Котроманићи
| Котроманић |
|||
|---|---|---|---|
 Модерна реконструкција грба Котроманића |
|||
| Држава: | * Бановина Босна * Краљевина Босна |
||
| Владарска титула: | * Бан * Краљ |
||
| Први владар: | Пријезда I | ||
| Посљедњи владар: | Стефан Томашевић | ||
| Националност: | српска [1] | ||
Котроманићи су били владарска династија у средњовјековној Босни, која је владала приближно од 1250. до 1463. године.
Садржај |
Историја [уреди]
Поријекло јој није у потпуности разјашњено. Постоје различите спекулације о томе, приказ којих се може наћи у дјелима Орбинија и Мандића. Први познати члан династије, бан Пријезда I (1254 — након 1287), био је рођак и насљедник босанскога бана Матеја Нинослава. Пријезду су наслиједили синови Пријезда II и Стефан I, зван Котроман, по којем је династија добила име. Бановали су заједно приближно до 1290, а потом је част босанског бана обнашао сам Стефан. Око 1302. потиснуо га је Младен I Брибирски, који је завладао као „бан босански“. При крају његове владавине банску част у Босни преузео је син Стефана I, Стефан II, најприје као вазал Младена II Брибирскога, а затим као самосталан владар (1322—1353).
За време његове владавине (Стефана II Котроманића) Босна се знатно територијално проширила. Његова кћи Јелисавета Котроманић удала се за угарског краља Лајоша I Анжујског. Стефана II наслиједио је нећак Стефан Твртко I (бан 1353—1377; краљ 1377—1391), најистакнутији владар династије, који се у манастиру Милешеви, на гробу Светог Саве крунисао са српског краља. Од времена његове владавине племићки сабор (станак) у Босни бирао је владаре искључиво из рода Котроманића. За вријеме Твртковог насљедника Стефана Дабише (1391—1395) ојачала је моћ босанских великаша Хрвоја Вукчића, Павла Радиновића и Сандаља Хранића Косаче, који су утицали на избор појединих владара у Босни. Након кратке владавине Дабишине удовице Јелене Грубе (1395—1398), на босански престо дошли су Стефан Остоја (1398—1404, 1409—1418), Стефан Твртко II (1404—1409, 1421—1443), Стефан Остојић (1418—1421) те Стефан Томаш (1443—1461). Династија Котроманића нестала је с османским освaјaњем средњовјековне Босне 1463, погубљењем посљедњега краља Стефана Томашевића (1461—1463) те смрћу његовог стрица Радивоја Остојића. Главни посједи налазили су им се у средњој Босни, у долини ријеке Босне до Врандука и у жупи Лашви. Од значајнијих градова посједовали су Високо, Сутјеску, Бобовац, Фојницу и Крешево те околна рударска насеља. Смрћу Хрвоја Вукчића стекли су Пливску и Лучку жупу с Јајцем, у којем су столовала два посљедња босанска краља.
Владарски родослов [уреди]
- бан Пријезда I (1250—1287)
- бан Пријезда II (1290—1322) / бан Стефан I Котроманић (1290—1314)
- бан Стефан II Котроманић (1322—1353)
- бан Стефан Твртко I Котроманић, (1353—1391), краљ од 1377. године
- краљ Стефан Дабиша (1391—1398)
- краљ Стефан Остоја Котроманић (1398—1404)
- краљ Стефан Твртко II Котроманић (1404—1409)
- краљ Стефан Остоја Котроманић (1409—1418)
- краљ Стефан Остојић (1418—1421)
- краљ Стефан Твртко II Котроманић (1421—1443)
- краљ Стефан Томаш (1443—1461)
- краљ Стефан Томашевић (1461—1463)
Референце [уреди]
- ^ Андрија Веселиновић Радош Љушић, „Српске династије“ , Нови Сад, 2001. ISBN 86-83639-01-0
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
.svg){kind=small}
