Добрица (Алибунар)

Добрица
Православна црква у селу
Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Општина	Алибунар
Становништво
Становништво (2011)	1344
Густина становништва	24 ст/km²
Положај
Координате	45°12′32″N 20°50′35″E
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	57 m
Површина	55,0 km²
Добрица Добрица на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	26354
Позивни број	013
Регистарска ознака	PA

Добрица (мађ. Kevedobra) је насеље у Србији у општини Алибунар у Јужнобанатском округу. Према попису из 2002. године било је 1.344 становника (према попису из 1991. било је 1621 становника).

Историја

Током историје Добрица мења своје име неколико пута назив:

• Године:
• 1425 - Добрица
• 1911 - Kevedobra
• 1922 - Добрица

Први пут Добрица помиње 1425. године, када припада Кевинском комитату.

Године 1716.додељена је Панчевачком диштрикту,а 1717.године имала је 15 кућа. Пребегле српске породице из Отоманске империје упућене су 1744. године да се овде населе. Тек у половини тога века дошло је до бројног пораста становништва, услед досељавања поморишких граничара, па је 1773. године пописано чак 133 куће.

Црквене матичне књиге помињу се 1779.године. У општини се чувају два плана овог насеља из 1781. и 1793.године. По попису извршеном 1782.године, било је 787 православних душа. Камен темељац садашњој цркви постављен је на дан 9. маја 1802.године, а грађење је довршено и црква освећена тек 1806. године.

Године:

• 1863. Добрица је добила право на два годишња вашара и недељну пијацу
• 1870. отворена пошта.
• 1866. основана је мађарска државна школа.
• 1889. подигнута је римокатоличка богомоља.
• 1895. отворена је апотека код „Свете Тројице“.
• 1898. 25. децембра отворена је железничка станица.
• 1898. одвојили су се Румуни од Срба и преправили једну кућу у богомољу (1899)

Популација кроз историју .

Година	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.
Становника	2.657	2,806	3,031	2,981	2.659	2.971
Срба	?	?	?	?	?	2.487
Румуна	?	?	?	?	?	88
Немаца	?	?	?	?	?	64
Мађара	?	?	?	?	?	20
Осталих	?	?	?	?	?	20

После 1902. године када је основано ватрогасно удружење, 1923.године основано је ловачко удружење, а 1924.године српска читаоница. Парни млин који је направљен 1823.године, претворен је 1905.године у моторни млин.

Демографија

У насељу Добрица живи 1.115 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,2 година (42,8 код мушкараца и 47,7 код жена). У насељу има 494 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,72.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 2666 1953. 2632 1961. 2617 1971. 2376 1981. 2006 1991. 1621 1575 2002. 1404 1344

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			1.043	77,60%
Румуни			177	13,16%
Мађари			81	6,02%
Македонци			9	0,66%
Роми			7	0,52%
Хрвати			6	0,44%
Југословени			3	0,22%
Словаци			2	0,14%
непознато			5	0,37%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	2			2
80+	13			34
75-79	26			42
70-74	64			70
65-69	40			66
60-64	47			50
55-59	35			44
50-54	50			48
45-49	50			35
40-44	42			35
35-39	42			32
30-34	36			33
25-29	43			28
20-24	41			27
15-19	42			44
10-14	36			29
5-9	33			32
0-4	27			24
просек	42.8			47.7

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 677 654 660 645 601 563 494

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 132 144 82 59 39 25 9 2 2 - 2.72

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	573	183	324	42	22	2
Женски	590	91	326	156	16	1

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	352	284	-	-	19	-	9	11	1	2
Женски	207	175	-	-	6	-	-	8	1	1
Оба	559	459	-	-	25	-	9	19	2	3
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	-	-	6	5	2	4	-	-	9
Женски	1	-	1	7	3	1	-	-	3
Оба	1	-	7	12	5	5	-	-	12

Литература

• Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
• Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
• Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Добрица (Алибунар)

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)