Домовик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Домовој, кућни дух

Домовик (или домаћи), у митологији Источних Словена, кућни је дух, често називан дед или господар куће.

За домовика постоје разни називи:

  • руски: домовой
  • украјински: дид, дидко, домовик или домовој
  • чешки: дедек
  • бугарски: стопан
  • српски: домаћи услужни дух, малић, мацић, домћи, шкрат или шпиритус
  • немачки: коболд
  • енглески: гуд фелоу
  • шведски: спирит.

Изглед[уреди]

Под тим именима замишљан је омалени старац са крзненим огртачем који живи иза или испод огњишта и брине се о кући и стоци. Некада се замишља и у виду пса, медведа или змије. Ако се том кућном заштитнику не поклања одређена пажња, он напушта кућу и проузрокује болести стоке или смрт домаћина.

Могао је да се преображава у различите животиње, пре свега у мачку, пса и краву, а ређе у змију и жабу. Најчешће борави у кући, у углу иза пећи, на тавану или у дворишту. Брине се о благодети куће, посебно о стоци, због чега је повезан са богом Велесом. Његова супруга, која се зове Домовика, борави у подруму. Глас Домовоја се у кући често чује, али је опасно да га укућани виде. Разним знацима наговештава недаће или смрт.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]