Династија Петровић-Његош

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Петровићи (вишезначна одредница).
Info non-talk.svg Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.


Чланак је означен овим шаблоном 17.01.2012. и налази се у категорији Историја.
Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.


Петровић-Његош
Coat of arms of the House of Petrović-Njegoš (alt).svg
Држава: * Митрополија Црна Гора
* Књажевина Црна Гора
* Краљевина Црна Гора
Владарска титула: * владика и митрополит
* књаз
* краљ
Први владар: Данило I Петровић Његош
Посљедњи владар: Никола I Петровић
Актуелни старјешина: Никола Петровић
Смјена: 1918.
Националност: српска
Вјера: православна
Званична страница Орден књаза Данила I

Династија Петровић-Његош је династија која је владала Црном Гором током 18., 19. и почетком 20. века.

Историја[уреди]

Као што су скоро све угледније породице црногорске током времена досељене у Црну Гору из других српских земаља, тако је досељена и породица Петровића Његоша, и то, према предању које се у тој породици чува, из Босне, из мјеста Зенице. Претпоставља се да се досељење десило у доба владавине Ивана Црнојевића (1471-1490.). По досељењу су се настанили у Његушима у Катунској нахији.

О поријеклу и животу ове породице прије њиховог досељења у Црну Гору мало је познатог, осим што предање казује, да су за неко кратко вријеме прије досељења боравили у Требињу, а затим у Његошу планини, у мјесту Мужевице. По тој планини су и добили династичко име које је први употребио владика Данило I кад је ишао у Русију. Судећи по једном потпису владике Данила I, гдје се он назива „Војводић српске земље“, може се претпоставити, да је то била једна од старих властелинских српских породица, која је, као и многе друге, због прилика које настадоше у Босни, пошто је Турци заузеше, напустила своје старо сједиште.

Прошла су вероватно три до четири нараштаја, док се у тој породици родио Радул (који је у калуђерству узео име Петар), по којем се и назваше Петровићи.

Унук овога Петра, а отац владике Данила, Шћепан Калуђеровић, био је кнез Његушки, а осим тога често је био у изасланству по народним пословима код патријарха у Пећ и због тога је, као и због своје правичности и одлучности стекао велик глас и поштовање у народу.

Шћепан је, поред друге дјеце, имао сина Николу (доцније владику Данила), који се је као младић васпитавао и учио у цетињском манастиру, али пошто Сулејман-паша скадарски разруши овај манастир, 1692. године, Никола се опет поврати кући својих родитеља.

Крај 17. вијека био је у опште најкритичнији тренутак у историји Црне Горе. С посљедњем каменом манастира Ивана Црнојевића порушен је и посљедњи основ оне Црне Горе, коју Црнојевићи засновали бјеху. Крајем године 1696. Црногорци се скупе на сабор, да бирају себи господара и владику, те је њихов избор пао на Николу (Данила) Петровића Његоша.

Та породица дала је Црној Гори до данас седам владалаца, пет од ових владалаца били су у исто доба и црквени поглавари - митрополити. Они су бивали владаоци прије, него што су узимали на себе то високо црквено достојанство, у којем је била сједињена власт црквеног и државног поглавара. Тако нпр. владика Данило био је три године од народа изабрани господар, па је тек послије тога времена примио митрополитско достојанство. Између 1830. и 1833. владика Раде називао се: „Божјом милошћу, ја ђакон Петар II Петровић-Његош, Господар Црногорски“, па је тек доцније постао митрополит. Осим тога, они се нису ни облачили, изузевши Светог Петра Цетињског, као црквени поглавари, већ су носили народно руво и оружје. И Свети Петар у доба рата носио је народне хаљине и оружје.

Постоје оспоравања тезе да су Петровићи владали од владике Данила. Црном Гором су владали Радоњићи, што доказује и писмо Петра Првог из 1821.године. Он пише: "Моме Господару...Радоњићу...на Његуше... Ваш...послушни слуга владика Петар." (Из књиге "Неколико крвавих слика из албума Петровић Његошеве династије", стр.222.) Виала Де Сомијер у своме путопису кроз Црну Гору наводи ривалство Радоњића и Петра Првог, а тек је Његош преузео и световну власт од гувернадурске породице Радоњића.

