Доктор Хаус

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Доктор Хаус (ТВ серија))
Део уводне шпице серије Доктор Хаус
Форматмедицинска драма
црна комедија
ТворацДејвид Шор
РежијаГрег Јејтејнес
Деран Сарафијан
Дејвид Стрејтон
Брајан Спајсер
Хју Лори итд.
СценариоДејвид Шор
Питер Блејк
Лоренс Каплоу
Расел Френд
Гарнет Лернер
 Проширен списак
  • Дорис Иган
    Лиз Фридман
    Сара Хес
    Илај Ати
    Дејвид Хоселтон
    Мат Витен
    Леонард Дик
    Сет Хофман
    Џон С. Кили
    Шон Вајтсел
    Сара Б. Купер
    Дејвид Фостер
    Томас Л. Моран
    Џон Манкевиц
    Кет Лингенфелтер
    Пем Дејвис
    Маркви Џексон
    Метју В. Луис
    Дастин Пaдок
УлогеХју Лори
Лиса Еделстин
Омар Епс
Роберт Шон Леонард
Џенифер Морисон
Џеси Спенсер
Питер Џејкобсон
Кал Пен
Оливија Вајлд
Амбер Тамблин
Одет Анабл
Шарлин Ји
Музичка темаTeardrop(Масив атак)
КомпозиторЏејсон Дерлатка
Џон Ерлик
Држава порекла САД
Број сезона8
Број епизода177
Дужина трајања~ 41—49 минута[1]
Емитовање
Премијерно наФокс
Прво приказивање16. новембар 2004 — 21. мај 2012.

Доктор Хаус (енгл. House / House M.D. / Dr. House) америчка је телевизијска серија аутора Дејвида Шора и Пола Атанасија. Пилот епизода серије премијерно је емитована 16. новембра 2004. на ТВ мрежи Фокс.

Главни лик је др Грегори Хаус, ексцентрични медицински геније који води тим дијагностичара измишљене болнице Принстон-Плејнсборо (енгл. Princeton-Plainsboro Teaching Hospital) у Њу Џерзију.

Лик Грегорија Хауса, Американца по коме је серија добила назив, тумачи британски глумац Хју Лори, који је за своју интерпретацију добио награду Златни глобус (2006. и 2007. године). Последња епизода серије емитована је 21. маја 2012.

Концепт[уреди | уреди извор]

„Знали смо да је ТВ мрежа тражила серију са истрагом, и Полу (Атанасију) је пала на памет идеја о болничкој серији налик на полицијске истраге. Осумњичени су били бацили. Међутим, убрзо ми је постало јасно да нам је потребан главни лик. Хоћу да кажем, бацили немају мотиве.”

— Дејвид Шор, интервју за Writer's Guild magazine[2]

Серију су Дејвид Шор и Пол Атанасио понудили ТВ кући Фокс 2004. године, уз помоћ Полове пословне сараднице Кејти Џејкобс. У то време још увек није био изабран наслов, а серија је окарактерисана као болничко-детективска по угледу на CSI.[3]

Алузије на Шерлока Холмса[уреди | уреди извор]

Шерлок Холмс је послужио као инспирација за серију.

Сличности између Грегорија Хауса и чувеног измишљеног детектива Шерлока Холмса, кога је створио Артур Конан Дојл, редовно се примећују у серији.[4][5] Шор је изјавио да је одувек био Холмсов обожавалац, сматрајући индиферентност самог лика према својим клијентима јединственом.[6] Сличност се огледа у Хаусовом ослањању на психологију, чак и у ситуацијама када није очигледно да се она може применити,[7] индуктивном закључивању,[4] као и у одбијању да прихвати случајеве које сматра незанимљивим.[8] Његов истраживачки метод се своди на логичку елиминацију дијагноза у тренутку када се докаже да су немогуће; Холмс је користио сличан метод. Оба лика свирају музичке инструменте (Хаус клавир, гитару и хармонику, а Холмс виолину) и узимају наркотике (Хаус је зависан од викодина, а Холмс рекреативно користи кокаин).[4] Хаусов однос са најбољим пријатељем Џејмсом Вилсоном подсећа на однос између Холмса и његовог поузданог сарадника др Џона Хемиша Вотсона. Роберт Шон Леонард, који глуми Вилсонов лик, изјавио је да је првобитно било замишљено да Хаус и Вилсон (чије је презиме веома слично презимену Холмсовог пријатеља) раде заједно на медицинским случајевима у подједнакој мери, како су то чинили Дојлови ликови; према његовом гледишту, Хаусов дијагностички тим преузео је тај аспект Вилсонове улоге.[9] Шор је изјавио да је Хаусово презиме изабрано као „суптилни омаж” Шерлоку Холмсу.[10] Број Хаусовог стана (221б) представља алузију на Улицу Бејкер 221б, адресу на којој је живео Холмс.[7]

Понекад се у појединачним епизодама појављују додатне везе са случајевима Шерлока Холмса. Пацијент око кога се врти прича пилот епизоде је Ребека Адлер (енгл. Rebecca Adler), чије је име изабрано према лику из прве кратке приче о Шерлоку Холмсу — Ајрин Адлер (енгл. Irene Adler).[11][12] У последњој епизоди друге сезоне, Хауса је погодио хицима из пиштоља човек који се презива Моријарти, исто као Холмсов велики непријатељ. У епизоди То је дивна лаж емитованој у четвртој сезони, Хаус као божићни поклон добија „друго издање Конана Дојла”.[13] У петој сезони, у епизоди Радост свету, Хаус — у покушају да превари свој тим — користи књигу Џозефа Бела који је послужио Конану Дојлу као инспирација за лик Шерлока Холмса. Ту књигу је претходног Божића добио на поклон од др Вилсона, који је у посвети написао „Грег, натерало ме да се сетим тебе.”. Пре него што открије да је ту књигу он сам поклонио Хаусу, Вилсон говори неким члановима тима да је она припадала пацијенткињи Ајрин Адлер.[14]

Продуцентски тим[уреди | уреди извор]

Сингер је режирао пилот и 3. епизоду сезоне 1

Серија Доктор Хаус је копродукција продуцентских кућа Heel and Toe Films, Shore Z Productions и Bad Hat Harry Productions, у сарадњи са Universal Media Studios, снимана за мрежу Фокс.[15] Паул Атанасио и Кејти Џејкобс (из продуцентске куће Heel and Toe Films), затим Дејвид Шор (власник Shore Z Productions), те Брајан Сингер (из Bad Hat Harry Productions), били су извршни продуценти серије од њеног настанка.[16] Лоренс Каплоу (енгл. Lawrence Kaplow), Питер Блејк (енгл. Peter Blake) и Томас Л. Моран (енгл. Thomas L. Moran) прикључили су се екипи у својству писаца на почетку прве сезоне, након снимања пилот епизоде. Писци Дорис Иган (енгл. Doris Egan), Сара Хес (енгл. Sara Hess), Расел Френд (енгл. Russel Friend) и Гарет Лернер (енгл. Garrett Lerner) постали су део продуцентског тима на почетку друге сезоне. Френд и Лернер су добили понуде за позиције писаца у тренутку када је серија почела са емитовањем, али су их они одбили. Након постигнутог успеха серије, прихватили су понуде када их је Џејкобс поново позвао за посао следеће године.[17] Од почетка четврте сезоне, Моран, Френд и Лернер су на шпици наведени као извршни продуценти серије, чиме су се придружили Атанасију, Џејкобсу, Шору и Сингеру.[15] Хју Лори је био извршни продуцент друге и треће епизоде пете сезоне.[18][19]

Главни ликови[уреди | уреди извор]

У прве три сезоне, доктори Ерик Форман, Алисон Камерон и Роберт Чејс били су чланови Хаусовог тима. На крају треће сезоне Форман и Камеронова дали су отказе, а Чејс је био отпуштен. У четвртој сезони, Хаус је запослио 40 доктора с идејом да изабере нове чланове свог тима тако што ће отпуштати оне с којима не буде задовољан. Чејс и Камерон су и даље запослени у болници Принстон-Плејнсборо, а Форман се — након краћег одсуства — вратио у епизоди Анђели чувари.

