Димитрије Стојаковић
| Димитрије Стојаковић | ||
|---|---|---|
|
|
||
| Лични подаци | ||
| Датум рођења | 5. јануар 1883. | |
| Место рођења | Вршац (Аустроугарска) | |
| Датум смрти | 22. август 1946. | |
| Место смрти | Будимпешта (Мађарска) | |
Димитрије Стојаковић (мађ. Döme Sztójay; Вршац, 5. јануар 1883 — Будимпешта, 22. август 1946) је био војник и дипломата који је током Другог светског рата био председник владе и министар иностраних послова у Мађарској од 23. марта 1944. до 24. августа 1944.[1]
Димитрије Стојановић је рођен у Вршцу, који је у то време припадао Аустроугарској. По рођењу је био Србин. Променио је своје име у мађаризовану верзију, Диме Стојај (мађ. Döme Sztójay) 1927. године.
Садржај |
Каријера [уреди]
Почетак каријере [уреди]
Као младић је ступио у аустроугарску војску и током учешћа у Првом светском рату напредовао до чина пуковника. После распада Аустроугарске у Првом светском рату придружио се контрареволуционарној армији Миклоша Хортија. Када је Хорти проглашен за мађарског регента, поставио је Стојаковића за војног аташеа у Берлину. На овој позицији се Стојаковић налазио од 1925. до 1933. године. Од 1933. до 1935. године радио је у мађарском Министарству одбране. Председник мађарске владе, Ђула Ђомбош, именовао је Стојаковића за мађарског амбасадора у Немачкој. На овој позицији Стојаковић се налазио све до 1944. године. Више пута се састајао са Адолфом Хитлером, између осталог и 28. марта 1941, дан после пуча у Београду. Том приликом Хитлер му је рекао да планира да нападне Југославију и предлажући Мађарској да учествује у војној инвазији на Југославију навео да Мађарска, као и остале државе учеснице у планираном нападу, може да очекује остварење својих територијалних интереса, [2] и да заузме онолико тероторије Баната колико жели[3]. Стојаковић се на самом почетку Другог светског рата залагао за што неутралнију улогу Мађарске предочавајући да је то и жеља Немачке. Касније, пре немачког почетка напада на Совјетски Савез, који је био предвидео крајем маја 1941, Стојаковић је променио свој став и са своје позиције у Берлину предлагао је да Мађарска активније сарађује са Немачком како би се избегло да Румунија буде награђена за своју сарадњу територијама за које је заинтересована Мађарска.[4]
Председник марионетске владе окупиране Мађарске [уреди]
После немачке окупације Мађарске, Хорти је, под притиском немачког амбасадора Едмунда Весенмајера (нем. Edmund Veesenmayer), предложио Димитрија Стојаковића за председника владе [5]. Немци су том приликом имали у виду пронемачке и профашистичке ставове Стојаковића. Димитрије Стојаковић је 23. марта 1944. године постављен за министра спољних послова и за председника колаборационистичке марионетске владе Краљевине Мађарске. На кључна места у својој влади поставио је истакнуте чланове мађарске фашистичке организације Стреласти крст.[6] Пре његовог именовања за председника Јевреји настањени у Мађарској су били дискриминисани и економски и политички, али нису били депортовани у концентрационе логоре.[7] Димитрије Стојановић је за време свог мандата помагао немачким окупаторима да почну депортовање мађарских Јевреја у концентрационе логоре, или за потребе робовске радне снаге [8] као и да повећају број мобилисаних мађарских војника у борби на страни Трећег Рајха [9].
Крај каријере [уреди]
Порази немачке војске, протести међународне заједнице и прикључење Румуније савезничким снагама подстакли су Хортија да распусти владу Димитрија Стојаковића и постави нову владу на челу са генералом Гезом Лакатошом (мађ. Géza Lakatos).[10] Кад су Немци свргнули Хортија, Стојаковић није био поново постављен за премијера, а пошто је Црвена армија почела да потискује немачку војску из Мађарске у априлу 1945, Стојаковић је побегао из Мађарске. Војска САД га је заробила и изручила Мађарској. У Будимпешти му је суђено за учешће у извршењу ратних злочина. Осуђен је на смрт и стрељан 22. августа 1946. у Будимпешти.[11]
Референце [уреди]
- ^ Историја Мађарске — Маћаш Унгер, Ото Саболч, стр. 220 [1]
- ^ Фељтон Милоша Ћоровића објављен у Вечерњим Новостима [2]((en))
- ^ THE WAR CRIMES TRIAL OF HUNGARIAN PRIME MINISTER László Bárdossy, PÁL PRITZ, страна 15 [3]((en))
- ^ THE WAR CRIMES TRIAL OF HUNGARIAN PRIME MINISTER László Bárdossy, PÁL PRITZ, страна 27[4]((en))
- ^ „Raoul Wallenberg and the Rescue of Jews in Budapest“. Ushmm.org Приступљено 26. 12. 2010.
- ^ „Jewish History“. Jewish History Приступљено 26. 12. 2010.
- ^ [5] Текст под називом: Gendarmes, Policemen, Functionaries and the Jews - New Findings on the Behavior of Hungarian Authorities During the Holocaust Ауторка: Јудит Молнар, Универзитет у Сегедину, објављен на интернет сајту http://www.jewishvirtuallibrary.org
- ^ [6] Интернет сајт са збирком извештаја жртава холокауста
- ^ [7] Биографија Ото Стајнфелда, аутори: О Конор и Робертсон
- ^ [8] Интернет сајт са збирком извештаја жртава холокауста
- ^ [9] Интернет сајт http://www.associatepublisher.com
Спољашње везе [уреди]
