Дијететски суплементи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дијететски суплементи
Класификација и спољашњи ресурси

Један од дијететских суплемената који се користи у исхрани спортиста
ICD-10 E02.642
MeSH D044623

Дијететски суплементи или додаци исхрани су производи који својим активним састојцима могу да помогну, појачају или асистирају јачању природних функција организма. У потенцијалне кориснике дијететских суплемената спадају; особе са повећаним нутритивним потребама, особе са смањеним уносом појединих састојака хране, особе код којих се жели постићи одређено физиолошко деловање и особе из посебне категорије становништва (деца, труднице, спортисти).

Дефиниције[уреди]

Храна[уреди]

Храна је свака супстанца или производ, прерађена, делимично прерађена или непрерађена, а намењена је за исхрану људи, осим: хране за животиње које не служе за производњу хране, живих животиња, ако нису припремљене за стављање у промет ради исхране људи, биљака пре жетве, бербе или убирања плодова, медицинских производа (лекова), козметичких производа, дувана и дуванских производа, наркотика или психотропних супстанци, остатака (резидуа) и контаминената [1].

Храна је и пиће, гума за жвакање, као и било која супстанца наменски додата храни током припреме, обраде или производње. Храна је и вода за пиће, укључујући воду у оригиналној амбалажи (стона вода, минерална вода и изворска вода), као и вода која се употребљава, односно додаје током припреме, обраде или производње хране.

Дијететски производи[уреди]

Дијететски производи су намирнице које се због посебног састава или посебног начина производње јасно разликују од намирница нормалног састава и које су погодне за посебно наведену нутритивну намену за коју се стављају у промет. Дијететски производи намењени су да задовоље посебне нутритивне захтеве: здраве одојчади и мале деце, одређене категорије лица код којих је поремећен процес пробаве или метаболизмам, одређене категорије лица које се налазе у посебним физиолошким стањима и код којих је потребно постићи посебно деловање контролисаним уносом одређених састојака хране [2].

Дијететски производи зависно од састава и намене, могу бити:

  • формуле за одојчад
  • храна за одојчад и малу децу
  • храна за особе на дијети за мршављење
  • храна за посебне медицинске намене
  • храна за особе нетолерантне на глутен
  • замене за со за људску исхрану
  • дијететски суплементи

Дијететски суплементи[уреди]

Сједињене Државе[уреди]

Дијететски суплементи, како је то написано у директиви (енгл. Dietary Supplement Health and Education Act of 1994)[3] Америчке канцеларије за дијететске суплементе, дефинишу као: производи (сем дувана) који су намењени суплементирању исхране и који у себи садрже једну или више следећих компоненати: витамине, минерале, биљке и друге биљне производе, аминокиселине, дијеталне супстанце које повољно утичу на унос хране, концентрате, метаболите, конституенте, екстракте или разне комбинације ових компоненти.

Европска унија[уреди]

У „Директиви за исхрану Европске уније 2002/46/EC“ из 2002. као дијететски суплементи се означавају; намирнице чија је намена да допуне нормалну исхрану и које су концентрисани извори хранљивих материја и других супстанци неопходних у исхрани или физиолошким процесима, било самостално или у комбинацији, а на тржишту се продају у дози или облику као што су капсуле, пастиле, таблете, пилуле и других слични облици, кесице прашка, ампуле течности, и других слични облици течности и прашкови и дизајнирани су тако да се могу конзумирати у одмерено малим количинама [4].

Hrana i dodaci u ishrani.jpg

Према томе, суплементи се дефинишу као намирнице које допуњују нормалну исхрану и;

  • представљају концентроване изворе витамина, минерала, аминокиселина или других супстанци са хранљивим или физиолошким ефектом, појединачно или у комбинацији
  • у промету се налазе у дозираним облицима дизајнираним да се узимају у одмереним појединачним количинама (капсуле, пастиле, таблете, пилуле, кесице прашка, ампуле течности, бочице за дозирање у капима и сл)
  • у организам се уноси концентрована форма биоактивне супстанце која није у матриксу намирнице
  • дозе могу значајно да премаше количине заступљене у уобичајеним намирницама у свакодневној исхрани.