Име Глумац Занимање Улоге по сезонама
1 2 3 4 5 6 7 8
Др Грегори Хаус Хју Лори Специјалиста за инфективне болести, нефролог; шеф одељења за дијагностичку медицину Главна
Др Лиса Кади Лиса Еделстин Ендокринологиња; директорица болнице Главна
Др Џејмс Вилсон Роберт Шон Леонард Онколог; шеф онколошког одељења Главна
Др Ерик Форман Омар Епс Неуролог, дијагностичар; шеф дијагностичког одељења Главна
Др Роберт Чејс Џеси Спенсер Хирург, кардиолог, специјалиста за интензивну негу; шеф дијагностичког одељења Главна
Др Алисон Камерон Џенифер Морисон Имунологиња, специјалисткиња за дијагностичку медицину Главна Гост
Др Крис Тауб Питер Џејкобсон Пластични хирург,[20] дијагностичар Главна
Др Лоренс Катнер Кал Пен Специјалиста за спортску медицину,[21] дијагностичар Главна Гост
Др Тринаестица Оливија Вајлд Интернисткиња,[21] дијагностичарка Главна
Др Марта Мастерс Амбер Тамблин Двострука докторица примењене математике и историје уметности,[22] студентица медицине Главна Гост
Др Џесика Адамс Одет Анабл Лекарка из затворске клинике,[23] дијагностичарка Главна
Др Чи Парк Чарлин Ји Неурологиња, дијагностичарка Главна

Сезоне[уреди | уреди извор]

