Дмитриј Мендељејев
Из Википедије, слободне енциклопедије
Дмитриј Иванович Мендељејев (рус. Дми́трий Ива́нович Менделе́ев, Тоболск, 8. фебруар 1834—Санкт Петербург 2. фебруар 1907) био је руски хемичар. Познат је као један од двојице научника који су створили Периодни систем елемената; који је био важна карика науке у Другој индустријској револуцији. За разлику од осталих стваратеља, Мендељејев је предвидио да ће се многи елементи још открити. У неколико случајева познато је његово неслагање са прихваћеним атомским масама, говорио је да се оне не слажу са Периодним законом, и то се показало као тачно.
Садржај |
[уреди] Биографија
Мендељејев је рођен у Тоболску, и био је најмлађи од седамнестеро деце Ивана Павловича Мендељејева и Марије Дмитријевне Мендељејеве (пре Корнилиева). Са четрнаест година, након очеве смрти, похађао је Гимназију у Тоболску.
Сада сиромашна обитељ Мендељејев, 1849. године преселила се у Санкт Петербург где је Дмитриј студирао педагогију 1850. Након матурирања, доктори су му дијагнозирали туберкулозу, што је био узрок његовог пресељења на Крим, близу Црног мора 1855. Ту је постао главни научник у локалној гимназији. Потпуно здрав враћа се у Санкт Петербург 1856.
Између 1859. и 1861. проучавао је плинове у Паризу и усавршавао спектроскоп са Густавом Робертом Кирхофом у Хајдлебергу. Након повратка у Русију 1863, постао је професор хемије на Технолошком институту и на Свеучилишту у Ст. Петерсбургу. Исте године оженио се Феозвом Никтичном Лешчевом, а њихов брак завршио се разводом. Касније се оженио Аном Ивановом Поповом, а њихова кћер, Љубов, после је постала жена познатог руског песника Александра Блока.
Иако је Мендељејев прихваћен широм Европе као научник (добитник је Коплијеве медаље Краљевског друштва у Лондону) његове политичке активности забрињавале су владу, а резултат тога био је отказ са места професора 17. августа 1890. Но, ипак је добио место директора у Уреду за мере 1893.
У каснијим годинама, радио је и патентирао стандард за класичну Руску вотку. Његов рад о нафти је резултирао оснивањем прве рафинерије у Русији. Преминуо је у Санкт Петербургу 1907. Радиоактивни елемент број 101 назван је у његову част Мендељејевијум.
Овај велики научник имао је хоби да прави кофере.
[уреди] Периодни систем елемената
 |
За више информација погледајте Периодни систем елемената |
Њуландов Закон октава објављен је 1866. Но због мањка места за будућа открића и стављање два елемента у једну периоду било је незадовољавајуће па је његова идеја одбијена. Не знајући за то Мендељејев је радио на сличном пројекту, а 6. марта 1869 његова идеја је представљена у Руском хемичарском друштву. Наслов његовог пројекта био је: „Зависност између својстава релативне атомске масе и елемената“, а говорио је да ако се елементи сврстају по атомској маси дају један редослед у периодама.
Елементи који имају слична хемијска својства имају атомску масу која је иста или релативно слична (нпр. Pt, Ir, Os) или којима се поваћава (нпр. K, Rb, Cz)
Сврставање елемената по атомској маси, сведен је на валентност, као и на хемијска својства. Ту се убрајају елементи као Li, Be, Ba, C, N, O и Sn.
Елементи који су најраспрострањенији имају малу атомску масу.
„Магнитуда атомске масе одређује тип елемента, исто као што и магнитуда молекуле одређује тип тела. Морамо очекивати открића још многих елемената - као на пример елементи аналогни алуминијуму и силицијуму - чија би атомска маса требала бити између 65 и 75. Атомске масе неких елемената могу се одредити знањем о њима сличним елементима. Иако атомска маса телура мора бити између 123 и 126, а не може бити 128“ - рекао је Мендељејев.
Неке карактерне особине елемената могу се одредити помоћу атомских маса.
Незнано за Мендељејева, Лотар Мајер је такође радио на периодном систему. Његов рад, издан 1864. године садржавао је само 28 елемената распоређених по само валенцијама. Уз то, Мајер никад није дошао на идеју да предвиди откриће нових елемената, и да исправи атомске масе. Само неколико месеци након Мендељејевог система, Мајер је издао виртуелно идентичан систем. Неки људи сматрају Мендељејева и Мајера ко-створитеље перидоног система, но Мендељејев је тачно предвидио квалитете елемената које је он звао ека-силицијум (германијум, ека-алуминијум (галијум) и ека-бор (скандијум) и то му је дало већи део славе. У то време Мендељејева предвиђања импресионисала су све и на крају су доказана.
[уреди] Остали успеси
При покушају хемијског добивања етера 1902. године изнио је лошу хипотезу о постојању два елемента који имају мању масу од водоника, па да је лакши од њих хемијски инертан елемент, изузетно покретљив, свепродирући и свепрожимајући плин.
Мендељејев је посветио време и анализи отопина, које је проматрао као хомогене текуће саставе нестабилних дисоцирајућих компонената - отапала и отопљене твари, држећи да су то примери једноставних или чистих твари, подложних Далтоновим законима.
У погледу физичке хемије проучавао је реакције течности са топлотом и израдио формулу сличну Геј-Лисаковом закону о униформности и ширењу плинова. Од 1861. је интерпретирао Т. Андревову концепцију критичне температуре плинова тако што је одредио апсолутну тачку топљења супстанце чији елементи дају температуру једнаку нули, и тада вода прелази у пару, независно од температуре и запремине.
Мендељејев је пуно писао о хемији, а његова најпознатија књига засигурно је Принципи хемије коју је писао од 1868. до 1870. Она је потом преведена је на многе светске језике.
Мендељејев је заслужан за откриће оптималне количине алкохола, 38% (80 доказа), у руској вотки. Али пошто се тада вотка, као и друга алкохолна пића опорезаивала на основу процента алкохола у њима ради лакшег прпрачуна у стандарде је уведен удео од 40%. Извор те атрибуције била је теза његовог доктората О композицији алкохола и воде. Та теза темељила се углавном на физичким својствима смесе алкохола и воде, као дестилација.
Добио је заслуге и за увођење метричког система у Руском царству.
Изумео је пироколидијум, врсту плиновитог праха базираног на нитроцелулози, а 1892. организовао је његову производњу.
[уреди] Спољашње везе
