Дирихлеова функција

С Википедије, слободне енциклопедије
Mодификована Дирихлеова функција (Томаова функција): и

Дирихлеова функција добила је назив по немачком математичару Јохану Дирихлеу. Немац Карл Тома ју је модификао у Томаову функцију.

Дефиниција[уреди | уреди извор]

Дирихлеова функција је функција реалне променљиве дефинисана као:

односно функција чији домен чине сви реални бројеви, а кодомен само бројеви 0 и 1. Ова функција је дефинисана тако да за све рационалне бројеве узима вредност 1, а за све ирационалне бројеве узима вредност 0.

Од саме Дирихлеове функције, интересантнија је (поготово графички) њена модификована верзија, која се назива Томаова функција. Овако предефинисана функција гласи:

Прекидност[уреди | уреди извор]

Из Кошијевог критеријума конвергенције за функције, може се лако показати да током целог њеног домена постоје бројеви x и y такви да важи |x − y| < δ and |f(x) − f(y)| ≥ ε, односно функција је ненепрекидна, тј. прекидна је у свакој тачки свог домена.

Периодичност[уреди | уреди извор]

Дирихлеова функција је периодична, али нема основни период.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Душан Аднађевић, Зоран Каделбург: Математичка анализа 1, Студентски трг, Београд, 1995.

Види још[уреди | уреди извор]