Основне поставке[уреди]

Како је као предуслов за одржавање доброг здравља важна правилна и разноврсна исхрана, доказано је да се уношењем одговарајућих нутритивних (хранљивих) састојака може спречити настанак многих обољења. Тако у групу нутритивних састојака који могу допринети побољшању здравља и превенцији неких болести спадају и дијететски суплеметни или допуне у исхрани, чија примена мора бити заснована не само на искуству традиционалне медицине и препорукама произвођаћа, већ и на савременим научним сазнањима [5].

Дијететски суплементи су понекад веома слични лековима, не само по спољашњем изгледу, већ и по саставу јер често у себи садрже исте супстанце (нпр. витамине, глукозамин сулфат, хондроитин сулфат, итд..) Разлика је обично (али не увек) у примењеним дозама и начину употребе или намени.

Разлика између дијететских суплемената и лекова
Поље разлике Дијететски суплементи Лекови
Законодавство
храна
лек
Корисници
сви
болесни
Безбедност
ризик
ризик/предност
Продаја
слободна
у апотекама
Захтев
смањен ризик
лечење болести

Дијететски суплементи или допуне у исхрани спадају у категорију хране, и не могу се назвати леком, [a] али се за њих може тврдити да имају благотворне ефекте на здравље корисника и да су зато пожељни у исхрани [6]. Зато се на дијететским суплементима истичу декларације да они служе у сврху постављања дијагнозе, лечења и превенције било које болести или стања. У Директиви за исхрану Европске уније 2002/46/EC из 2002. захтева се да дијететски суплементи буду безбедни у погледу доза и чистоће. Само они дијететски суплементи за које је доказано да су безбедни могу се наћи на тржишту ЕУ и продавати без лекарског рецепта [4].

Дијететски суплементи су понекад веома слични лековима, по спољашњем изгледу и саставу.

Скраја 20. века у свету је започео процес перманентног пораста интересовања, све већег броја људи, за коришћење дијететских суплемената или додатака у исхрани. Тако је само у Европи током 2003. трговина биљним препаратима достигла ниво од 5,3 милијарде долара (Немачка 2,1, Француска 1,1 док су све остале земље ЕУ у ту сврху потрошиле 2,1 милијарду долара) [7] Оваквом интересовању и потрошњи умногоме је допринела све агреагресивнија рекламна кампања произвођача дијететских суплемента који нуде биљне суплементе у циљу унапређења општег здравља, поправљања енергетског стања и кондиције, и спречавања и лечења разних обољења. Зато дијететске суплементе најчешће користе особе са различитим здравственим проблемима, међу којима и многе које имају тешка обољења попут тумора, алкохоличари или гојазне особе [8][9] [10]

На основу неких података изнетих на „Другом Конгресу о начину исхране становништва Србије“ одржаном 2009. у Београду, заступљеност појединих намирница у структури дневне исхране и проценат уноса нутријената, веома су забрињавајући и потврђују могућност постојања нутритивних дефицита међу становништвом Србије. Зато се све више у Србији намеће потреба за правилном и рационалном употребом дијететских суплемената који могу имати значајну улогу не само у процесу самомедикације, превенцији и дијетотерапији, већ и у различитим медицинским стањима, код различитих популационалних група, и у одржавању доброг здравља.[11]

Где пацијенти купују дијететске суплементе Примену суплемента је прпоручио
Дрогерије и продавнице здраве хране (13,9%)
Лекар (25%)
Супермаркет (29,2%)
Фармацеут (30,5%)
Апотека (44,4%)
Медији (25%)
Од овлкашћених дистрибутера (11,1%)
Пријатељи (16,7%)
Остало (1,4%)
Остало (2,8%)

Законска регулатива[уреди]

„Правилником о здравственој исправности дијететских производа“ (Сл. Гласник РС бр.45/од 3 јула 2010) у Србији је прописана обавеза уписа дијететских суплемента у базу података Министарства здравља пре њиховог пуштања у промет. По овом Правилнику производи се категоризује у групу дијететских суплемената само ако по свом квалитативном и квантитативном саставу, дозирању и дејству не припадају групи лекова, односно не треба да буде регистровани у Агенцији за лекове и медицинска средства Србије као лек.

