Домаћи врабац
| Домаћи врабац | ||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||||
| Статус угрожености: | ||||||||||||||
|
Нижи степен опасности - последња брига[1]
|
||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||||
| Passer domesticus (L., 1758) |
||||||||||||||
 Карта распрострањености домаћег врапца: тамно зелена - природно станиште; светло зелена - област где их је човек увео
|
||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||
| Животна форма: синантропни инсективор/фругивор |
||||||||||||||
Домаћи врабац (лат. Passer domesticus) је припадник породице врабаца, Passeridae. Насељава већину простора Европе и Азије. Код нас га називају и врапцем покућаром. Данас је то најраспрострањенија птица на планети.[2]
Човек их је намерно или ненамерно увео у подсахарску Африку, у већи део обе Америке, на Нови Зеланд и у Аустралију. У Америци га називају енглеским врапцем како би га разликовали од аутохтоног америчког врапца. У градове Сједињених Држава су европски врапци масовно доношени између 1850. и 1875. године како би смањили број штеточина. Грешка је касно увиђена, а врапци су се већ одомаћили. До 1883. године су их сматрали за штеточину, а њихово увођење као катастрофу.[3]
Садржај |
Опис и исхрана [уреди]
Домаћи врабац, или врабац покућар, је мала птица дужине од 14 до 16 центиметара. Мужјак има сиву круну, образе и стомак, док су врат и кљун црне боје. На лето, кљун је плаво-црн, а ноге су браон боје. У зиму, перје је бледе и суморне боје, док је кљун жућкасто-браон. Женка нема црну боју на врату, кљуну и глави, нити сиву круну. Млади врапци имају тамније браон паперје и перје, а кљун је светло жут.
Млади врапци се хране ларвама инсеката, углавном ларвама штеточина. Одрасли, између осталог, једу семење и зрневље, а понекад лове и лептире. У пролеће, врапце привлачи цвеће, поготово жуте боје, којим се такође хране (шафран, јагорчевина).
Гнежђење [уреди]
Врапци се гнезде на различитим местима: испод стрехе, у рупама и шупљинама зграда, на пузавици и бршљану око кућа, на морским гребенима и у жбуњу. Гнездо смештено у бршљану или у рупи често је неуредно, изграђено од сламки и остатака смећа и напуњено перјем. Пространа и добро изграђена гнезда су она на дрвећу и у грмљу, највише у сеоским крајевима.
Домаћи врапци су веома агресивни око отимања места где ће се гнездити и често насилно уништавају гнезда претходних станара, а понекад директно граде сопствено гнезда на постојеће, у којем се налазе живи птићи. Ластавице и плаве птице су посебно осетљиве на овакво понашање.
Пет до шест прашњавих јаја, ишараних црно-сивим пегама на крем белој подлози су типичан опис јаја која легу врапци. Варирају у величини и облику, као и у шарама. Домаћи врабац има најкраћи инкубациони период од свих птица - 10 до 12 дана. У Новој Енглеској, у САД, женка у току лета може да излеже и до 25 јаја.
Домаћи врапци у свету [уреди]
Домаћи врапци у Европи [уреди]
У великим деловима Европе популације домаћих врабаца опада. У Холандији, врапци се чак сматрају за угожену врсту птица, а од 1980-тих година њихов број је преполовљен. Али, после коса, то је ипак друга најчешћа птица тамо. Тренутно се број процењује на пола до милион парова. Слична је ситуација и у Великој Британији где је 64% укупне популације нестало у последњих 25 година.[4]
Укупна бројност популације у Европи, на основу података IUCN Црвене листе, износи између 130 и 270 милиона јединки[1].
Постоји неколико разлога због чега се смањује број ових птица. Један од изненађујућих је и увођење безоловног горива, које при сагоревању ослобађа високо отровна једињења, као што је метил-нитрит.[5]
Домаћи врапци у Аустралији [уреди]
Домаћи врапци су донесени у Аустралију између 1863. и 1870. године. Првобитно су пуштени у држави Викторија, а потом и у остале градове, укључујући Сиднеј, Бризбејн и Хобарт на Тасманији. Убрзо су постали штеточина у целој источној Аустралији, али се њихова инвазија спречила у Западној Аустралији, где се сваки примерак уништио.[6]
Домаћи врапци у Северној Америци [уреди]
Иако постоје подаци о опадању бројности популације, домаћи врапци су и даље једна од најчешћих птица које насељавају Северну Америку. Популација се процењује на приближно 150 милиона.[7].
У САД и Канади домаћи врабац је једна од три врста птица које нису законом заштићене. Друге две врсте птица су европски чворак и домаћи голуб. Све три врсте су уведене и сада су најраспрострањеније. Врапци, као и чворци, убијају одрасле плаве птице и њихове младе, како би заузели своје подручје за гнездење.[8]
Галерија слика [уреди]
-
Младунче
-
Женка домаћег врапца
-
Маркица Фарских острва из 1999. године са паром врабаца
-
-
Домаћи врабац
-
.jpg)
Литература [уреди]
- ^ а б IUCN Црвена листа угрожених животиња - Домаћи врабац (Passer domesticus)
- ^ "House Sparrow Control" by The North American Bluebird Society
- ^ "House Sparrow History" by E.A. Zimmerman posted at Sialis
- ^
- http://www.bbc.co.uk/nature/wildfacts/factfiles/252.shtml BBC Домаћи врабац (профил)
- ^ British Birds, vol 100, September 2007, p558.
- ^ "House Sparrow Fact Sheet" код Аустралијског музеја
- ^ "House Sparrow (Passer domesticus)" by the Cornell Lab of Ornithology of Cornell University
- ^ „Контролисање гнезда плавих птица“
