Диселдорф

Координате: 51° 13′ 32″ С; 6° 46′ 58″ И / 51.225556° С; 6.782778° И / 51.225556; 6.782778
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Дизелдорф)

Диселдорф
Düsseldorf
Диселдорф на Рајни ноћу
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Њемачка
Савезна држава Сјеверна Рајна-Вестфалија
ОкругДиселдорф
Основан1135.
Становништво
Становништво
 — 2015.612.178[1]
 — густина2.816 ст./km2
Географске карактеристике
Координате51° 13′ 32″ С; 6° 46′ 58″ И / 51.225556° С; 6.782778° И / 51.225556; 6.782778
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина38 m
Површина217,41[2] km2
Диселдорф на карти Немачке
Диселдорф
Диселдорф
Диселдорф на карти Немачке
Диселдорф на карти Сјеверне Рајне-Вестфалије
Диселдорф
Диселдорф
Диселдорф на карти Сјеверне Рајне-Вестфалије
Остали подаци
ГрадоначелникТомас Гајсел (СДП)
Поштански број40210—40629
Позивни број0211, 0203, 02104
Регистарска ознакаD
Веб-сајт
http://www.duesseldorf.de/

Диселдорф (њем. Düsseldorf, ниснем. Düsseldörp) град је на западу Њемачке. Налази се у Рурској области и главни град је њемачке савезне државе Сјеверна Рајна-Вестфалија. Према статистичким подацима од 31. децембра 2015. године град је имао 612.178 становника.[1] Диселдорф се први пут помиње 1135, а статус града добија 1288. године.

Смјештен у средишту Рурске област и европског економског региона, Диселдорф — уз Берлин, Франкфурт на Мајни, Минхен и Хамбург — један је од највећих економских, транспортних, културних и политичких средишта Њемачке.[3][4] Диселдорф је средиште многих великих предузећа, као што су E.ON и Henkel Group. Градски аеродром је међународно авио-чвориште. У Диселдорфу постоје двије луке, као и бројни универзитети, као што су Умјетничка академија Диселдорф и Универзитет Хајнрих Хајне у Диселдорфу.

Географија[уреди | уреди извор]

Положај[уреди | уреди извор]

Ријека Рајна у Диселдорфу

Град се налази на десној обали ријеке Рајне на њеном доњем току, на мјесту ушћа са ријеком Дисел. Данас се већи број четврти Диселдорфа (Оберкасел, Нидеркасел, Хердт и Лерик) налази на лијевој обали Рајне.

Град се налази на југу Рурске области, у агломерацији Рајна-Рур, која је једна он највећих у Европи и највећа у Њемачкој. У двадесет градова и четрнаест округа на територији већој од 10.000 km² живи више од 11.000.000 становника.[5] Због раста градова граница између њих је често чисто правне природе и пролази кроз улице (посебно западне границе града).

Највиша тачка града је Зандберг на истоку четврти Хубелрат која достиже висину 165,2 метра, док је најнижа тачка ушће ријеке Шварцбах у Рајну на сјеверу 28,23 метра надморске висине. Географско средиште града је Диселтал.

Клима[уреди | уреди извор]

Клима у Диселдорфу је претежно морска, јер је рељеф отворен у правцу Сјеверног мора. Доминантни западни вјетрови са собом доносе влажне ваздушне масе. Као резултат, град одликују благе зиме без снијежних падавина и умјерено и топло љето. Уопштено, временске прилике су промјенљиве. При просјечној температуру од 11,1 °C годишње падавине у Диселдорфу износе 805,8 милиметара. Град се налази у региону са најблажим зимама у Њемачкој — снијежни покривач постоји у просјеку само једанаест дана у години. Са 1554 сунчаних сати годишње Диселдорф се налази на једном од посљедњих мјеста на списку најсунчанијих градова у Њемачкој.[6]

