Дом Народне скупштине Републике Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дом Народне скупштине Републике Србије
Skupstinaoriginal.jpg

Пројект Константина Јовановића

Информације
Локација Краља Милана 14.
Београд Застава Србије Србија
Статус завршена
Свечано отварање 19. октобар 1936.
Саграђена 19071936.
Компаније
Архитекта Јован Илкић
Николај Краснов

Зграда Дома Народне скупштине Републике Србије је објекат на почетку Булевара краља Александра у Београду. Под називом Савезна скупштина је позната још из времена СФРЈ, мада је у међувремену постала Скупштина државне заједнице СЦГ; а 23. јула 2006. године постаје и званично Дом Народне скупштине Србије.

Пројектовање[уреди]

Први пројекат за Дом народног представништва Краљевине Србије сачинио је 1891. године Константин А. Јовановић. Предвиђено је место где је 30. новембра 1830. године одржана Велика народна скупштина Србије на којој је прочитан хатишериф турског султана о правима Срба и књазу Милошу Обреновићу потврђено право наследног кнеза. На том простору некада се налазила Батал џамија.

На конкурсу за зграду, према измењеном програму, на простору близу некадашње Батал-џамије, одржаном 1901. године, награђен је рад Јована Илкића, који у суштини представља варијанту Јовановићевог решења.[1]

Изградња[уреди]

Градња палате започета је 1907. године, а камен-темељац положио је Краљ Петар I. Током Првог светског рата Илкић је умро у логору, у Нежидеру, а планови су изгубљени. Нове планове, према изграђеном стању, направио је Илкићев син Павле, а у довршавању објекта, посебно ентеријера, помогао је архитект Николај Краснов. Грађевина је довршена тек 1936. године, а прва седница је одржана 20. октобра исте године. Народни посланици су у њој заседали од 1936. до 1939. године, док парламент није распуштен.

Обликована је у духу академског традиционализма, са богатом унутрашњом (архитектонском и уметничком) декорацијом, коју су извели тада најпознатији домаћи уметници и занатлије. Испред главног улаза постављена је, 1939. године, монументална скулпторска група „Играли се коњи врани“, дело вајара Томе Росандића.

До шездесетих година двадесетог века зграда је била ограђена веома лепом кованом оградом око целе зграде. Под изговором да је то скупштина која припада народу, ограда је демонтирана и коришћена за ограђивање приватних викендица у Хрватској и Словенији, сасвим конкретно - један од оних који је узео део граде је Иван Стево Крајачић.[2]

Током грађанских протеста 5. октобра 2000. године група демонстраната је насилно ушла у зграду и запалила је, при чему је страдао део богате библиотеке, а део намештаја, слика, тепиха је украден.

Зграда бивше Савезне скупштине, после 100 година од почетка пројектовања, од 23. јула 2006. је званично Дом Народне скупштине Републике Србије.


Галерија[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Скупштина изграђена на превари? („Вечерње новости“, 24. јул 2013)
  2. ^ Вјенцеслав Ценчић: „Иван Крајачић Стево: Ја о себи, други о мени“, Ријека, 2012

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Дом Народне скупштине Републике Србије