До доношења Правилника АЛИМС је обављала класификацију производа, тако што је подносиоцима захтева за класификацију издавали мишљења да неки производ није лек [b], а од доношења Правилника обављање послова категоризације дијететских суплемената у Србији од АЛИМС-а преузео је Фармацеутски факултет Универзитета у Београду (уместо установљења посебне комисије како је то регулисано у ЕУ).

За разлику од Србије, у земљама у окружењу, као што су Хрватска или Словенија [c], постоје посебне комисије при институтима за јавно здравље које разматрају сваки дијететски препарат и доносе мишљење о њему, узимајући у обзир регулативу своје земље и регулативу земаља чланица ЕУ (због настојања да се ова врста прописа усклади на нивоу свих чланица ЕУ).

Напомене[уреди]

  1. ^ Често се велики број дијететских суплемената који се дистрибуира у облику капсула, таблета, сирупа, капи рекламира на недозвољен начин под називом „лек“.
  2. ^ Мишљења о дијететским суплементима, до усвајања „Правилником о здравственој исправности дијететских производа“, доносила је Агенција за лекове и медицинска средства Србије на основу горње безбедносне границе уноса витамина, минерала и биљних сировина.
  3. ^ Правилници о дијететским суплементима Хрватске и Словенија коришћени су као основа за израду српског Правилника.

Извори[уреди]

  1. ^ ЗАКОН О БЕЗБЕДНОСТИ ХРАНЕ Р. Србије Министарство пољопривреда РС
  2. ^ Правилник о здравственој исправности дијететских производа, Сл. Гласник РС, број 41/09 [1]
  3. ^ §3. Definitions. (a) Definition of Certain Foods as Dietary Supplements. Section 201 (21 U.S.C. 321) "Dietary Supplement Health and Education Act of 1994"
  4. ^ а б ((en)) Directive 2002/46/EC of the European Parliament and of the Council of 10 June 2002 on the approximation of the laws of the Member States relating to food supplements
  5. ^ ((cs)) Rozlišení doplňků stravy od léčivých přípravků Hraniční přípravky на sukl.cz
  6. ^ ((en))European Commission website: Food Safety - Labelling & Nutrition - Health & Nutrition Claims
  7. ^ De Smet PA. Herbal medicine in Europe − relaxing regulatory standards. N Engl J Med 2005; 352(12): 1176–8.
  8. ^ Barnes P, Powell-Griner E, McFann K, Nahin R. Complementaryand alternative medicine use among adults: United States,2002. CDC Advance Data Report #343. 2004. Bathesda:NCCAM; 2004.
  9. ^ Ervin RB, Wright JD, Kennedy-Stephenson J. Use of dietary supplements in the United States, 1988−94. Vital Health Stat 111999; (244): i−iii, 1−14.
  10. ^ Radimer K, Bindewald B, Hughes J, Ervin B, Swansen C, PiccianoMF. Dietary supplement use by US adults: data from the National Health and Nutrition Examination Survey, 1999-2000.Am J Epidem 2004; 160(4): 339−49.
  11. ^ Извештај са Другог Конгреса о дијететским суплементима са међународним учешћем, Београд, 2009

Библиографија[уреди]

  • Bacurau, RF. Nutrição e suplementação desportiva. Editora Phorte. 5ª ed. São Paulo, SP, 2007 - ISBN 85-7655-095-4
  • Burke, L. M., e R. S. Read. Dietary supplements in sport. Sports Medicine 15: 43-65, 1993
  • Newsholme E.A. e Leech A.R. Biochemistry for the Medical Sciences. Ed. John Wiley and Sons.

Спољашње везе[уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).