Династија Ракоци

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ракоци (мађ. Rákóczi или Rákóczy) су стара мађарска племићка породица из Ердеља која је на државном нивоу постала значајна у другој половини 16. века. Династија Ракоци је свој златни период имала у периоду од стопедесет година, све до 1756. када је умро последњи носилац по мушкој лози и 1780. године када је ова фамилија изгубила и последњег члана и по жемској наследној лози.

Једна грана је била остала на старим имањима Ракоцијевих, као представник средњег племићког сталежа, али је и та грана лозе одумрла отприлике у исто време као и династијска, 1754. године са Андрашом Ракоцијем.

Друга грана је од 1517. године понела презиме Фелшевадас (Felsővadász) по округу Фелше Вадас Абауј (Felső-Vadász-Abaúj), где су живели. Из ове породичне гране постали су познати Жигмонд Ракоци (Rákóczi Zsigmond), ференц Ракоци (Rákóczi Ferenc) 1588., барон Лајош Ракоци (Rákóczi Lajos) и гроф Пал Ракоци (Rákóczi Pál).

Ђерђ Ракоци I (I. Rákóczi György) династија, 16. децембра 1645. приликом потписивања мировног споразума у Линцу добио је племићку титулу, Ђерђ Ракоци II је добио пољско држављанство pedig 23. јуна 1654. у Варшави.

Ференц Ракоци I (I. Rákóczi Ferenc) поред племичке титуле, 14. септембра 1664. године је добио право наследне титуле и био је принц од Трансилваније.

Ференц Ракоци II (II. Rákóczi Ferenc), у Француској је боравио под именом гроф Шароши.

Замак Ракоцијевих, Зборои каштељ (Zborói Kastély) је посредством наследника Јулиане ракоци доспео у власништво породице Ендреди (Endrődy), али је у 19. веку изгорео а остаци су за време Чехословачке полако целокупну имовину конфисковали и разделили.

Породични грб има на црвеном пољу зелену основу на којој стоји златни точак, златом оивичени црни орао који у десној канџи држи мач.

Породични мото:Si Deus pro nobis, quis contra nos — (Ако је бог са нама, ко је против нас).