Димитрије Деметер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Димитрије Деметер

Dimitrije Demeter.jpg
Димитрије Деметер

Информације
Датум рођења 21. јул 1811.
Место рођења Загреб (Аустријско царство)
Датум смрти 24. јун 1872.
Место смрти Загреб (Аустроугарска)
Дела
Потпис

Димитрије Деметер (псеудоним Афрановић) (Загреб, 21. јул 1811Загреб, 24. јун 1872) је био хрватски књижевни и позоришни стваралац.

Деметер потиче из трговачке породице грчког порекла (неки извори наводе и цинцарско и влашко порекло). Био је песник, приповедач и драмски писац, а међу културним дјелатницима својега времена посебице је заслужан за развитак новијег хрватскога позоришта, ком је од 1840. па до средине шездесетих година 19. века био неоспорни предводник. Студирао је филозофију у Грацу, а медицину у Бечу и Падови. За време студија бавио се књижевним радом, а након повратка са студија у домовину прикључио се илирском покрету. У почетку је радио као лекар, а од 1841. године бавио се само књижевношћу. У својим драмским текстовима настојао је спојити традицију старе хрватске књижености с тенднцијама у европској драми. Користио се најчешће историјским темама да би изразио своје родољубне тежње и проговорио о актуелним друштвеним приликама.

Тако у својој најпознатијој драми Теута (1844) заговарап идеју о илирском пореклу Јужних Словена. Писао је и приповетке, фељтоне, књижевне и позоришне критике, либрета за опере Ватрослава Лисинског Љубав и злоба и Порин, као и драме Драматичка покушења I (1834.) и Драматичка покушења II (1844), а нарочито је важна његова улога у организовању културног живота у Загребу и Хрватској. Уређивао је алманах Искра, Suüslavische Zeitung, Даницу, Народне новине и Хрватски сокол.

Једно од његових најпознатијх остварења је раноромантичка поема Гробничко поље, настала 1842. у поводу 600. годишњуце битке на Гробничком пољу, гдје су према легенди Хрвати поразили Татаре. То дело у свим елементима показује да га је писао доиста талентиран стваратељ, иако му је то био литерални првенац.

У њему се испреплећу два основна мотива: мотив крајолика и мотив родољубља. Исто тако по узору на Бајрона у Гробничком пољу појављује се појам светског бола. Деметар је користио десетерцима и дванаестерцима како би избегао монотони шаблон народне песме, а истичући у први план сликање снажних карактера јунака и њихове страсти, он својој поеми уместо наративне епске тенденције даје јаку драмску ноту, подсећајући на Бајроново стваралаштво.

Темељна се визија песникова своди на истицање општељудског проблема: борбе између добра и зла, при чему добро увек на крају побеђује, па тај Деметров спев-поема у многочему, и стихом и темом, најављује најзначајније дело тога књижевног раздобља, спев Смрт Смаил-Аге Ченгића од Ивана Мажуранића. Унутар поеме посебно место заузима Пјесма Хрвата, осмерачка будница данас најпознатија по свом почетном стиху „Просто зраком птица лети“.

Деметер је један од потписника Бечког књижевног договора о заједничком књижевном језику Хрвата и Срба.

Он је један од оснивача ХНК-а: на његово залагање Хрватски сабор је утемељио стално кпозориште, ком је Деметер био управитељ и драматург. Године 1907. утемељена је Деметрова награда за драму.