Димитрије Ростовски

Из Википедије, слободне енциклопедије
P christianity.svg Овaj чланак је написан хагиографским стилом, а такође је највероватније и историјски неутемељен. Ако желите да га средите, приведите стил енциклопедијском критеријуму, и додајте му проверљиве и поуздане референце или литературу.

      Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Димитрије Ростовски

Dimitry rostovsky 17c.jpg
Икона Димитрија Ростовског из 20. века

Датум рођења 1651.
Место рођења Макарово
Датум смрти 28. октобар 1709.
Место смрти Ростов

Свети Димитрије, митрополит Ростовски, рођен у Макарову код Кијева децембра 1651; на крштењу добио име Данило.

Школовао се у Братском училишту при Богојављењској цркви у Кијеву. У осамнаестој години прима монашки постриг у манастиру Светог Кирила у Кијеву и добија име Димитрије. Митрополит Јосиф Тукаљски поставља га у чин јерођакона 1669. Уследило је рукополагање у чин јеромонаха 1675. и постављење за проповедника при Черњиговској епархији од тамошњег архиепископа Лазара Барановича. Убрзо се глас о надареном проповеднику раширио по читавој Украјини и Литванији, тако да га многе обитељи позивају да у њима казује своје беседе.

Руковођен благочастивим усрђем за учвршћење већ угроженог православља, Димитрије почиње да проповеда у Литванији, у манастиру Светога Духа у Вилну и Слуцком манастиру Преображења Господњег. Вративши се после три године у Украјину, настанио се у Николајевском Крупицком манастиру у Батурину. 1681. постављен је за игумана Максаковског манастира Преображења Господњег, а следеће године преведен је у Батурински манастир; убрзо се одриче игуманског чина у жељи да се посвети усамљеничком животу. У то доба прима позив од архимандрита Кијевопечерског манастира Варлаама да дође у Лавру и почне се бавити сакупљањем, исправљањем и издавањем житија светих (Четјих Минеја), што он и прихвата. 1686. на наговарање хетмана Мазепе и свештенства поново преузима дужност игумана у Батуринској обитељи; 1697. постављен је за игумана манастира Светог Кирила у Кијеву, затим произведен у чин архимандрита Успењског манастира у Черњигову, а 1699. послат је у Новгород-Северски манастир. 1701. хиротонисан за митрополита Тобољског и Сибирског, да би 1702. био преведен на катедру Митрополије Ростовске и Јарославске. Овде оснива богословију, а успехе доживљава и у борби са многобројним расколницима настањеним на тлу поверене му епархије; пише поуке народу, бави се богословским радом.

Оставио за собом бројна дела: Четје Минеје, на којима је радио 20 година, збирку поука Духовни азбучник, апологетске и полемичке списе, више летописа, духовне песме и драме у стиху. Ростовском епархијом управљао је само седам година; умро је 28. октобра 1709. и погребен у манастиру Светог Јакова у Ростову. Његове нетрулежне мошти обретене су 21. септембра 1752. Канонизован 1757. на основу осведочености у нетрулежност његових моштију и истинитост чудеса која су се крај њих дешавала.

Спомен му се слави 28. октобра (дан упокојења) и 21. септембра (дан обретења моштију).

Литература[уреди]

Словарь исторический о Святых, прославленных в Российской Церкви, и о некоторых подвижниках благочестия, местно чтимых. Москва, 1990; М. Булгаков, История Русской Церкви. Москва, 1996; М. В. Толстой, История Русской Церкви. Москва, 1991; Г. Флоровский, Пути русского богословия. Париж, 1937.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Димитрије Ростовски