Докландска лака железница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Докландска лака железница

Docklands Light Railway (DLR)

Docklands Light Railway logo.svg
Општи подаци
Област превоза шири Лондон
Тип превоза лака железница, метро
Број станица 39
Функционисање система
Почетак рада 31. август 1987.
Оператор(и) Transport for London (TfL)
Технички подаци
Дужина мреже 31 километар

Докландска лака железница (DLR) је лаки шински систем који опслужује подручје Докланда у Источном Лондону у Енглеској. Почела је са радом 31. августа 1987. године. Шине и возови овог система нису компатибилни са системом Лондонског метора, али ова два система јавног превоза имају исти систем за карте и станице DLR-а се приказују на мапи метроа.

Возове контролишу компјутери и обично немају возача: агент за услугу (en. Passenger Service Agent - PSA)[1][2] на сваком возу брине о провери карата, давању обавештења и контроли врата. PSA може и да преузме контролу над возом у хитном случају или у случају квара система. На станицама углавном нема особља, осим на подземним станицама, где је особље потребно у случају евакуације.

DLR систем има 39 станица и наставља да се шири. У 2006. је кроз систем прошло 60 милиона путника[3]. Докландска лака железница је прославила 20. рођендан 31. августа 2007. године.

Историја[уреди]

Докландска лака железница је пуштена у рад 1987. године. Тада је имала 11 возова и 15 станица. Данас, захваљујући бројним проширењима и радовима на једном од првих лаких шинских система у Великој Британији, докландска лака железница опслужује и подручја Бенка, Бектона, Левишама и Лондон Сити аеродрома[4].

Изградња[уреди]

Радови на Докландској лакој железници су почели 1984. и то на линијама између Тауер Гејтвеја и Ајланд Гарденса и између Стратфорда и Ајланд Гарденса. Комплетан систем је завршен за 3 године[5].

DLR воз на Тауер Гејтвеј станици
Нови DLR воз на Поплар станици

Возови[уреди]

DLR користи високоподна бидирекционална возила са четвора врата на свакој страни. Сваки воз се састоји од два вагона. Вагони имају малу возачку конзолу прикривену иза закључане плоче. Користећи ту конзолу, PSA може да управља возом. Контроле крај врата омогућавају PSA-у да контролише њихово отварање и затварање. Максимална брзина возова је 80 km/h, док просечна износи 64 km/h[6].

Станице[уреди]

Докландска лака железница има 39 станица. Станице које су на површини уопште немају особље, док је у подземним станицама особље присутно само како би организовало евакуацију ако буде потребна. Све станице имају видео надзор и машине за издавање карти, док већина има и место на ком се може одложити бицикл, телефонске говорнице итд[7].

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Докландска лака железница