Димитар Влахов
| ДИМИТАР ВЛАХОВ | ||
| Димитар Влахов | ||
| Датум рођења | 8. новембар 1878. | |
| Место рођења | Кукуш, |
|
| Датум смрти | 7. април 1953. (81 год.) | |
| Место смрти | Београд, НР Србија, |
|
| Професија | професор | |
|
|
||
| Члан КПЈ од | 1944. | |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |
|
|
||
| Функција | Председник Президијума НР Македоније |
|
| Мандат | 1946 — 1947. | |
| Претходник | Методије Андонов Ченто | |
| Наследник | Благоја Фотев | |
Димитар Влахов (1878 — 1953) био је професор, публициста, револуционар, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник ФНР Југославије и НР Македоније.
[уреди] Биографија
Рођен је 8. новембра 1878. године у Кукушу, у Грчкој. Школовао се у родном граду, Солуну и Софији. Студирао је у Немачкој и Швајцарској, 1903. године је дипломирао хемију на Софијском универзитету.
Веома рано се укључио у македонски национално-ослободилачки покрет. Године 1904. је постао члан Централног комитета ВМРО-а и руководилац ВМРО-а у Солуну. Био је ухапшен 1904. од турских власти и служио казну до 1905. године.
За време боравка у Швајцарској, повезао се са социјалистичким круговима. По избијању Младотурске револуције 1908, био је изабран за посланика у новом парламенту као представник левице у македонском национално-ослободилчаком покрету. Био је члан Народне федеративне партије. Учествовао је и у раду Солунске социјалистичке федерације.
После Балканских ратова, револуционарну делатност је наставио из емиграције.
Године 1917. после анексије Македоније од стране Бугарске, Дмитар Влахов је постао управник Приштинске области. После завршетка Првог светског рата је вршио дужност бугарског генералног конзула, прво у Одеси, а потом у Бечу.
Године 1924. био је један од организатора потписивања тлз. "Мајског манифеста" у Бечу, у којем ВМРО усаглашава дејство заједно са комунистичким партијама Балкана. Тако је учествовао у формирању ВМРО (обедињене), одбацујући терористичке методе деловања ВМРО-а под утицајем Ванча Михајлова. После потписивања "Мајског манифеста" Дмитар Влахов је био опозван од стране бугарске владе.
Од 1925. до 1944. године је био члан Бугарске комунистичке партије. Од 1936. до 1944. године је живео у Совјетском Савезу. У емиграцији је био уредник "Македонског дела" У Бечу, Берлину и Паризу. У Паризу је сарађивао са Георгим Димитровом.
Након напада Немачке на Совјетски савез 1941, учествовао је у раду Свесловенског конгреса као представник македонског народа.
Године 1944. се враћа у Југославију и постаје члан Централног комитета Комунистичке партије Македоније. На Другом заседању АВНОЈ-а 1943, у одсуству је био изабран за потпредседника, а потом и за председника Президијума Народне скупштине ФНРЈ. На Другом заседању АСНОМ-а у децембру 1944, био је изабран за члана Президијума АСНОМ-а.
Био је председник Народног фронта Македоније, а касније Социјалистичког савеза радног народа Македоније.
Године 1946, био је члан југословенске делегације на Париској мировној конференцији.
Од 1946. до 1947. године је обављао функцију председника Президијума Народне скупштине НР Македоније.
На Шестом конгресу КПЈ 1952, био је изабран за члана Централне ревизионе комисије КПЈ.
Умро је 7. априла 1953. године у Београду.
[уреди] Литература
- Македонска енциклопедија (књига прва). „МАНУ“, Скопље 2009. година.
[уреди] Спољашње везе
- Густав Влахов "Биографија Димитра Влахова“, Скопље, 1966
- „Борбите на македонскиот народ за ослободување“, Виена, 1925, Библиотека "Балканска федерация", № 1 , Димитар Влахов
| Председници Президијума НР Македоније - Председници Председништва СР Македоније од 1944. до 1991. године | ||
|---|---|---|
|
М. Андонов Ченто (1944-1946) | Д. Влахов (1946-1947) | Б. Фотев (1947-1950) | В. Смилевски (1951-1953) | Д. Стојанов (1953) | Л. Колишевски (1953-1962) | Љ. Арсов (1962-1963) | В. Смилевски (1963-1967) | М. Хаџивасилев (1967-1968) | Н. Минчев (1968-1974) | В. Смилевски (1974-1979) | Љ. Арсов (1979-1982) | А. Чемерски (1982-1983) | Б. Талески (1983-1984) | Т. Буклески (1984-1985) | В. Апостолски (1985-1986) | Д. Ставрев (1986-1988) | Ј. Богдански (1988-1990) | В. Митков (1990-1991) | К. Глигоров (1991) |
||