Дизајн ентеријера

С Википедије, слободне енциклопедије
Ентеријер музеја дизајна Ред Дот

Дизајн ентеријера (архитектура ентеријера) је архитектонско-дизајнерска дисциплина, која се реализује у масивном и конкретном архитектонском простору шта је доказ да је то стваралаштво у својој суштини спајајући елеменат између велике архитектуре и малога дизајна.

Под дизајном ентеријера сматра се уређење и осмишљавање унутрашњих простора. Неуки често кажу „унутрашњи ентеријер“, што је погрешно, као што је погрешно сматрати намештај за ентеријер. Под ентеријером се подразумева уређење композиција и организација пода плафона и зидова у архитектонском простору.

Занимање[уреди | уреди извор]

Ентеријером се баве стручњаци дизајнери ентеријера и архитекти који су се специјализовали за унутрашњи простор — ентеријер. Он обухвата уређење унутрашњости просторија коришћењем боја, материјала, намештаја, извора светлости, притом поштујући основне чиниоце дизајна: пропорције, композицију, ритам итд.

Образовање[уреди | уреди извор]

Ентеријер пословних просторија удружења Агрохемија Београд, дизајнирао Гојко Варда 1967. године

На Архитектонском факултету у Београду постоји специјализација са избором "ентеријер" од предавања и вежбање у атељеу који је водио професор арх. Зоран Петровић. У Немачкој је званје "Inenarchitekt/ -in " (нем. архитекта унутрашњег простора) заштићено је по Закону и може га добити само специјализовани архитекта који има одређену праксу у овој делатности. Они се баве решењима архитектонског унутрашњег простора реализацијом и уређењем елемената ентеријера:

  • зидови
  • подови
  • плафони и цела филозофија рада се састојиу обезбеђењу функционалности, практичности и диспозиционог рашчлањивања појединих организационих елемената и одређивању, усаглашавању и композицији боја.

Укратко решено од подова, плафона и кроз обојеност зидова, све до намештаја (намештај није ентеријер) па све до нпр. одређивање уметничких дела унутар простора и сл. У ширим оквирима се ентеријер може схватати као животни стил који следи трендове, нуди инспирације и одаје интимност становања и укусе особе који га употребљава и којој је намењен.

Теме[уреди | уреди извор]

Сала за седнице

Поља рада[уреди | уреди извор]

  • Индустријске зграде
  • Изградња изложбених хала, излагачких простора, музеја
  • Болничке зграде
  • Спортски и фискултурни објекти
  • Робне куће
  • Хотели и гастрономски објекти
  • Објекти културе (Опере, позоришне зграде, концертне зграде)
  • Приватни стамбени и пословни објекти, репрезентативни објекти и атељеи, библиотеке
  • Сакрални објекти (цркве, манастири)
  • Административне и управне зграде, (банке, сале за конференције, школски објекти)
  • Саобраћајни објекти (аеродроми, жељезнички објекти) итд.


Ентеријер под којим се подразумева унутрашњи простор у архитектури је у супротности са екстеријером под којим се подразумева спољашњи простор архитектуре које се бави организовањем и одређивањем- дефинисањем категорије простора према човеку који је мерило ствари.

Циљеви[уреди | уреди извор]

Циљ дизајна ентеријера је у промени или уређењу простора. Простор треба да буде искоришћен и пријатан, тј. да својим устројством и изгледом одговара намени.

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]