Диселдорф
Климатограм
Ј
Ф
М
А
М
Ј
Ј
А
С
О
Н
Д
 
 
62
 
 
5
−1
 
 
48
 
 
6
−1
 
 
64
 
 
10
1
 
 
55
 
 
14
4
 
 
74
 
 
19
8
 
 
86
 
 
21
11
 
 
84
 
 
23
12
 
 
77
 
 
23
12
 
 
62
 
 
20
10
 
 
55
 
 
15
6
 
 
55
 
 
9
2
 
 
72
 
 
6
0
Просечне макс. и мин. температуре у °C
Укупне падавине у mm
Извор: [7]
Клима Диселдорфа (1990—2013)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 5,5
(41,9)
6,9
(44,4)
10,9
(51,6)
15,2
(59,4)
19,4
(66,9)
22,1
(71,8)
24,3
(75,7)
24,0
(75,2)
19,8
(67,6)
15,0
(59)
9,5
(49,1)
5,7
(42,3)
14,9
(58,8)
Минимум, °C (°F) 1,2
(34,2)
1,3
(34,3)
3,3
(37,9)
5,5
(41,9)
9,3
(48,7)
12,0
(53,6)
14,4
(57,9)
14,1
(57,4)
11,2
(52,2)
8,1
(46,6)
4,6
(40,3)
1,7
(35,1)
7,3
(45,1)
Количина кише, mm (in) 61,1
(2,406)
55,7
(2,193)
54,6
(2,15)
50,8
(2)
57,6
(2,268)
71,5
(2,815)
77,0
(3,031)
74,5
(2,933)
100,5
(3,957)
65,3
(2,571)
66,1
(2,602)
71,1
(2,799)
805,8
(31,725)
Сунчани сати — месечни просек 55,7 76,2 112,2 165,0 198,8 194,0 207,6 190,7 140,1 110,4 59,0 45,2 1.554,9
Извор: www.weatheronline.de

Административна подјела[уреди | уреди извор]

Окрузи и четврти Диселдорфа

Диселдорф се састоји од 10 градских округа, који су даље подијељени на укупно 49 градских четврти.[8] Сваки округ има савјет, који чини 19 чланова, изабраних на локалним изборима. На челу сваког савјета са налази предсједник. Савјети имају свој буџет и имају само савјетодавну улогу.[9]

Историја[уреди | уреди извор]

Прва насеља Германа у близини ушћа ријеке Дисел, на источној обали ријеке Рајне, постојала су прије 500. године. Први писани помен села под називом Дуселдорп је из 1135. године.

Гроф Адолф V фон Берг је 14. августа 1288. године Диселдорфу додјелио статус града. Овоме је претходила крвава борба за власт између Келнског надбискупа на једној страни и грофа Адолфа V на другој. Одлучујућа је била Битка код Ворингена 5. јула 1288. године, у којој је Келнски надбискуп који се противио додјељивању статуса града Диселдорфу поражен.

Након тога, грофу Вилхелму III је 1380. године краљ Вацлав IV додјелио титулу империјалног кнеза и он је ријешио да премјести своју резиденцију из удаљеног замка Бург на Вуперу. Нова пријестолница грофовије Берг је ојачана, а од 1386. године Вилхелм и његова супруга Ана преселили су се у нови замак на рајнском шеталишту. Од 1385. године Диселдорф је постао стална пријестолница Војводства Берг.

У периоду 1384—1395. град је значајно порастао и изграђена је Базилика Светог Ламберта.

За вријеме Вилхелма Богатог град је постао регионално средиште хуманистике и модерне хришћанске побожности и либералног католицизма. Након тога, како на пријестолу Јулих-Клеве-Берга није оставио насљеднике, настао је спор између Бранденбурга и Палатинат-Нојбуга о праву на пријесто, а градом је почео да влада шпански генерал Амброзије Спинола у име светог римског цара.

Након окончања рата за клевенско насљеђе, Диселдорф је пао под власт Палатинат-Нојбурга.

Кнез изборник Јохан Вилхелм, кога су Диселдорфци називали Јан Велем, послије рушења резиденције у Хајделбергу током Рата Велике алијансе изабрао је Диселдорф за своју главну резиденцију. Овај период је обиљежио значајан урбана развојна дјелатност. Развојни бум настављена је са његовим насљедником изборним кнезом Карлом Теодором, који је основао многе дворце и институте у Диселдорфу, поставивши основу за многе колекције. У његову част један од средишњих градских округа назван је Карлштадт.

Упркос систему утврђења, који је подигнут око града 1732. године, током Седмогодишњег рата Диселдорф су 1757. године заузели Французи, а затим су капитулирали пред војводом Фердинандом фон Брауншвајг-Волфенбитлом 1758. године.

