Динарска дивизија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Динарска дивизија

DinarskaDivizija1.jpg

Време постојања 1941.
Место оснивања Динара
Јачина око 3.400 бораца[тражи се извор од 05. 2013.]
Формација Пук „Гаврило Принцип“, Пук „Краља Александра“, Пук „Петар Мркоњић“, Пук „Краља Петра 2.", Пук „Онисм Поповић“ Буковачки четнички одред
Команданти
Командант Момчило Ђујић





Ангажовање
Војвода Момчило Ђујић (1907-1999) и припадници ДЧД, приликом сусрета 1945. године са савезницима у Трсту (Италија).

Динарска дивизија је била четничка дивизија која је постојала током Другог светског рата. Добила је име по планини Динари у данашњој Хрватској. Kомандант Динарске дивизије био је Момчило Ђујић, Дивизија је организована је уз велику помоћ Италијана и Илије Трифуновића-Бирчанина, а командант дивизије је био Момчило Ђујић. Дивизија обухватала четничке одреде тромеђи Далмације, Лика и северозападне Босне. Ђујић је номинално прихватао Драгољуба Михаиловића за свог врховног команданта. По свом саставу и дејству Динарска дивизија била је готово независна војна формација на тлу Југославије у 2. светском рату са лабавим или никаквим везама са централном командом. Динарска дивизија била је једно време активни део италијанске Добровољачке антикомунистичке милиције. Поред тога, дивизија је добијала помоћ од Милана Недића, шефа српске квинслишке Владе народног спаса и Димитрија Љотића, вође Српског добровољачког корпуса. Дивизија се крајем 1944. и почеком 1945. повукла са Немцима у Словенију.

Јединице динарске четничке дивизије[уреди]

Локација јединице Назив јединице Јачина (људи) Митраљез Пушкомитраљез Заповедник
Босанско Грахово Пук „Гаврило Принцип“ 800 4 8 Бранко Богуновић
Дрвар Пук „Краља Александра“ 600 2 6 Мане Роквић
Стрмица Пук „Петар Мркоњић“ 700 6 12 Момчило Ђујић
Срб Пук „Краља Петра 2." 500 2 6 Мирко Марић
Косово Пук „Онисм Поповић“ 600 2 6 Владо Новаковић
Пађене Буковачки четнички одред 200 1 3 Марко Црљеница
Укупно - 3400[1] 17 41 -

Сарадња са немачком војском[уреди]

Немачки капетан Мерем из војне обавештајне службе Абвер забележио је у свом извештају од 5. јула 1944:

Викицитати „Сарадња са четницима изванредна. Они замењују једну до две дивизије (фуснота у оригиналу: У северним пределима Далмације насељеним српским становништвом војвода Ђујић са 8.000 људи, од тога 7.000 наоружаних; добро организовани; непријатељски оријентисани према Енглезима и без енглеске помоћи; упитно је да ли би се ови четници борили против нас у случају енглеског искрцавања.). Само се они боре - усташе неактивне...“
({{{2}}})

[2]

Напомене[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Izvještaj komandanta zapadnosbosanskih ličko-dalmatinskih i hercegovačkih vojnočetničkih odreda od 16. srpnja 1942. Draži Mihailoviću o četničkim jedinicama u Hercegovini, Dalmaciji, Lici i zapadnoj Bosni“; Institut za historiju radničkog pokreta Dalmacije: „Narodnooslobodilačka borba u Dalmaciji 1941-1945“, Knjiga 2, Zbornik dokumenata (Split: Institut za historiju radničkog pokreta Dalmacije, 1986, стр. 1154-1155)
  2. ^ Национална архива Вашингтон, T311, ролна 195, фрејмови 770-86: Извештај капетана Мерема (Merrem) о путу по Србији, Босни и Херцеговини и Хрватској у периоду 20. јун - 4. јули 1944.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]