Дејан Стојановић

Дејан Стојановић
Дејан Стојановић, Чикаго 2000.
Информације
Датум рођења	11. март 1959.
Место рођења	Пећ (НР Србија,  СФРЈ)
Дела
Најважнија дела	Круговање Сунце себе гледа Творитељ Знак и његова деца Облик
Потпис

Дејан Стојановић (11. март 1959.) је српско-амерички песник, публициста, пословни човек и бивши новинар. Његову поезију карактерише наглашено рефлексивни тон. По мишљењу одређених критичара, „Стојановић припада малом и аутохтоном кругу песника који у поеследњих неколико деценија представљају основну креативну и уметничку снагу српске поезије.”

Биографија

Породица

Породица Стојановић пореклом је из Црне Горе (Ораси, Љешанска нахија). Неки чланови породице преселили су се у Метохију раних тридесетих прошлога века.

Младост и зрело доба

Стојановић у Паризу, маја 1990.

Мада је Стојановић био пре свега заинтересован за филозофију и уметност, ипак је студирао права и дипломиаро на Универзитету у Приштини. Своја друга интересовања планирао је да настави касније.

Иако су његови први нагони за писањем били изражени чак у десетој години, он није почео да пише пре осамнаесте. Увек је знао да ће бити писац, мада је очекивао да ће то бити у домену филозофије, пре него литературе, зато што је већ као врло млад установио и обрадио систем специфичних филозофских идеја. Ране 1978. почео је да пише поезију готво случајно. Највероватније да је био мотивисан интензивном заљубљеношћу у девојку из истог града. Једног јутра пробудио се с кратком, али готовом песмом у глави. Слично искуство поновило се следећег дана, а то исто десило се и неколико дана касније. Ово искуство оценио је као сигуран знак да би требало да настави с писањем песама, што је и учинио, али је неколико година крио своје радове.

После овог периода, своје тајне наклоности почео је исказивати отвореније и објавио је своје прве радове у неким од најзначајниих листова и часописа у бившој Југославији – загребачком Оку и Јединству и Стремљењима у Приштини. Раних осамдесетих, постао је секретар, па затим председник Књижевног клуба Карагач у Пећи. Понуђено му је било и место уредника на локалном радиу, али је ову понуду одбио; ипак, направио је неколико интервјуа с неколико значајних косовских уметника. Његова прва књига песма, Круговање, била је спремна за штампу 1983., али није објављена пре 1993. Неке старије песме уклоњене су из књиге, а њихово место заузеле су песме написане између 1983. и 1986., као и последња песма у књизи, „Мелодија најстаријег завичаја“, која је написана у Америци 1991. Као млад писац, 1986. био је награђен на литерарном фестивалу, Октобарска свитања, у Бору у конкуренцији од око 200 песника из целе бивше Југославије. Касних осамдесетих прошлога века постао је члан Управног одбора Књижевне омладине Србије.

Године 1990. основао је компанију Метох и планирао издавачку делатност, међу другим пословима, а такође и часопис под истим именом. Неки српски писци из Београда, који су били планирани као чланови редакције, били су ватрени поборници ове идеје.

У последњих неколико година, Стојановић је почео да пише на еглеском и у припреми су за штампу неколико његових књига написаних на енглеском.

Спаљени рукописи и библиотека

У раној младости, Стојановић је разрадио филозофски систем у оквиру његове генералне идеје о апсолуту као искључиво метафизичком феномену, и релативитету као појавности или оспољењу апсолутног света кроз мноштво на путу према првобитној суштини. Написао је неколико стотина страница на ове теме, као и есеје о језику и литератури. Нажалост, ови рукописи, заједно с библиотеком од преко хиљаду књига, пажљиво бираних годанама, спалили су милитантни Албанци после завршетка рата на Косову 1999. Његове књиге и рукописи налазили су се привремено у пословним просторијама његовог брата у центру Пећи.

Мисао и филозофија у Стојановићевој поезији

Филозофија, иако у новијим временима сведена на ужи оквир, у античким временима била је у блиској вези с поезијом. Ово потврђују моноги стари текстови, као Веде и Упанишаде на пример. С друге стране, често се превиђа чињеница да су се и поједини предсократовски филозофи, као Парменид и Емпедокле, користили искључиво стихом за изражавање својих филозофских идеја. Тако да и поред донекле чудних токова у развоју филозофије и поезије ипак се може рећи да мисаоност и филозофија нису нешто страно поезији, већ, напротив, да су иманентни и саставни део поезије од самих почетака људске цивилизације.