СезонаЕпизодеОригинално емитовањеГледаност у САД
(милиони)
Место
ПремијераФинале
1.2216. новембар 2004. (2004-11-16)24. мај 2005. (2005-05-24)13,324[24]
2.2413. септембар 2005. (2005-09-13)23. мај 2006. (2006-05-23)17,310[25]
3.245. септембар 2006. (2006-09-05)29. мај 2007. (2007-05-29)19,47[26]
4.1625. септембар 2007. (2007-09-25)19. мај 2008. (2008-05-19)17,67[27]
5.2416. септембар 2008. (2008-09-16)11. мај 2009. (2009-05-11)13,516[28]
6.2221. септембар 2009. (2009-09-21)17. мај 2010. (2010-05-17)12,822[29]
7.2320. септембар 2010. (2010-09-20)23. мај 2011. (2011-05-23)10,342[30]
8.223. октобар 2011. (2011-10-03)21. мај 2012. (2012-05-21)8,758[31]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „House, M.D.”. Netflix. Приступљено 6. 2. 2016. 
  2. ^ Challen, стр. 41.
  3. ^ Frum, Linda (14. 3. 2006). „Q&A with 'House' creator David Shore”. Maclean's. Rogers Communications. Архивирано из оригинала 10. 10. 2007. г. Приступљено 5. 10. 2009. 
  4. ^ а б в „House and Holmes: A Guide to Deductive and Inductive Reasoning” (PDF). FactCheckEd.org. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 11. 2008. г. Приступљено 5. 10. 2009. 
  5. ^ Slate, Libby (17. 4. 2006). „House Calls, An Evening with House. Academy of Television Arts and Sciences. Приступљено 5. 10. 2009. 
  6. ^ Shore, David (2006). „Developing The Concept”. Hulu.com. The Paley Center for Media. Архивирано из оригинала 24. 03. 2009. г. Приступљено 5. 10. 2009. 
  7. ^ а б Jensen, Jeff (6. 4. 2007). „Full 'House'. Entertainment Weekly. стр. 44—47. Архивирано из оригинала 08. 07. 2014. г. Приступљено 5. 10. 2009. 
  8. ^ Wild, Diane Kristine (2. 9. 2005). „Review: House, M.D. Season 1 DVD”. Blogcritics. Архивирано из оригинала 05. 06. 2011. г. Приступљено 5. 10. 2009. 
  9. ^ Ryan, Maureen (1. 5. 2006). „'House'-a-palooza, part 2: Robert Sean Leonard”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 10. 05. 2006. г. Приступљено 5. 10. 2009. 
  10. ^ Wittler, Wendell (18. 4. 2005). „Living in a 'House' built for one”. MSNBC. Приступљено 5. 10. 2009. 
  11. ^ Murray, Scott (26. 4. 2007). „Is there a Dr Watson in the House?”. The Age. стр. 21. „In the pilot, the patient is Rebecca Adler, named, no doubt, after Irene Adler. 'To Sherlock Holmes, she was always the woman,' as Dr Watson so tenderly described her. 
  12. ^ Werts, Diane (4. 9. 2006). „'House' thrives with inspiration from Sherlock Holmes”. The Philadelphia Inquirer. 
  13. ^ [Десета епизода четврте сезоне (енгл. It's a Wonderful Lie)]
  14. ^ [Једанаеста епизода пете сезоне (енгл. Joy to the World)]
  15. ^ а б House Announces Casting News”. The Futon Critic. 18. 7. 2007. Приступљено 13. 12. 2008. 
  16. ^ Jensen, Jeff (8. 4. 2005). „Dr. Feelbad”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 11. 12. 2013. г. Приступљено 24. 10. 2009. 
  17. ^ Barnett, Barbara (18. 5. 2008). „House, MD Season Finale: A Conversation with Writers Garrett Lerner and Russel Friend”. Blogcritics. Архивирано из оригинала 16. 12. 2008. г. Приступљено 24. 10. 2009. 
  18. ^ „"Not Cancer" from Season 5 of House”. Film.com. Приступљено 24. 10. 2009. 
  19. ^ Barnett, Barbara (24. 9. 2008). „TV Review: House, MD – "Not Cancer". Blogcritics. Архивирано из оригинала 04. 06. 2009. г. Приступљено 24. 10. 2009. 
  20. ^ „Dr. Chris Taub (character)”. IMDb.bom. Архивирано из оригинала 07. 08. 2013. г. Приступљено 1. 11. 2012. 
  21. ^ а б „House M.D. (2004–2012) – Did You Know?”. IMDb.com. Приступљено 1. 11. 2012. 
  22. ^ „Season 7: Office Politics”. FOX. Архивирано из оригинала 1. 12. 2010. г. 
  23. ^ „FOX Broadcasting Company”. M.fox.com. Архивирано из оригинала 10. 07. 2012. г. Приступљено 1. 11. 2012. 
  24. ^ „Season 1 Ratings”. The Hollywood Reporter. Nielsen Business Media. 27. 5. 2005. Архивирано из оригинала 22. 6. 2008. г. Приступљено 4. 7. 2008. 
  25. ^ „Season 2 ratings”. The Hollywood Reporter. Nielsen Business Media. 26. 5. 2006. Архивирано из оригинала 22. 6. 2008. г. Приступљено 4. 7. 2008. 
  26. ^ „Season 3 ratings”. ABC Medet. 25. 5. 2007. Приступљено 15. 6. 2009. 
  27. ^ „Season 4 ratings”. ABC Meditnet. Приступљено 15. 6. 2009. 
  28. ^ „Season 5 ratings”. ABC Meditnet. Приступљено 15. 6. 2009. 
  29. ^ Gorman, Bill (16. 6. 2010). „2009-10 Season Broadcast Primetime Show Average Viewership”. TV by the Numbers. Архивирано из оригинала 20. 06. 2011. г. Приступљено 11. 3. 2015. 
  30. ^ Gorman, Bill (1. 6. 2011). „2010-11 Season Broadcast Primetime Show Viewership Averages”. TV by the Numbers. Архивирано из оригинала 20. 06. 2011. г. Приступљено 1. 6. 2011. 
  31. ^ Gormam, Bill (25. 5. 2012). „Complete List Of 2011–12 Season TV Show Viewership: 'Sunday Night Football' Tops, Followed By 'American Idol,' 'NCIS' & 'Dancing With The Stars'. TV by the Numbers. Архивирано из оригинала 30. 05. 2012. г. Приступљено 25. 5. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]