Дисекција аорте

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дисекција аорте
Класификација и спољашњи ресурси

Могуће локализације дисекције грудне аорте
ICD-10 I71.0
ICD-9 441.0
DiseasesDB 805
MedlinePlus 000181
eMedicine emerg/28

Дисекција аорте или дисекантна анеуризма аорте је поремећај аорте који се карактерише уздужним цепањем њеног зида, при чему крв улази у пукотину и тако настаје други, лажни лумен аорте. Дисекцију аорте неки сврставају у анеуризме аорте, док је други издвајају као посебну болест. Анеуризма је проширење крвних судова (аорте) услед урођене или стечене слабости њиховог зида.

Аортне дисекције чине око 15-20% свих анеуризми.

Узрок и фактори ризика[уреди]

У настанку дисекције аорте следећи фактори играју књучну улогу:

  • Хипертензија (повишен крвни притисак) је један од фактора ризика за настанак дисекције аорте, јер долази до оштећења њеног зида (посебно ендотела).
  • Атеросклероза такође изазива оштећење ендотела (унутрашњег слоја зида), тако да се могу јавити пукотине у ендотелу из којих се развија дисекција.
  • Марфанов синдром је урођен поремећај у синтези еластичних влакана крвних судова (аорте), који доводи до слабости њиховог зида (аорта је богата еластичним влакнима). Такође може се јавити и обољење цистична некроза медије (средњег слоја аортног зида), услед кога настају пукотине у њему из којих може настати дисекција.
  • Јатрогени фактори нпр. механичка поврада аортног зида у току катетеритације срчаних артерија, пласирања интрааорталне балон пумпе..
  • Механичке повреде услед нпр. саобраћајних несрећа, падова са велике висине...
Настанак дисекције услед пукотине интиме
Настанак дисекције услед пукотине медије

Најчешће дисекција аоте почиње стварањем пукотине у унутрашњем делу њеног зида у ендотелу и интими. Крв која протиче кроз аорту има висок притисак (преко 120 mm Hg у току систоле), тако да се мале пукотине могу врло брзо проширити и захватити дубље слојеве аортног зида. Услед продора крви у средњи слој и њеног кретања долази до уздужног цепања овог слоја, тако да настаје још један, лажни лумен. Ова два лумена одвојена су слојем интиме и ендотела. Даљи ток може бити двојак. Услед ширења пукотине може доћи до њеног поновог спајања са правим луменом аорте, односно кроз нову пукотину интиме (унутрашњег слоја) крв се враћа у прави лумен. Уколико дође до ширења пукотине према споља у спољашњем слоју зида, може доћи до његовог пуцања и тешког крварења (смртност је готово 100%).

Дисекције аорте се најчешће јављају у усходном делу аорте (око 65%), луку аорте и нисходном делу аорте, најчешће дистално од лигаментума артериозума, а могу се проширити на целу грудну и трбушни аорту и захватити илијачне артерије.


Један део дисекција аорте настаје услед стварања пукотина и циста у њеном средњем делу (медија), које слабе зид аорте и могу довести до дисекције и анеуризме. Овакве промене јављају се код Марфановог синдрома и цистичне некрозе медије.


Симптоми[уреди]

У почетку готово да и нема симптома, понекад се могу осетити пулсације. Један од симптома може бити и разлика у крвном притиску између леве и десне руке.

Нагла појава симптома у виду јаких, оштрих болова (који се шетају), шока, губитка свести су већ поодмакли знаци цепања артеријског зида.

Дисекција усходног дела аорте може довести до срчаних поремећаја као што су: инсуфицијенција аортног залиска, инфаркт, перикардна тампонада...

Подела[уреди]

AoDissect DeBakey1.png
AoDissect DeBakey2.png
AoDissect DeBakey3.png
Учесталост 60 % 10-15 % 25-30 %
Тип Де Бејки I Де Бејки II Де Бејки III
Станфорд A Станфорд B
  Почетни део Крајњи део
Tab. 1: Подела дисекција аорте

Дисекција аорте је подељена под де Бејкијевој и Станфордовој класификацији на основу локализације и проширености.

Де Бејкијева подела[уреди]

Основни критеријум ове класификације је локализација и дужина дисекције. По овој дисекцији постоји 3 типа аортне дисекције:

Станфордова подела[уреди]

Критеријум ове поделе је да ли је захваћен усходни део аорте. Постоје 2 типа дисекције по овој класификацији:

  • А Код овог типа је усходни део аорте захваћен.
  • Б Усходни део аорте није захваћен.

Значај усходног дела је у томе што дисекције на овој локацији често доводе до горе поменутих срчаних проблема, зато су и много опасније од осталих.

Од дијагностичкх метода може се користити трансезофагеална ехекардиографија (ултразвук), компјутерска томографија (ЦТ скенер), магнетна резонанца, аортографија предсатвљање аорте помоћу контрасног средства рентгена), ЕКГ...

Од терапијских смерница битно је смањивање фактора ризика нпр. регулација крвног притиска... У случају дисекције могуће је одстрањивање дисекције и реконструкција зида аорте помоћу разних протеза.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • H.Renz-Polster S.Krautzig J.Braun Basislehrbuch Innere Medizin Urban&Fischer ISBN 3-437-41052-0
  • Erbel, R, Alfonso, F, Boileau, C, et al. Diagnosis and management of aortic dissection. Eur Heart J 2001; 22:1642.
  • Hagan, PG, Nienaber, CA, Isselbacher, EM, et al. The International Registry of Acute Aortic Dissection (IRAD): new insights into an old disease. JAMA 2000; 283:897.
  • ((en)) Richard N. Fogoros, M.D. Aortic Dissection, About.com Guide, Updated December 11, 2010

Спољашње везе[уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).