Династија Петровић-Његош

Друга значења су пописана у чланку Петровићи (вишезначна одредница).

Тачност чињеница изнетих у овом чланку или одељку је оспорена. Молимо Вас погледајте одговарајућу расправу на страни за разговор.

Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање. Чланак је означен овим шаблоном 17.01.2012. и налази се у категорији Историја. Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Петровић-Његош
Држава:	* Стара Црна Гора * Књажевина Црна Гора * Краљевина Црна Гора
Владарска титула:	* владика и митрополит * књаз * краљ
Први владар:	Данило I Петровић Његош
Посљедњи владар:	Никола I Петровић
Актуелни старјешина:	Никола Петровић
Смјена:	1918.
Националност:	српска
Вјера:	православна
Званична страница	Орден књаза Данила I

Династија Петровић-Његош је династија која је владала Црном Гором током 18., 19. и почетком 20. века.

Историја

Као што су скоро све угледније породице црногорске током времена досељене у Црну Гору из других српских земаља, тако је досељена и породица Петровића Његоша, и то, према предању које се у тој породици чува, из Босне, из мјеста Зенице. Претпоставља се да се досељење десило у доба владавине Ивана Црнојевића (1471-1490.). По досељењу су се настанили у Његушима у Катунској нахији.

О поријеклу и животу ове породице прије њиховог досељења у Црну Гору мало је познатог, осим што предање казује, да су за неко кратко вријеме прије досељења боравили у Требињу, а затим у Његошу планини, у мјесту Мужевице. По тој планини су и добили династичко име које је први употребио владика Данило I кад је ишао у Русију. Судећи по једном потпису владике Данила I, гдје се он назива „Војводић српске земље“, може се претпоставити, да је то била једна од старих властелинских српских породица, која је, као и многе друге, због прилика које настадоше у Босни, пошто је Турци заузеше, напустила своје старо сједиште.

Прошла су вероватно три до четири нараштаја, док се у тој породици родио Радул (који је у калуђерству узео име Петар), по којем се и назваше Петровићи.

Унук овога Петра, а отац владике Данила, Шћепан Калуђеровић, био је кнез Његушки, а осим тога често је био у изасланству по народним пословима код патријарха у Пећ и због тога је, као и због своје правичности и одлучности стекао велик глас и поштовање у народу.

Шћепан је, поред друге дјеце, имао сина Николу (доцније владику Данила), који се је као младић васпитавао и учио у цетињском манастиру, али пошто Сулејман-паша скадарски разруши овај манастир, 1692. године, Никола се опет поврати кући својих родитеља.

Крај 17. вијека био је у опште најкритичнији тренутак у историји Црне Горе. С посљедњем каменом манастира Ивана Црнојевића порушен је и посљедњи основ оне Црне Горе, коју Црнојевићи засновали бјеху. Крајем године 1696. Црногорци се скупе на сабор, да бирају себи господара и владику, те је њихов избор пао на Николу (Данила) Петровића Његоша.

Та породица дала је Црној Гори до данас седам владалаца, пет од ових владалаца били су у исто доба и црквени поглавари - митрополити. Они су бивали владаоци прије, него што су узимали на себе то високо црквено достојанство, у којем је била сједињена власт црквеног и државног поглавара. Тако нпр. владика Данило био је три године од народа изабрани господар, па је тек послије тога времена примио митрополитско достојанство. Између 1830. и 1833. владика Раде називао се: „Божјом милошћу, ја ђакон Петар II Петровић-Његош, Господар Црногорски“, па је тек доцније постао митрополит. Осим тога, они се нису ни облачили, изузевши Светог Петра Цетињског, као црквени поглавари, већ су носили народно руво и оружје. И Свети Петар у доба рата носио је народне хаљине и оружје.

По хронолошком реду они су слиједили овако:

• владика и митрополит Данило I Петровић Његош (1697—1735)
• владика и митрополит Сава Петровић Његош (1735—1782)
• владика и митрополит Василије Петровић (1750—1766)
• владика и митрополит Петар I Петровић Његош (Свети Петар Цетињски), (1782—1830)
• владика и митрополит Петар II Петровић Његош (1832—1851)
• књаз Данило Петровић (1851—1860)
• краљ Никола I Петровић (књаз 1860—1910. и краљ 1910—1918)

