, 16, Број 947, септембар 1999., Београд
  • Душан Видаковић, Тужан свет плутократије, робота и кловнова, интервју, Недељни дневник, рубрика Култура, стр. 29, година IV, број 153, 14. јануар 2000., Нови Сад, Војводина
  • З. Р., Четири наша писца, Политика, рубрика Културни живот, 8. децембар 2000., Београд
  • Р. Поповић, Ново у књижарским излозима, Поглед са висине (Разговори), Политика, 24. јануар 2000., Београд
  • Р. Поповић, Ново у књижарским излозима, Овако је било (Сунце себе гледа), Политика, 17. јануар 2000., Београд
  • Драган Богутовић, Песме симболи, Седам књига (Култура, књижевност, позориште, филм), Вечерње новости, стр. 10, 15. август 1999., Београд
  • Зорица Новаковић, Питања и недоумице, Свет књиге, Борба, 30. март 2000., Београд
  • Душан Цицвара, Снови из дијаспоре (Сунце себе гледа), Београдске новине, 17. септембар 1999., Београд

Спољашње везе[уреди]