Дионица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Акција шведског рудника бакра Штора Копарберг, 1288.

Дионица или акција представља једно од следећа два значења:

  • удио који сваки учесник у акционарском друштву има у имовини друштва (његов основни удио);
  • исправа помоћу које њен власник стиче право учешћа у расподјели добити акционарског друштва (дивиденде).

По основу величине сопственог акцијског удјела остварује се право на:

  • управљање
  • дивиденду
  • ликвидациони остатак.

Разлика између акција и нпр. обвезница је у томе што су обвезнице дужничке хартије од вриједности и са собом носе обавезу издаваоца да инвеститору врати позајмљена средства, док средства уложена у акције садрже ризик да не буду враћена, уколико на примјер дође до ликвидације предузећа. Са друге стране, акције пружају и већу могућност остваривања добити на уложена средства, било по основу пораста цијене акција било по основу дивиденде која се дистрибуира акционарима уколико предузеће оствари позитиван финансијски резултат.

Основни капитал друштва подијељен је на акције чија је најнижа номинална вриједност одређена законским прописима. Максимална номинална вриједност се одређује статутом друштва, односно уговором закљученим између учесника у друштву.

Под појмом акција најчешће се подразумијева исправа која се издаје учеснику друштва који уплати свој удио и на основу које се стиче право, како на учешће у органима управљања друштва, тако и у расподјели његове добити.

Акције се издају, по правилу, у облику хартија од вриједности које гласе на име или на доносиоца. Могуће је и издавање акција по наредби. Правило је да се акције могу преносити без обзира како је власник одређен.

Акције се дијеле: 1) у односу на вријеме када се издају, на:

  • привремене; обично се издају приликом оснивања друштва, и трају све док власник такве акције не уплати у потпуности одређену своту на име свог удјела у друштву, након чега се привремене акције повлаче и замењују се сталним)
  • сталне.

2) у односу на садржину права које дају имаоцима, на:

  • обичне; власници ових акција уживају права која су статутом предвиђена за све учеснике друштва
  • приоритетне; власници ових акција имају извесне привилегије у односу на остале учеснике; обично имају право на већу дивиденду, право да првенствено они буду бирани у органе управљања друштва исл.; издају се најчешће приликом повећавања основног капитала друштва, а обично су намијењене новим акционарима.

Акције се међусобно разликују и по броју гласова који припадају власницима приликом доношења одлука у органима друштва. Са становишта власничког ризика, акције су ризичнији финансијски инструмент од обвезница, јер акционарско друштво прво мора да исплати камате на издате обвезнице, па тек онда да расподјељује дивиденде. Међутим, у условима инфлације акције су мање ризични финансијски инструменти. Акције имају варијабилну дивиденду која зависи од висине добити предузећа.

Тржишна цијена сигурних акција је њихова садашња вриједност, која је добијена на основу дисконтовања будућих прихода од акција по одговарајућој стопи приноса. Тржишна цијена ризичних акција садржи поред сигурних приноса и премију за ризик, која расте са повећањем ризика. Случајни или несигурни ход (енг. Random Walk) је назив за кретање тржишних цијена акција; дневно кретање цијена акција делује хаотично и непредвидљиво, али општи индекс цијена акција (нпр. Доу-Џонс индекс) показује узлазно кретање на дуги рок. Коефицијент који мјери степен ризичности сваке акције назива се бета-коефицијент; он представља однос између ризичности дате акције и општег нивоа ризичности цијелог тржишта акција и процјењује се уобичајеним статистичким методама.

Акције могу бити оснивачке и нове; нове акције се емитују ради повећања капитала акционарског друштва. Једном издате акције никада се не повлаче са секундарног тржишта акција тако да је обим нових дионица релативно мали у односу на њихов укупан износ.


Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Дионица