	Стојановићев песнички концепт управо указује на једну мисаону основу која има филозофске и поетичке референце.... У поезији низа српских песника, чак и оних који припадају кругу такозваних чистих лиричара (Црњански) наилазимо на елементе појединих филозофских система или праваца који су постали песничке, чулне чињенице, као што се ово дешава и у поезији наглашено чулних, метафизичких песника (Бранко Миљковић). Зато се може рећи да помињање „атома“, „нечујне мелодије“, „елемената“ ... у Стојановићевој поезији несумњиво упућује на предсократовску мисао, или ону прву, изворну филозофију, у којој Биће и мишљење још увек нису били одвојени. Атомисти, питагорејци, филозофија праелемената, или Зенонове апорије – то су упоришта Стојановићеве поезије.
	— Милослав Шутић

Модерни класицизам

Алек Вукадиновић и Дејан Стојановић, Београд 1990

Осамдесетих година прошлога века, Алек Вукадиновић, у свом поговору, „Песнички кругови Дејана Стојановића“ (мада је књига Круговање објављена тек 1993.), своје мишљење о Стојановићу и његовој поезији исказао је овим речима:

	Специфичан, изненађујуће оригиналан, изван токова колективно негованих сензибилитета и помодних трендова, Стојановић је изразит пример стваралачког индивидуализма у генерацији која је тај индивидуализам најмање неговала. Зато је његова књига Круговање не само пример изразитог песничког домета, који представља снажан прилог и подстицај изузетно значајном току нашег песништва, него и објава једног моралног и духовног пројекта. Пројекта који припада традицији српске духовности у најбољем и најизворнијем смислу те речи … и у контексту савременог песништва највише се приближава модерном класицизму.
	— Алек Вукадиновић

Новинарство

Сол Белоу и Дејан Стојановић на Универзитету у Чикагу 1992.

Момо Капор и Дејан Стојановић у Београду 1990.

Почетком 1990. Стојановић је почео је да пише за први опозициони лист у Србији, Погледи. У овом периоду интервјуисао је неке од најпознатијих српских писаца у Београду, међу којима и Мома Капора, Алека Вукадиновића, и Николу Милошевића. Током своје друге посете Паризу у мају и јуну 1990. интервјуисао је неколико познатих српских сликара – Љубу Поповића, Петра Омчикуса, и Милоша Шобајића, као и француског математичара и песника Жака Клода Вилара. У децембру 1990. отишао је у Америку као страни дописник планирајући да остане шест месеци до годину дана и да се потом врати у Југославију.

За књигу интервјуа Разговори добио је награду Растко Петровић Удружења књижевника Србије и Матице исељеника Србије. У књизи су се нашли, поред већ поменутих интервјуа, и интервјуи с неколико великих америчких писаца, укључујући Сола Белоуа, Чарлса Симића, и Стива Тешића.

	Књига новинских текстова и интервјуа Дејана Стојановића настала је почетком деведесетих. Склон истраживању, аутор ове књиге, који је пре свега песник по вокацији, завршио је као и најбољи представници наше књижевне речи – у иностранству. Изгнанство је вечна присутност наше књизевности, и као по правилу њени представници су наша најбоља пера. Тако су присилни изгнаници били Дучић и Растко Петровић, а добровољни Киш и Пекић. У том друштву нашао се Дејан Стојановић. Његово изгнанство је добровољно. Након десет година испало је да је добровољно да не би било присилно. Посебна симболика Стојановићевог изгнанства јесте у томе да је отаџбину напустио у години три века Сеобе Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем.
	— Александар И. Поповић

Стил

Стојановићеве књиге сачињене су од циклуса сажетих песама, једноставних и у исто време комплексних у смислу пажљиво организоване структуре. То је разлог зашто његове књиге, мада поједине изразитије од других, остављају утисак дугих поема или спевова. Ово се нарочито односи на књиге Знак и његова деца,Облик, и Творитељу којима је, с релативно малим бројем речи понављаним у различитим контекстима, успео да створи и разради своју сопствену космогонију. Из тог разлога један критичар га је описао као космософисту. У својим песмама, он покрива најмање и највеће теме с подједнаком пажњом, често их сводећи на ниво апсурда и парадокса, постепено градећи нове перспективе и значења која нису само поетска ни по пореклу ни по сврси. Поједине теме и преокупације, било да се ради о камичцима или галаксијама, присутне су у свим његовим књигама, и може се рећи да су његове песничке књиге, по себи, дуге поеме које све заједно служе као саставни чиниоци једне хипер-књиге коју он још увек дограђује и допуњује. „Ако је одраз елеганције једноставност, онда ови стихови спадају у ред најелегантнијих“, по речима Бранка Микашиновића."