По хронолошком реду они су слиједили овако:

Родослов[уреди]

  1. Петар Калуђер(овић)
    1. Иван Петровић-Његош
      1. Иван Петровић-Његош
      2. Сава Петровић-Његош (око 1700 — 1781), био коадјутор 1719—1735, владика 1735—1781.
    2. Шћепац Калуђеров Петровић-Његош, оженио Саву.
      1. Радул Петровић-Његош, оженио Владицу
        1. Василије Петровић-Његош (1709—1766), владика 1750—1766.
        2. Ђуро Петровић-Његош, оженио Којачу Вуковић.
          1. Иван Петровић-Његош
          2. Нико Петровић-Његош, оженио Стану.
          3. Рафаило Петровић-Његош
      2. Данило Петровић-Његош (око 1670 — 1781), владика 1697—1735.
      3. Петар Петровић-Његош
      4. Дамјан Петровић-Његош
        1. Иво Петровић-Његош, оженио Ику Поповић.
        2. Марко Петровић-Његош, оженио Анђелију Мартиновић.
          1. Саво Петровић-Његош, оженио Мару Милић.
            1. Ђорђе Петровић-Његош, оженио Стану Гопчевић.
            2. Машан Петровић-Његош, оженио Јовану Радонић.
            3. Вуко Петровић-Његош, оженио Јоку Суботић.
            4. Ивана Петровић-Његош, удата за Филипа Радонића.
            5. Стана Петровић-Његош, удата за Ива Бојковића.
            6. Јована Петровић-Његош, удата за Ђура Дољаницу.
            7. Гордана Петровић-Његош, удата за Јока Руцовића.
          2. Томо Петровић-Његош, оженио Ивану Пророковић.
            1. Јоко Петровић-Његош
            2. Петар Други Петровић-Његош (1813—1851), владика 1830—1851.
            3. Перо Петровић-Његош, прво оженио Горду Врбицу, затим Јовану Ђурашковић, а затим Госпаву Булајић.
            4. Пиљо Петровић-Његош
            5. Марија Петровић-Његош, удата за Андрију Перовића.
            6. Ћане Петровић-Његош, оженио П. Ђурашковић.
          3. Петар Први Петровић-Његош (1747—1830), владика 1784—1830. Канонизован као Свети Петар Цетињски.
          4. Стијепо Петровић-Његош
            1. Димитрије Митар Петровић-Његош
            2. Станко Петровић-Његош, оженио Крстињу Врбицу.
              1. Стеван Петровић-Његош
              2. Мирко Петровић-Његош, оженио Анастазију (Стану) Мартиновић.
                1. Никола Први Петровић-Његош (1841—1921), књаз 1861—1910, краљ 1910—1918. Године 1860. оженио Милену Вукотић (1847—1923).
                  1. Зорка Петровић-Његош, удата за Петра Карађорђевића.
                  2. Милица Петровић-Његош, удата за Петра Николајевича Романова.
                  3. Анастасија Петровић-Његош, прво удата за Георгија Романов-Лајхтенберга, а затим за Николаја Николајевича (Романова).
                  4. Марица Петровић-Његош
                  5. Данило Петровић-Његош, оженио Јуту (Милицу) Макленбург-Штерлиц.
                  6. Јелена Петровић-Његош, удата за Виктора Емануела Трећег.
                  7. Ана Петровић-Његош, удата за Франца Јозефа де Батенберга.
                  8. Софија Петровић-Његош
                  9. Мирко Петровић-Његош, прво се оженио са Наталијом Константиновић.
                    1. Станислав Петровић-Његош
                    2. Михаило Петровић-Његош, оженио Женевјев Прижан.
                      1. Никола Петровић-Његош, оженио Франсину Наваро.
                        1. Алтинај Петровић-Његош
                        2. Борис Петровић-Његош
                    3. Павле Петровић-Његош
                  10. Ксенија Петровић-Његош
                  11. Вера Петровић-Његош
                  12. Петар Петровић-Његош, оженио Виолету Вегкер.
                2. Горде (Анастазија) Петровић-Његош, удата за Сава Пламенца.
                3. Марија Петровић-Његош, удата за неког Гопчевића.
              3. Данило Петровић-Његош (1826—1861), владика 1851—1852, књаз 1852—1861. Године 1861. оженио Даринку Квекић (1838—1892).
                1. Олга Петровић-Његош
              4. Роке Петровић-Његош, удата за Пера Калуђеровића.
              5. Јоке Петровић-Његош, удата за Ива Радовића.
              6. Маке Петровић-Његош, удата за Митра Јовићевића.
              7. Јане Петровић-Његош, удата за Риста Бошковића.
            3. Јоко Петровић-Његош, оженио Манду Булајић.
          5. Непозната ћерка, удата за неког Пламенца.
          6. Непозната ћерка, удата за Луку Вукићевића.
      5. Лука Петровић-Његош, оженио Мару.
      6. Непозната ћерка, удата за Арсенија Пламенца.
      7. Непозната ћерка, удата за Костурину.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Династија Петровић-Његош
Викизворник
Викизворник има изворни текст повезан с овим чланком: