Догматика

Из Википедије, слободне енциклопедије
Део серијала чланака
Хришћанство

Хришћанство

Оснивање
Исус Христос · Апостоли
Црква · Јеванђеље

Историја
Рано хришћанство · Сабори
Велики раскол · Крсташки ратови
Реформација · Екуменизам

Традиције
Православље · Католицизам
Протестантизам

Теологија
Света Тројица (Отац, Син, Свети дух)
Стварање · Грех · Суд · Анђео
Спасење · Васкрсење · Царство

Упражњавање
Пост · Молитва · Свете тајне

Библија
Стари завет · Нови завет
Књиге · Канон · Апокриф

Ichthys.svg Портал:Хришћанство

Догматика је богословска наука која систематски излаже догмате хришћанске вере.

Назив догматика употребљен је најпре у XVII веку, али тада није означавао посебну богословску дисциплину. Она то постаје у другој половини XVIII века.

Предмет догматике је догма (грч. δόγμα), односно догмати, а особине догме су:

  • Богооткривеност - основна особина, потврђује божанско порекло догме.
  • Црквеност - с обзиром на то да је догма дело Откривења, онда је и дело Цркве, јер је Црква тело Откривења.
  • Општеобавезност - неопходност за спасење сваког члана Цркве.
  • Неизменљивост - особина која истиче из богооткривености, црквености и општеобавезности.

Другим речима, догматика има богооткривене догмате као главни предмет свог научног рада; они извиру из Божијег Откривења а формулише их саборни ум Цркве (1 Кор 2,16). Око овог предмета догматике, концентрише се сав догматски материјал, који се може поделити на два дела:

  1. Део, који говори ο унутрашњем животу Бога и особинама његове суштине. Састоји се из догмата ο суштини и јединству Бога и догмата ο тројичности Божанских Лица.
  2. Део, који говори ο односу Бога према свету и човеку. Састоји се из неколико општих догмата, од којих један разматра Бога као Творца и Промислитеља, други као Спаситеља, трећи као Осветитеља и четврти као Судију.

Извор и историјат[уреди]

Једини извор догматике јесте Божије Откривење, које је током времена од стране Цркве излагано кратким обрасцима вере - символима, у одредбама Васељенских и помесних сабора и у вероисповедањима Светих Отаца и учитеља Цркве. Историја Црквене догматике дели се на два периода:

  • Први период обухвата време од апостолског доба до Св. Јована Дамаскина (780), а њега карактерише више или мање системско излагање догматских истина. Овај период почиње Оригеновим списом Ο начелима, а завршава се епохалним делом у историји догматике Тачно изложење Православне вере, Св. Јована Дамаскина.
  • Други период обухвата време од Св. Јована Дамаскина до данас, а у том периоду догматика се креће у оквиру ненадмашног дела Св. Дамаскина, мада се истичу и друга дела, нарочито у Руској Православној цркви, Митрополита Макарија и Архимандрита Филарета.

Задатак догматике је да у систему изложи свете догмате откривења, онако како их има, чува, предаје и објашњава Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква.

Спољашње везе[уреди]