Родослов

1. Петар Калуђер(овић)
   1. Иван Петровић-Његош
      1. Иван Петровић-Његош
      2. Сава Петровић-Његош (око 1700 — 1781), био коадјутор 1719—1735, владика 1735—1781.
   2. Шћепац Калуђеров Петровић-Његош, оженио Саву.
      1. Радул Петровић-Његош, оженио Владицу
         1. Василије Петровић-Његош (1709—1766), владика 1750—1766.
         2. Ђуро Петровић-Његош, оженио Којачу Вуковић.
            1. Иван Петровић-Његош
            2. Нико Петровић-Његош, оженио Стану.
            3. Рафаило Петровић-Његош
      2. Данило Петровић-Његош (око 1670 — 1781), владика 1697—1735.
      3. Петар Петровић-Његош
      4. Дамјан Петровић-Његош
         1. Иво Петровић-Његош, оженио Ику Поповић.
         2. Марко Петровић-Његош, оженио Анђелију Мартиновић.
            1. Саво Петровић-Његош, оженио Мару Милић.
               1. Ђорђе Петровић-Његош, оженио Стану Гопчевић.
               2. Машан Петровић-Његош, оженио Јовану Радонић.
               3. Вуко Петровић-Његош, оженио Јоку Суботић.
               4. Ивана Петровић-Његош, удата за Филипа Радонића.
               5. Стана Петровић-Његош, удата за Ива Бојковића.
               6. Јована Петровић-Његош, удата за Ђура Дољаницу.
               7. Гордана Петровић-Његош, удата за Јока Руцовића.
            2. Томо Петровић-Његош, оженио Ивану Пророковић.
               1. Јоко Петровић-Његош
               2. Петар Други Петровић-Његош (1813—1851), владика 1830—1851.
               3. Перо Петровић-Његош, прво оженио Горду Врбицу, затим Јовану Ђурашковић, а затим Госпаву Булајић.
               4. Пиљо Петровић-Његош
               5. Марија Петровић-Његош, удата за Андрију Перовића.
               6. Ћане Петровић-Његош, оженио П. Ђурашковић.
            3. Петар Први Петровић-Његош (1747—1830), владика 1784—1830. Канонизован као Свети Петар Цетињски.
            4. Стијепо Петровић-Његош
               1. Митар Петровић-Његош
               2. Станко Петровић-Његош, оженио Крстињу Врбицу.
                  1. Стеван Петровић-Његош
                  2. Мирко Петровић-Његош, оженио Анастазију (Стану) Мартиновић.
                     1. Никола Први Петровић-Његош (1841—1921), књаз 1861—1910, краљ 1910—1918. Године 1860. оженио Милену Вукотић (1847—1923).
                        1. Зорка Петровић-Његош, удата за Петра Карађорђевића.
                        2. Милица Петровић-Његош, удата за Петра Николајевича Романова.
                        3. Анастасија Петровић-Његош, прво удата за Георгија Романов-Лајхтенберга, а затим за Николаја Николајевича (Романова).
                        4. Марица Петровић-Његош
                        5. Данило Петровић-Његош, оженио Јуту (Милицу) Макленбург-Штерлиц.
                        6. Јелена Петровић-Његош, удата за Виктора Емануела Трећег.
                        7. Ана Петровић-Његош, удата за Франца Јозефа де Батенберга.
                        8. Софија Петровић-Његош
                        9. Мирко Петровић-Његош, прво се оженио са Наталијом Константиновић.
                           1. Станислав Петровић-Његош
                           2. Михаило Петровић-Његош, оженио Женевјев Прижан.
                              1. Никола Петровић-Његош, оженио Франсину Наваро.
                                 1. Алтинај Петровић-Његош
                                 2. Борис Петровић-Његош
                           3. Павле Петровић-Његош
                        10. Ксенија Петровић-Његош
                        11. Вера Петровић-Његош
                        12. Петар Петровић-Његош, оженио Виолету Вегкер.
                     2. Горде (Анастазија) Петровић-Његош, удата за Сава Пламенца.
                     3. Марија Петровић-Његош, удата за неког Гопчевића.
                  3. Данило Петровић-Његош (1826—1861), владика 1851—1852, књаз 1852—1861. Године 1861. оженио Даринку Квекић (1838—1892).
                     1. Олга Петровић-Његош
                  4. Роке Петровић-Његош, удата за Пера Калуђеровића.
                  5. Јоке Петровић-Његош, удата за Ива Радовића.
                  6. Маке Петровић-Његош, удата за Митра Јовићевића.
                  7. Јане Петровић-Његош, удата за Риста Бошковића.
               3. Јоко Петровић-Његош, оженио Манду Булајић.
            5. Непозната ћерка, удата за неког Пламенца.
            6. Непозната ћерка, удата за Луку Вукићевића.
      5. Лука Петровић-Његош, оженио Мару.
      6. Непозната ћерка, удата за Арсенија Пламенца.
      7. Непозната ћерка, удата за Костурину.

Литература

• Владалачка кућа Петровић-Његош, Цетиње, 1910. године. (садржај је преузет са Njegos.org: Династија Петровић-Његош)

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Династија Петровић-Његош

Викизворник има изворни текст повезан с овим чланком:

Родословне таблице српских династија и властеле

• Званична страница династије Петровић-Његош
• Породично стабло династије Петровић-Његош