Галерија

Стив Тешић и Дејан Стојановић у Чикагу 1990. Принц Томислав Карађорђевић и Дејан Стојановић у Чикагу 1993. Хелен Делић Бентли и Дејан Стојановић у Чикагу 1993. Жак Клод Вилар и Дејан Стојановић у Паризу, маја 1990.

Књиге песама

Дејан Стојановић, Круговање (1978-1987), 1993. јпг

• Круговање: 1978–1987, Народна књига, Алфа, Београд, 1993.
• Круговање: 1978–1987, друго издање, Народна књига, Алфа, Београд, 1998.
• Сунце себе гледа, Књижевна реч, Београд, 1999.
• Знак и његова деца, Просвета, Београд, 2000.
• Облик, Граматик, Подгорица, 2000.
• Творитељ, Народна књига, Алфа, Београд, 2000.
• Круговање, треће издање, Народна књига, Алфа, Београд, 2000.
• Плес времена, Конрас, Београд, 2007.

Интервјуи

• Разговори, Књижевна реч, Београд, 1999

Библиографија

• Бранко Микашиновић, Сунце себе гледа (енгл. World Literature Today, A Literary Quarterly of the University of Oklahoma, Norman, Oklahoma, Volume 74, Number 2, Page 442, Spring 2000)
• Милослав Шутић, Значајни домети кратке лирске форме, Књижевна реч, број 515, јул 2001.; Одзиви, стр. 67, Конрас, библиотека Грош, 2002., Београд
• Алек Вукадиновић, Песнички кругови Дејана Стојановића, Круговање, Поговор, стр. 69, 1993., Београд
• Петар В. Арбутина, Сунце себе гледа, Соларни круг истине, Поговор, Књижевна реч, Београд, 1999.
• Мирослав Мирковић Буца, Пркос тамним силама, Илустрована политика, рубрика Читати или не читати, број 2177, 7. X 2000., Београд
• Александар Петров, Песник пред отвореним вратима, Американски Србобран, Књижевни додатак, децембар 2000., Питсбург
• Петар Арбутина, Знак и његова деца, 2000., Београд
• Давид Кецман Дако, Знакови смисла, Борба, 15. 3. 2001., Београд
• Оливер Јанковић, Белина света и папира, Борба, 28, 29, 30. 11. 2000., Београд
• Невена Витошевић, Симфонија знакова или складна породица, Књижевна реч, број 513, стр. 49, фебруар 2001., Београд
• Зоран Мишић, Погледи, број 159, август 1994., Крагујевац
• Душан Видаковић, Уметност интервјуисања, Збиља, број 62/63, новембар/децембар 2000.
• Душан Видаковић, Слабији састав дијаспоре, интервју, Блиц, рубрика Култура, стр. 15, 16, Број 947, септембар 1999., Београд
• Душан Видаковић, Тужан свет плутократије, робота и кловнова, интервју, Недељни дневник, рубрика Култура, стр. 29, година IV, број 153, 14. јануар 2000., Нови Сад, Војводина
• З. Р., Четири наша писца, Политика, рубрика Културни живот, 8. децембар 2000., Београд
• Р. Поповић, Ново у књижарским излозима, Поглед са висине (Разговори), Политика, 24. јануар 2000., Београд
• Р. Поповић, Ново у књижарским излозима, Овако је било (Сунце себе гледа), Политика, 17. јануар 2000., Београд
• Драган Богутовић, Песме симболи, Седам књига (Култура, књижевност, позориште, филм), Вечерње новости, стр. 10, 15. август 1999., Београд
• Зорица Новаковић, Питања и недоумице, Свет књиге, Борба, 30. март 2000., Београд
• Душан Цицвара, Снови из дијаспоре (Сунце себе гледа), Београдске новине, 17. септембар 1999., Београд

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Дејан Стојановић

• Песме Дејана Стојановића на енглеском
• Вебсајт Дејана Стојановића
• Дејан Стојановић, Отворена библиотека
• Дејан Стојановић, Интернет архива
• Каталог
• Песме на енглеском, Дејан Стојановић
• Песме Дејана Стојановића на француском
• Рефлексије са Солом Белоуом
• Интервју са Чарлсом Симићем
• Неколико момената са Стивом Тешићем