Добрљин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Добрљин

Жељезничка станица у Добрљину
Жељезничка станица у Добрљину

Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Републике Српске Република Српска
Општина Нови Град
Становништво
Становништво (1991) 1.141
Положај
Координате 45°08′49″N 16°30′12″E / 45.1469, 16.5033
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Добрљин на мапи БиХ
{{{alt}}}
Добрљин
Добрљин на мапи БиХ
Остали подаци


Координате: 45° 08′ 49" СГШ, 16° 30′ 12" ИГД

Добрљин је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Нови Град које припада ентитету Република Српска. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 1.141 становника.

Географија[уреди]

Добрљин је удаљен 15 до 16 километара од Новог Града и 15 километара од Костајнице.[1] Налази се на лијевој обали ријеке Уне.[1]

Историја[уреди]

Царина у Добрљину

Први пут се помиње у 13. вијеку.[1] У прошлости је био у посједу кнезова Бабунића, за које се веже поријекло имена Добрљин.[1] Пруга од Добрљина до Бање Луке изграђена је 1873.[2] Аустроугарска је током своје владавине за потребе експлатације дрвета отворила пилану „Шипад“ и поред аутохтоног српског становништва населила Словенце, Пољаке, Чехе, Нијемце и Галицијане.[1] Радници фабрике су учествовали у генералном штрајку 1906.[1] Према подацима из времена Краљевине Југославије, у пилани је 1937. било запослено 303 радника.[1]

Култура[уреди]

У насељу се налази споменик посвећен краљу Петру I Карађорђевићу.[1] Споменик је подигнут 1924. у облику бисте са натписом „Краљ Петар I Карађорђевић“.[1] Налази се у дворишту парохијског дома.[1] Срушиле су га усташе у априлу 1941. године.[1]

Парохија[уреди]

Добрљин је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве.[3] Парохија Добрљин припада Архијерејском намјесништву поунском у саставу Епархије бањалучке, а чине је Велика Жуљевица, Горње Водичево, Добрљин, Доње Водичево, Куљани и Прусци.[3] Парохијски храм је посвећен Преносу моштију Светог оца Николаја.[3] Изградња садашње цркве је почела 1903, како би замјенила дотадашњу црвку брвнару.[1] Звоно на цркви је подигнуто 1920.[1] Најчешће славе у насељу су Никољдан, Јованњдан и Ђурђевдан.[1]

Етно музеј[уреди]

У Добрљину се налази мањи етно музеј у власништву Жељке Крпић.[1]

Образовање[уреди]

Прва школа је отворена у вријеме Аустроугарске.[1] Садашња Основна школа „Вук Караџић“, се налази у објекту који је изграђен 1974. године.[1] Школа је до рационализације школства у Југославији 1980. била самостална, након чега је постала подручно одјељене Основне школе „Добрила Грубор“ из Новог Града.[1] Школа је од 1974. до 1992. носила назив „Михајло Ђурић“.[1] Између осталих, школу су похађали: Младен Ољача, Драган Колунџија, Здравко Згоњанин, Драган Раниловић и други.[1]

Спорт[уреди]

Сједиште је фудбалског клуба Славен који је основан 1926. године[1] У Добрљину је одиграна прва ноћна фудбалска утакмица 1935. у Краљевини Југославији, која је одржана испод 800 сијалица.[1] Играли су Славен 2:1 Костајница.[1]

Саобраћај[уреди]

Локомотива Жељезница Републике Српске на жељезничкој станица у Добрљину

У Добрљину се налази жељезничка станица на линији Жељезница Републике Српске. Станица располаже са робном благајном и утоварном рампом.[1]

Становништво[уреди]

Становници се називају Добрљинци.[1]

Националност[4] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 1.108 943 901 709
Југословени 24 58 1
Хрвати 7 7 18 27
Муслимани 10
Црногорци 1
остали и непознато 2 5
Укупно 1.139 1.011 935 736
Демографија
Година Становника
1948. 2.492 [4]
1953. -
1961. 736
1971. 935
1981. 1.011
1991. 1.139

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф „Огњишта: Добрљин“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 11. 12. 2011. Приступљено 11. 12. 2011.. 
  2. ^ Козара: вјечито поносна и легендарна планина, аутор: Драго Тодић, Српске земље и свијет (географски научно-популарни часопис), Број 27, штампа: Вилукс д.о.о. у 3.000 примјерака, издавач: Географско друштво Републике Српске, Бања Лука (2007), стр. 5
  3. ^ а б в „Парохија Добрљин“ (на ср). Српска православна црква Приступљено 11. 12. 2011.. 
  4. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.