Домицијан
Из Википедије, слободне енциклопедије
Тит Флавије Домицијан (рођен 24. октобра 51, убијен 18. септембра 96. године) био је римски цар из рода Флавијеваца.
Домицијан је био Веспазијанов син са његовом женом Домицилом. Домицијанов брат био је Тит, кога је и наследио 81. године.
[уреди] Младост
Домицијан је био рођен у Риму, у време док је његов отац био само војни командант. Добио је добро образовање сенаторског сталежа. Био је упућен у право, реторику и књижевност. У биографији цара Домицијана, Светоније га описује као ученог младића који је лепо говорио. За разлику од свог брата, Тита, Домицијан се није укључио у велике ратне операције које је водио њихов отац, Веспазијан.
Током 69. године, познате под именом Година четири цара, Домицијан је био представник Флавијевске фамилије пре него што су Веспазијан и Тит стигли у Рим.
70. године, Домицијан је успео да изазове развод Домиције Лонгине, како би се оженио њом. Њен муж није могао спречити Домицијанову жељу. Домиција Лонгина је била једина кћи чувеног војсковође Гнеја Домиција Корбулона, једне од жртви Нероновог терора и човека са беспрекорном репутацијом.
Домицијан је у раној фази Веспазијанове владавине имао само почасне дужности, као млађи син. Био је конзул, али није имао војну команду. Током Титове владавине, ситуација је била слична или иста, будући да нико у њему није видео будућег цара. Али Домицијан је сигурно гајио ту амбицију. Док је Тит умирао, Домицијан је обезбедио подршку преторијанске гарде.
[уреди] Владавина
Током Домицијанове владавине дошло је до инфлације. Сребрни денар је изгубио вредност. То је изазвало повећање пореза, што је наравно довело до незадовољства. С друге стране, Домицијан је улагао велики новац у улепшавање Рима, који је још увек патио од последица великог пожара из 64. године и од Грађанског рата 69. године. У Домицијаново доба је рестаурисан Јупитеров храм на Капитолу, као и царска палата на Палатину.
85. године Домицијан је самог себе именова за доживотног цензора, надзиратеља морала у Риму. Али царев живот је био веома раскалашан. Сам је варао жену а и она њега. Коначно, Домиција Лонгина је ухваћена са глумцем Парисом, он је убијен а царица је протерана после брзог развода. Домицијан се онда заљубио у своју братаницу Јулију Флавију. Опет је изазвао њен развод. Али Јулија Флавија је умрла током абортуса. После тога Домиција Лонгина је поново позвана у царску палату, иако се Домицијан није никада с њом поново оженио.
Домицијан је био обузет уметношћу и играма. Основао је Капитолинске игре 86. године. По угледу на Олимпијске игре, оне су се требале одржавати сваке четири године. Поред тога, цар је био велики љубитељ гладијаторских игара.
Домицијан је имао велико упориште у војсци. Ипак, никада није прошао кроз традиционално војничко образовање и није водио римску војску у велике победе. Ипак, неколико тријумфа је прославио, над Хатима, и над Британцима. Некада се ови тријумфи оцењују као пропагандни потези. Током Домицијанове владавине вођени су ратови против Дачана на дунавском лимесу. Рат је завршен споразумом да Децебал и његови Дачани неће прелазити Дунав, а Домицијан се обавезао да ће исплаћивати новчани принос овом варварском краљу.
При крају своје владавине, Домицијан је све теже контролисао своју суровост. Јевреји и хришћани су били жестоко прогањани током његове владвине. Изгледа да је патио од параноје, што га је довело до тога да убије више угледних сенатора и витезова. Своју владавину је завршио у рату са сенатом. Остао је забележен у историји као један од најнепопуларнијих римских царева.
Домицијан је убијен 96. године, у септембру. Заверу су организовале присталице сената, као и неке слуге његових жена. Наследио га је Нерва, кога је сенат именовао. Сам Домицијан је претрпео damnatio memoriae.
Принципат 27 п. н. е. — 235:
Август • Тиберије • Калигула • Клаудије I • Нерон • Галба • Отон • Вителије • Веспазијан • Тит • Домицијан • Нерва • Трајан • Хадријан • Антонин Пије • Марко Аурелије • Луције Вер • Комод • Пертинакс • Дидије Јулијан • Септимије Север • Каракала • Макрин • Елагабал • Александар Север
Криза III века 235 - 284:
Максимин I Трачанин • Гордијан I • Гордијан II • Пупијен и Балбин • Гордијан III • Филип Арабљанин • Деције Трајан • Требонијан Гал ca Хостилијаном и Волусијаном • Емилијан • Валеријан • Галијен • Клаудије II • Квинтил • Аурелијан • Тацит • Флоријан • Проб • Кар • Нумеријан • Карин
Доминат 284 - 395:
Диоклецијан • Максимијан • Констанције I Хлор • Галерије • Север II • Максенције • Максимин II Даја • Лициније • Константин I Велики • Константин II • Констанс I • Констанције II • Јулијан Отпадник • Јовијан • Валентинијан I • Валенс • Грацијан • Валентинијан II • Теодосије I
Западно царство (395 - 476):
Хонорије • Констанције III • Јован • Валентинијан III • Петроније Максим • Авит • Мајоријан • Либије Север • Антемије • Олибрије • Глицерије • Јулије Непот • Ромул Августул
Источно (Византијско) царство (395 - 1453):
Аркадије • Теодосије II • Маркијан • Лав I • Лав II • Зенон • Василиск • Анастасије I • Јустин I • Јустинијан I • Јустин II • Тиберије II Константин • Маврикије • Фока • Ираклије • Ираклије Нови Константин • Ираклиона • Констанс II Погонат • Константин IV • Јустинијан II Ринотмет • Леонтије • Тиберије III Апсимар • Филипик • Анастасије II • Теодосије III • Лав III Исавријанац • Константин V Копроним • Лав IV Хазар • Константин VI • Ирина • Нићифор I • Ставракије • Михаило I Рангабе • Лав V Јерменин • Михаило II Аморијац • Теофило • Михаило III • Василије I Македонац • Лав VI Мудри • Константин VII Порфирогенит • Роман I Лакапин • Роман II • Нићифор II Фока • Јован I Цимискије • Василије II Бугароубица • Константин VIII • Роман III Аргир • Михајло IV Пафлагонац • Михајло V Калафат • Константин IX Мономах • Зоја • Теодора • Михајло VI Стратиотик • Исак I Комнин • Константин X Дука • Роман IV Диоген • Михајло VII Парапинак • Нићифор III Вотанијат • Алексије I Комнин • Јован II Комнин • Манојло I Комнин • Алексије II Комнин • Андроник I Комнин • Исак II Анђео • Алексије III Анђео • Алексије IV Анђео • Алексије V Дука Мурзуфл • Константин (XI) Ласкарис • Теодор I Ласкарис • Јован III Дука Ватац • Теодор II Ласкарис • Јован IV Ласкарис • Михајло VIII Палеолог • Андроник II Палеолог • Андроник III Палеолог • Јован V Палеолог • Јован VI Кантакузин • Андроник IV Палеолог • Јован VII Палеолог • Манојло II Палеолог • Јован VIII Палеолог • Константин XI Драгаш
