Дисоцијатив

Из Википедије, слободне енциклопедије

Дисоцијативи су класа халуциногена која искривљују перцепцију вида и звука и производе осећање издвојености (дисоцијације) из околине и самога себе. До тога долази путем редуковања или брокирања сигнала ка свесном делу мозга од других делова мозга.[1] Мада многи типови лекова могу да имају такво дејство, дисоцијативи су јединствени по томе што производе халуциногене ефекте, који могу да обухватају сензорну депривацију, дисоцијацију, халуцинације и сну слична стања или трансове.[2] Неки од лекова ове групе са неселективним дејством који утичу на допаминске[3] и/или опиоидне[4] системе, могу да имају способност индуковања еуфорије.

Референце[уреди]

  1. ^ Tamminga, C. A.; Tanimoto, K.; Kuo, S.; Chase, T. N.; Contreras, P. C.; Rice, K. C.; Jackson, A. E.; O'Donohue, T. L. (1987). „PCP-induced alterations in cerebral glucose utilization in rat brain: Blockade by metaphit, a PCP-receptor-acylating agent“. Synapse 1 (5): 497–504. DOI:10.1002/syn.890010514. PMID 2850626. 
  2. ^ Snyder, Solomon H. (1980). „Phencyclidine“. Nature 285 (5764): 355–6. DOI:10.1038/285355a0. PMID 7189825. 
  3. ^ Giannini, AJ; Eighan, MS; Loiselle, RH; Giannini, MC (1984). „Comparison of haloperidol and chlorpromazine in the treatment of phencyclidine psychosis“. Journal of clinical pharmacology 24 (4): 202–4. PMID 6725621. 
  4. ^ Giannini, A. James; Nageotte, Catherine; Loiselle, Robert H.; Malone, Donald A.; Price, William A. (1984). „Comparison of Chlorpromazine, Haloperidol and Pimozide in the Treatment of Phencyclidine Psychosis: Da-2 Receptor Specificity“. Clinical Toxicology 22 (6): 573–9. DOI:10.3109/15563658408992586. PMID 6535849.