Дискретна математика
Из Википедије, слободне енциклопедије
Дискретна математика је област математике која проучава структуре које су у својој основи дискретне у смислу да не подржавају или не захтевају појам континуалности. Већина ако не сви објекти који се проучавају у дискретној математици су пребројиви скупови, попут целих бројева, коначних графова, и формалних језика.
Дискретна математика је добила на значају у протеклих неколико деценија услед својих примена у рачунарству. Концепти и нотације из дискретне математике су корисни за изучавање и описивање објеката или проблема у области рачунарских алгоритама и програмских језика.
Неке од области чијим изучавањем се бави дискретна математика су: релације,функције,Булова алгебра,групе и групоиди,прстени и поља,полиноми,комплексни бројеви,конструкција поља,системи линеарних једначина,матрице и детерминанте,...
[уреди] Види још
 |
Овај незавршени чланак Дискретна математика везан је за математику. Користећи правила Википедије, проширите га. |
|
Главне области математике
|
|---|
| логика • теорија скупова • алгебра (апстрактна алгебра - линеарна алгебра) • дискретна математика • теорија бројева • анализа • геометрија • топологија • примењена математика • вероватноћа • статистика • математичка физика |
