Димитрије Палеолог

Из Википедије, слободне енциклопедије
Димитрије Палеолог
Датум рођења 1407.
Место рођења Цариград (Византијско царство)
Датум смрти 1470.
Место смрти Хадријанопољ (Отоманска империја)
Порекло и породица

Димитрије (II) Палеолог (грч. Δημήτριος Παλαιολόγος) је био последњи морејски деспот (14491460). Био је пети син византијског цара Манојла II (13911425) из династије Палеолога и његове супруге, српске принцезе, Јелене Драгаш. Током свог живота, био је у сталном сукобу са браћом, покушавајући да дође до власти ослањајући се махом на Османлије. У својој владавини Морејом, водио је туркофилску политику и био је у сталном сукобу са млађим братом и савладаром Томом (14281460), што ће на крају довести до пада деспотовине. Последње године је провео у Хадријанопољу као таст отоманског султана Мехмеда II (14511481).

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Михајло IX Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
8. Андроник III Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Рита Арменијска
 
 
 
 
 
 
 
4. Јован V Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Амадеус V
 
 
 
 
 
 
 
9. Ана Савојска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Марија од Брабанта
 
 
 
 
 
 
 
2. Манојло II Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Михајло Кантакузин
 
 
 
 
 
 
 
10. Јован VI Кантакузин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Теодора Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
5. Јелена Кантакузин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Андроник Асен
 
 
 
 
 
 
 
11. Ирина Асен
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
{{{23}}}
 
 
 
 
 
 
 
1. Димитрије Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
{{{24}}}
 
 
 
 
 
 
 
12. Дејан
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
{{{25}}}
 
 
 
 
 
 
 
6. Константин XI Драгаш
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Стефан Урош III Дечански
 
 
 
 
 
 
 
13. Теодора Српска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Теодора Бугарска
 
 
 
 
 
 
 
3. Јелена Драгаш
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
{{{28}}}
 
 
 
 
 
 
 
{{{14}}}
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
{{{29}}}
 
 
 
 
 
 
 
{{{7}}}
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
{{{30}}}
 
 
 
 
 
 
 
{{{15}}}
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
{{{31}}}
 
 
 
 
 
 

Порекло и породица[уреди]

Рођен је у Цариграду, као други син (од десеторо деце), Манојла II и Јелене Драгаш (ћерке Константина Драгаша (Дејановића)), обласног господара који је владао источном Македонијом. По мајчиној линији Константин је, као и његов брат Јован VIII (14251448), је био чукунунук краља Србије Стефана Дечанског (13221331) чија се ћерка удала за севастократора Дејана (родоначелника Дејановића и оца Константина Дејановића Драгаша) и по тој основи потомак Немањића. Константин је одрастао у Цариграду и по свему је био прави Византинац, али је свом имену додао и мајчино презиме Драгаш. Поред Константина, Манојло и Јелена имали су још неколико деце.

Име Живео Титула Владао
Јован (VIII) 13921448. византијски цар Византијом (од 1421. као савладар, самостално 1425—1448)
Теодор (II) (13961448) морејски деспот Морејом (1407—1443)
Константин (XI) (14051453) морејски деспот, византијски цар Морејом (1428—1448) и Византијом (1449—1453)
Андроник (14031429) деспот Солуном (1408—1423)
Тома (14091465) морејски деспот Морејом (1428—1460)
Константин (1393/13971400/1405)
Михајло (1406/14071409/1410)

Димитрије се два пута женио:

  • 1436. године Зојом Параспондилос, византијском племкињом која је умрла 1440. године
  • 1441. године Теодором Асен, умрлом 1470. или 1471. године

Са својом другом супругом имао је једну ћерку Јелену, коју је удао за отоманског султана Мехмеда II.

Живот и владавина[уреди]

Димитрије је рођен у Цариграду око 1407. године. Након практичног преузимања власти његовог најстаријег брата Јована VIII (14251448), који је од 1421. године владао као савладар њиховом тешко болесном оцу, Димитрије је 1423. године пребегао у краљевину Мађарску код Жигмунда Луксембуршког (13871437). Његови мотиви нису познати, али је највероватније био незадовољан поделом власти.[1] Касније се вратио у Византију и од 1429. године влада Лемносом.

Његов старији брат и византијски цар Јован VIII упутио се 1436. године на Апенинско полуострво да би преговарао о унији и помоћи коју би западне земље могле да пруже Византији у одбрани од Османлија. На овом путу и на сабору у Ферари и Фиренци, уз велики број свештеника и мислилаца, пратиће га и антиунионистички настројени Димитрије[1]. Боравак на Западу се окончао склапањем Фирентинске уније 1439. године, а Димитрију је након повратка додељена на управу Месемврија.

Он је 1442. године, уз војну помоћ Османлија, опсео Цариград у покушају да преузме власт користећи се Фирентиском унијом као поводом. Иако је његов напад одбијен, враћен му је на управу Лемнос, а наредне године се окончава његова управа над Месемвријом. Након смрти његовог старијег брата Теодора (II) (14071443) 26.06.1448. године, бива му додељен на управу његов посед крај Цариграда, Селимврија. Крајем исте године, умро је још један његов брат и тадашњи византијски цар Јован VIII, након чега Димитрије Селимврију предаје свом брату и новом цару Константину XI Драгашу (14491453) и преузима његове поседе у Мореји.


Морејом је, уз Константина, владао и њихов млађи брат Тома са којим је Димитрије рано дошао у сукоб. Нетрпељивост између њих резултовала је већ 1450. године практичном поделом Морејске деспотовине на два дела. Њихов сукоб је додатно слабио византијску одбрану, тако да су у доба последње отоманске опсаде Цариграда 1453. године успели само да сузбију њихов упад у Мореју, немоћни да пруже било какву помоћ опсађеном граду који је пао 29.05. У завршним борбама је погинуо њихов старији брат и последњи византијски цар Константин Драгаш, а Византија је практично престала да постоји. Сукоб између Томе и Димитрија се наставио, а попримио је и политичку димензију, пошто се Тома залагао за сарадњу са Папством и италијанским државицама у циљу опстанка Морејске деспотовине, док је Димитрије сматрао да од Запада неће добити помоћ и да је боље бити добар вазал отоманском султану Мехмеду II.

Османлије су 1458. године напале и заузеле северни део Мореје, да би је 1460. године заузеле у целини, чиме је престао да постоји последњи остатак византијске државе на Балканском полуострву. Сам Димитрије им је предао Мистру, након чега је своју ћерку Јелену удао за отоманског султана Мехмеда II. После тога је отишао у Хадријанопољ, а зет му је доделио приходе од Еноса, Лемноса, Имброса, Тасоса и Самотраке на доживотно уживање. Међутим 1467. године, Димитрије је пао у султанову немилост.

Умро је у Хадријанопољу 1470. године, као монах Давид.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]



Претходник:
Константин XI Палеолог
Морејски деспот са братом Томом
(14491460)
Наследник:
Мехмед II уништава Морејску деспотовину
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}