Дељење

Из Википедије, слободне енциклопедије

Дељење (ијекавски: дијељење) је:

  1. растављање на саставне делове;
  2. математичка четврта рачунска радња[1].

Дељење у математици[уреди]

x = \frac{a}{b}

Дељење у математици је, дакле, операција супротна множењу. То је рачунска радња којом се из датог производа и једног чиниоца, тј. фактора, добија други чинилац. Поделити a са b значи наћи такво x да је b·x = a, или x·b = a. Дати производ a се назива дељеник, дати чинилац b назива се делилац, или делитељ, а непознати, тражени други чинилац x се назива количник или однос a са b. Операција дељења се означава са две тачке (a:b), или хоризонталном цртом \frac{a}{b}, или косом цртом (a/b).

У прстену целих бројева дељење није увек изводљиво. На пример 12 је дељиво са 6, али није дељиво са 5. Ако се у дељењу целог броја a целим бројем b као количник добија цео број, каже се да је први број дељив (без остатка) са другим. У пољу рационалних бројева дељење је увек изводљиво и једнозначно, сем дељења с нулом. Ако је b≠0, за a≠0 ће бити a≠b·0. У дељењу a=0 са b=0 количник x може бити сваки број. Међутим, да се не би нарушила једнозначност операције, дељење нулом се и у таквом случају сматра немогућим.

Дељење са остатком два цела броја a и b који нису негативни је изналажење два броја x и y, који такође нису негативни, и који задовољавају услове: 1) a=bx+y, 2) y<b. Број a се назива дељеник (дивиденд), број b је делилац (делитељ, дивизор), x је непотпуни количник (кад је y≠0) или количник (кад је y=0), y је остатак.

Аналогно овоме се дефинише дељење и дељење с остатком за полином.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ др Милош Московљевић, Речник савременог српског књижевног језика, Гутенбергова Галаксија, Београд, 2000.

Спољашње везе[уреди]