Добрица Матковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Добрица Матковић

Dobrica-Matkovic.jpg

Биографија
Датум рођења 29. новембар 1887.
Место рођења Шарани (Краљевина Србија)
Датум смрти 9. октобар 1973.
Место смрти Шарани (СФРЈ)

Добрица Матковић (Шарани, 29. новембар 1887Шарани, 9. октобар 1973) је био начелник Одељења за државну заштиту 1929.[1] и бан Дунавске бановине између 1933. и 1935. године.[2] Син Владислава и Иконије, родио се 29. новембра 1887. године у Шаранима. Основну школу завршио је на Савинцу, а гимназију у Београду. По завршеној средњој школи ступио је у државну службу као полицијски чиновник.

За време Првог светског рата Добрица се повлачио са српском војском кроз Албанију и стигао на острво Крф. У истој колони налазио се и његов отац Владислав, који је доспео до Бизерте у Тунису и у њој умро од исцрпљености 1917. године. Добрица је са Крфа упућен у Француску да буде секретар српске делегације за смештај српских избеглица у Паризу. Боравак у Паризу искористио је да зарши студије правних наука. Дипломирао је 12. јула 1918. Српска влада са Крфа поручила му је да оде у Лондон и да проучи енглеску административно-управну организацију. По завршетку Првог светског рата вратио се у Београд и поново ступио у полицијску службу. Постављен је за комесара у Великом Бечкереку, у рангу начелника среза, а потом је премештен у Управу града Београда.

Министарство финансија је 1921. године преузело Добрицу и поставило га за главног инспектора за сузбијање кријумчарења, с обзиром на његову високу стручну спрему и одлично знање страних језика. На тој дужности није дуго остао. Недостатак стручних кадрова у новој држави Срба, Хрвата и Словенаца утицао је да постојећи кадар буде премештан с места на место, како су тренутне потребе налагале. Добрица је почетком 1923. постављен за великог жупана Брегалничке области у Штипу, а новембра 1925. премештен је за великог жупана Моравске области, са седиштем у Параћину. Годину дана касније постављен је за великог жупана Битољске области у Битољу, а фебруара 1929. за великог жупана Бачке области са седиштем у Сомбору. У августу исте године именован је за начелника Одељења за државну заштиту Министарства унутрашњих послова Краљевине Југославије, а нешто касније за помоћника министра унутрашњих послова.

Указом краља Александра I Карађорђевића од 9. априла 1933. године, Добрица Матковић је постављен за бана Дунавске бановине, са седиштем у Новом Саду. На овој дужности провео је две године, па је премештен за бана Моравске бановине у Нишу, где је остао до уочи Другог светског рата, када је пензионисан због неслагања са политиком тадашње југословенске владе.

Добрица Матковић је течно говорио француски, енглески и немачки језик. Објавио је више стручних чланака у иностраним часописима. Одликован је са више ордена од којих се истичу Краљевски Орден Југословенске круне 3. реда, Крељевски Орден белог орла 4. реда и орден Легије части официрског реда, којим га је одликовао председник Француске Републике 3. децембра 1930. године.

Шаранци су желели да му се достојно одуже за све што је за њих учинио. Веома је допринео у доградњи школе, изградњи ђачке трпезарије, здружних домова, моста на Дичини, бројних чесми и бунара и изградњи савременог пута од Савинца до Такова. Бан се почетком Другог светског рата повукао на Савинац и живео у својој кући до краја рата. Био је позван на Велики народни конгрес у селу Ба, од 25. до 28. јануара 1944. године, и учествовао је на њему.

Бан се опет повукао у своју кућу на Савинцу и више година живео прилично усамљено. Умро је 9. октобра 1973. године, у 86. години живота. Сахрањен је уз државне почасти 10. октобра исте године, у породичној гробници, коју је подигао 1935. године у близини савиначке цркве.

Фото-галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „History / Security Information Agency“. Bia.gov.rs Приступљено 6. 7. 2012.. 
  2. ^ „Историјат Бановинске палате“. Skupstinavojvodine.gov.rs Приступљено 6. 7. 2012.. 

Литература[уреди]

  • Миловановић, Михаило (1995). „Савинац у таковском крају: село Шарани и село Дренова“.