Добра Вода (Модрича)
Добра Вода | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Модрича |
| Становништво | |
| — 2013. | 3 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 59′ 41″ С; 18° 08′ 36″ И / 44.99479° С; 18.14347° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 262-368 m |
| Површина | 6,25 km2 |
  Добра Вода Добра Вода на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 053 |
Добра Вода је насељено мјесто у општини Модрича, Република Српска, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, насеље је имало три становника.[1]
Географија[уреди | уреди извор]
Налази се на 262-368 метара надморске висине, површине 6,25 км2, удаљено око 20 км од општинског центра. Разбијеног је типа. Смјештено је на обронцима планине Вучијак, на четворомеђи општина Модрича,Дервента, Добој и Брод. Рјечице Плавуша и Каменица уливају се у Саву, а Добра вода у ријеку Љубиочу. У атару има неколико потока. Терен је брдовит, претежно обрастао буковом и грабовом шумом, са мало обрадивог земљишта.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Археолошка истраживања показала су да је још у старијој прошлости преко Добре Воде водио путни правац од Подновља до Камена на Клакару и до ријеке Саве. У селу су пронађене двије оставе новца: илирско-грчких драхми, градова Apollonia и Dyrrachium (II вијек п. н. е.), и римских царских новаца из IV вијека.[2]
Становништво[уреди | уреди извор]
Добра Вода је 1895. пописана као заселак села Дуго Поље; 1953. као засебно село, са 87 домаћинстава и 413 становника; 1971. - 234 становника;[3] 1991. - 83 (80 Хрвата, један Србин и два Југословена);[4] 2013. - три домаћинства и три становника. Према подацима са терена, 2016. у селу је живио један становник (из породице Летић). У селу су прије рата Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995. живјеле породице: Бирчић, Долибашић, Дрнић, Дујић, Дуспара, Јерковић, Луцић, Љуберац, Мајсторовић, Мартић, Матијевић, Микулић, Рашић и Толић . Дио становништва одселио се у иностранство. Солунски добровољац био је Матија Мартић. У Другом свјетском рату страдало је 11 цивила. Мјештани су се углавном бавили пољопривредом. У Доброј Води је до рата 1992-1995. радила четворогодишња основна школа. Село има гробље и католичку Цркву Свете Ане, обновљену 2009. године. Електрифицирано је 1973, а становништво се снабдијевало водом са извора.[2]
| Демографија[5] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1953. | 413 | |
| 1961. | 332 | |
| 1971. | 234 | |
| 1981. | 113 | |
| 1991. | 83 | |
| 2013. | 3 | |
| Националност | 1991. |
| Срби | 2 |
| Муслимани | 0 |
| Хрвати | 85 |
| Југословени | 1 |
| остали | 1 |
| Укупно | 89 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 19. 11. 2021. г. Приступљено 19. 11. 2021.
- ^ а б в Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2020. стр. 193-194. ISBN 978-99976-42-37-0.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 19. 11. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 76)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 19. 11. 2021.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Види још[уреди | уреди извор]
| Насељена мјеста |  | |
|---|---|---|
| Мјесне заједнице | МЗ Бабешница, МЗ Борово Поље, МЗ Ботајица, МЗ Врањак, МЗ Врањак 1, МЗ Гаревац, МЗ Добриња, МЗ Дуго Поље, МЗ Кладари Горњи, МЗ Кладари Доњи, МЗ Копривна, МЗ Копривнска Требава, МЗ Крчевљани, МЗ Милошевац, МЗ Модрича I, МЗ Модрича II, МЗ Модрича III, МЗ Модрича IV, МЗ Модрича V, МЗ Ријечани, МЗ Скугрић, МЗ Таревци, МЗ Толиса, МЗ Чардак | |