Становништво[уреди | уреди извор]

Привреда[уреди | уреди извор]

У граду је седиште многих великих компанија: Хенкел (хемија), E.ON (енергија), Рајнметал (металургија), Водафон (телекомуникације), ЛТУ (аеро-транспорт) итд. У граду послује преко 5000 страних компанија. Ту је присутно и 170 банака, од тога 50 страних. Пословни торањ Араг је висок 124,9 метара. У Диселдорфу живи колонија од 7000 Јапанаца, највећа у Европи.

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Аеродром Диселдорф је трећи по промету путника у Немачкој (16 милиона путника 2007). Налази се 8 km од града.

Култура[уреди | уреди извор]

Диселдорф је модна престоница Немачке и отуда његов надимак: „мали Париз“. Познат је по свом градском шеталишту са мноштвом модних бутика - Кенигсале (Königsallee, Краљевска алеја).

Немачка опера на Рајни (Die Deutsche Oper am Rhein) изводи опере и балете на две сцене, у Диселдорфу и Дуизбургу.

Популарна електро-поп група Крафтверк је из Диселдорфа. Диселдорф и Келн се сматрају великим ривалима за економски и културни примат у долини доње Рајне.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Information und Technik Nordrhein-Westfalen (IT.NRW) - Bevölkerungszahlen auf Basis des Zensus vom 9. Mai 2011”. www.it.nrw.de (на језику: немачки). IT.NRW - Zentralbereich 14 "Marketing und Öffentlichkeitsarbeit". Архивирано из оригинала 14. 07. 2016. г. Приступљено 08. 08. 2017. 
  2. ^ „Düsseldorf - die wichtigsten Zahlen und Fakten” (на језику: немачки). Landeshauptstadt Düsseldorf. Архивирано из оригинала 16. 01. 2013. г. Приступљено 29. 1. 2013. 
  3. ^ „GaWC: Classification of cities 2010”. Globalization and World Cities Research Network. 2010. Архивирано из оригинала 02. 02. 2013. г. Приступљено 29. 1. 2013. 
  4. ^ „Standortprofil Düsseldorf” (PDF) (на језику: немачки). Landshauptstadt Düsseldorf. 4. 7. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 10. 2012. г. Приступљено 29. 1. 2013. 
  5. ^ Grier, Charles H. Analyse geeigneter Vergleichsregionen für die Metropolregion Rhein-Ruhr (PDF) (на језику: немачки). Düsseldorf: Bezirksregierung Düsseldorf. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 06. 2004. г. Приступљено 09. 08. 2017. 
  6. ^ „Die 30 sonnigsten Städte Deutschlands”. Rheinische Post. Rheinische Post Verlagsgesellschaft mbH. Архивирано из оригинала 05. 09. 2012. г. Приступљено 8. 2. 2013. 
  7. ^ „Langjährige Mittelwerte” (на језику: немачки). Deutsche Wetterdienst. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 8. 2. 2013. 
  8. ^ „Aus den Stadtteilen” (на језику: немачки). Landeshauptstadt Düsseldorf. Архивирано из оригинала 16. 01. 2013. г. Приступљено 8. 2. 2013. 
  9. ^ „Bürgernahe Selbstverwaltung” (на језику: немачки). Landeshauptstadt Düsseldorf. Архивирано из оригинала 24. 01. 2013. г. Приступљено 8. 2. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Grier, Charles H. Analyse geeigneter Vergleichsregionen für die Metropolregion Rhein-Ruhr (PDF) (на језику: немачки). Düsseldorf: Bezirksregierung Düsseldorf. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 06. 2004. г. Приступљено 09. 08. 2017. 
  • Dross, Fritz (2007). Kleine Düsseldorfer Stadtgeschichte (на језику: немачки). Regensburg: Friedrich Pustet. ISBN 978-3-7917-2051-7. 
  • Weidenhaupt, Hugo (1983). Kleine Geschichte der Stadt Düsseldorf (на језику: немачки) (9., überarbeitete Aufl. изд.). Düsseldorf: Triltsch. ISBN 978-3-7998-0000-6. 
  • Bollen, Hrsg. Manfred Becker-Huberti. Texte Manfred Becker-Huberti .... Fotogr. Markus (2009). Düsseldorfer Kirchen die katholischen Kirchen im Stadtdekanat Düsseldorf (на језику: немачки). Köln: Bachem. ISBN 978-3-7616-2219-3. 
  • Gay], Jutta (2006). Streit am Rhein : das Buch über Köln und Düsseldorf (на језику: немачки) (1. Aufl. изд.). [Köln]: Lund-Verl.-Ges. ISBN 3938486031. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]